Ne možete jednom za svagda da osvojite slobodu ili se izborite za neka prava i da to tako ostane. To je jednako naivno kao očekivati da će ono što ste sredili po kući potrajati. Da je to tako pokazuje primer zaposlenih u trgovini kojima su osmočasovno radno vreme, nedeljni i godišnji odmor bili luksuz. Sve dok se nije pojavio Dubrovnik.
Vest ohrabrenja je u utorak stigla iz Mostara. Ono što je u Crnoj Gori postala praksa, ovde je još san za mnoge zaposlene u trgovini.
“Ne radi se nedeljom!” uzvikivalo se u prodavnicama, buticima, na štandovima. Ulilo je to nadu mnogima u manjim mestima.
“Kad se može u Mostaru, šta našoj skupštini fali da donese takvu odluku?”, komentarišu u Gacku.
Nije Gacko jedino mesto u kome zaposleni u trgovini imaju jedan slobodan dan svake druge nedelje, a da bi otišli na odmor 7 dana, isto toliko moraju da rade dve smene − što će reći od 6 ujutru do 22 uveče. U svakom mestu u Hercegovini ima takvih slučajeva.
“Kako to, zakon to ne dozvoljava”, zapitao bi samo neko potpuno neupućen u praksu ovde. Jer, upućenima je jasno da gazda ima vezu u inspekciji i opštini.
I nema veze što smo pred zakonom svi isti. To je teorija, kao i Zakon o radu. U praksi je i inspektorima i opštinarima važnije da budu dobri sa gazdom nego da isteruju pravdu i štite nemoćne. Tako šta se radi u bajkama, a ne u realnom svetu.
A gazda ima i tefter u kojem vodi dužnike. Pa je gazda i kandidat na izborima ili ima svog pulena. Logično je da će da poveže dužnike sa dugom. Na dan izbora dolazi do razmene, pa se dužnici glasovima otkupe i izbrišu iz teftera. Onda dvogodišnji ciklus kreće iz početka.
I tako je godinama gazda imao i glas u skupštini i novac i prijatelje u opštini. Jednom rečju, udesio je život po svojoj meri.
A onda se desio Dubrovnik.
Radna snaga je počela ozbiljno da se odliva. Bilo je i logično. Za sezonu bi zaradili više nego u Hercegovini za godinu. Neko i dve. Takoreći, Evropa, a na pragu − može se iz Trebinja svaki dan putovati.
Postalo je sve teže zadržati radnika. Što nas dovodi skoro do nivoa onoga što smo imali pre 70 i kusur godina − slobodnog dana nedeljom za sve zaposlene u trgovinama.
Ima glasova koji govore da će doći do pada prometa i otpuštanja radnika. Ali, iskustva iz Crne Gore to demantuju.
Ima glasova i da će to druge opštine iskoristiti i privući mušterije. Zato navijamo da primer iz Mostara prepišu svi. Solidarišite se, a ne takmičite. Nije teško, a mnogima će biti korisno.
