U fokusu medija poslednjih meseci je skok cena nekretnina. Na ovim prostorima beleže svoj maksimum i niko ne može da garantuje da li će i koliko rasti. Ispostavlja se da smo u proseku imućniji nego što mislimo. Ipak, čini se da istina bliže onoj priči o sarmi ‒ neki jedu meso dok drugi jedu kupus. Neki kupuju stanove, a drugi odmahuju rukom i pitaju se: Ko to kupuje i odakle ljudima pare?

Ako izuzmemo Trebinje, regionalni skok cena nekretnina je preskočio istočni deo Hercegovine.  Do pre deceniju i po u Trebinju su se mogli kupiti stanovi po ceni od 1500 KM po kvadratu, ali je sada to davna prošlost. Dosta se gradi, a dosta i kupuje. Stanovi u novogradnji su dostigli cenu od 4 hiljade maraka. Nisu mnogo jeftiniji ni oni stariji, pa čak ni oni kojima je potrebno renoviranje, posebno ako su na dobroj lokaciji. Proglašen za idealan grad za penzionere, stanove u Trebinju kupuju Hercegovci iz dijaspore ‒ od Kanade do Novog Zelanda, ali i stanovnici okolnih gradova ‒ Bileće, Gacka, pa i Nevesinja. Ni sat i po vožnje do posla u Gacku za poneke nije prevelika cena samo da žive u Trebinju. Čist vazduh, raznovrsnija ponuda sportskih, zabavnih i kulturnih sadržaja i prijatna klima su osnovni razlozi za preseljenje.

U ostalom delu Hercegovine potpuno drugačija atmosfera. Trgovina nekretninama se svodi skoro na statističku grešku.

Jedino se u Nevesinju beleži izvesna aktivnost ‒ nedavno je useljena jedna zgrada sa desetak stanova, a trenutno su početnoj fazi izgradnje još dve. I dok je pre deceniju kvadrat koštao oko 1250 KM, u započetim zgradama, kažu nevesinjci, danas kvadrat može da se pazari za 1500 do 1600 maraka.

“Kupuju uglavnom naši ljudi iz Srbije koji žele da imaju nešto svoje kad dođu tokom leta, kupila je jedna žena koja živi u Kanadi. Ostalo su uglavnom mladi bračni parovi, zaposleni u opštini ili nekom javnom preduzeću. Malo pomognu roditelji, malo dignu kredit i tako, snalazi se kako ko može”, kažu u Nevesinju i dodaju da interesovanje postoji gotovo isključivo za stanove. Kuće se retko prodaju, seoska imanja još ređe.

U Gacku se godinama ništa ne gradi, a ni cena kvadrata se ne pomera. I pre 15 godina je bila oko hiljadu maraka, a tako je i danas. Poslednjih nekoliko stanova je prodato i ispod te cene, ali im je potrebno renoviranje.

A može još i jeftinije. U oglasima pronalazim stan od preko 100 kvadrata u kući za 55 hiljada maraka. Sve je odlično osim što sa terase pogled “puca” na termoelektranu i jamu rudnika.

Neki stanovi su godinama prazni, kao u zgradi u samom centru grada ‒ odmah do zgrade opštine. Mada se radi o starijoj građevini, ipak je na centralnoj poziciji. No, noću tek po koji prozor svetli.

Ostali već dugo čekaju nove stanare. Vlasnika promeni možda desetak stanova tokom godine. Pošto je mesto malo i svi se poznaju, uglavnom se pogodbe završavaju bez posrednika.

Ali zato Gačani kupuju u drugim gradovima. Možda najviše u Novom Sadu, nešto manje u Beogradu, a dosta ih nekretnine ima i u Trebinju.

Mada nešto veća od Gacka, u i Bileći je slična situacija ‒ stanogradnje nema, a nema ni većeg prometa.

Što je mesto manje, primetniji je odliv stanovništva, ili višedecenijski negativan prirodni priraštaj čiji se efekti sada itekako osećaju. I u školama i na ulicama.

Opštu apatiju “remeti” samo poseta kladionicama koje su, sudeći po prometu, najčešći izvor zadovoljstva i mesto uzbuđenja Hercegovaca.