Srbijanske vlasti teško podnose postojanje ljudi koji saradnju nikada nisu prekidali
Piše: Tomislav Marković
Putovanje od Prištine do Beograda traje oko pet sati, pod uslovom da se ne zovete Škeljzen Malići. U utorak, oko pet sati ujutro, na graničnom prelazu Merdare (srpski: administrativnom prelazu), Malićiju srpski policajci nisu dozvolili da uđe sa Kosova u Srbiju. Poznati kosovski filozof i istoričar umetnosti uputio se u Beograd, u Centar za kulturnu dekontaminaciju, gde je trebalo da učestvuje na promociji knjige Studija slučaja Përtej.
Policajci čak nisu mogli ni da navedu razlog zašto je Škeljzen Malići nepoželjan u Srbiji. “Rekli su mi da to treba da provere, da ta provera traje po nekoliko sati i da mogu tu da čekam dok se ne izvrši provera”, rekao je Malići za agenciju Beta. Zbog toga je Malići odlučio da se vrati, a solidarno su se s njim vratili i ostali učesnici promocije: Besa Luci, Jeton Neziraj i Majljinda Hodža. CZKD je iz solidarnosti i protesta otkazao promociju knjige.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije dalo odgovor zašto je Škeljzenu Malićiju zabranjen ulaz u Srbiju, pa nam ostaje samo da nagađamo. Možda je problem u tome što je studirao u Beogradu? Ili to što se bavio restauracijom i konzervacijom fresaka po manastirima u unutrašnjosti Srbije? Ili to što je napisao studiju o vizantijskoj estetici? Ili je nepoželjan zato što podjednako dobro piše na albanskom i na srpskom jeziku? Ili naše bezbednosne organe muči to što je Malići jedno vreme radio kao savetnik albanskog premijera Edija Rame?
Možda je ipak problem u knjizi koju je Malići trebalo da promoviše u Beogradu. Studija slučaja Përtej je zbornik u kojem su sakupljena svedočanstva srpskih i albanskih umetnika, kustosa, istoričara umetnosti i radnika u kulturi koja govore o uzajamnoj saradnji. Knjiga je dobila ime po izložbi savremene kosovske umetnosti koja je održana u Beogradu 1997. godine pod nazivom Përtej (srpski: Preko), čiji su kustosi bili Škeljzen Malići i Dejan Sretenović. Studija slučaja Përtej pokazuje da postoje duboke kulturne i umetničke veze između Kosova i Srbije koje nikakva nakaradna i nasilna politika nije uspela da uništi.
Nedavno je, po ličnoj naredbi ministra policije Nebojše Stefanovića, zabranjen ulazak u Srbiju umetničkim fotografijama Elize Hodže, a sad se sa nepodobnih artefakata prešlo i na nepoželjne ljude. Naše vlasti su toliko posvećene prinudnom dijalogu sa Prištinom da prosto ne mogu da podnesu postojanje ljudi koji saradnju i dijalog nikada nisu ni prekidali. A pritom ih na saradnju i kulturnu razmenu nije naterala evropska administracija.
