Evropski regulatori izrekli su titanu iz Silicijske doline Meti kaznu od 390 miliona eura nakon višegodišnjeg sukoba s Evropskom unijom oko privatnosti ličnih podataka, a iz Mete su najavili ulaganje žalbe na odluku.

No, što je još važnije, evropski regulatori odbacili su pravnu osnovu koju je Meta koristila da opravda prikupljanje ličnih podataka korisnika za upotrebu u ciljanom oglašavanju.

Meta zarađuje od visoko ciljanih oglasa, sistema koji je moguć samo intimnim razumijevanjem ponašanja svojih korisnika.

– Meta i njezini investitori trebali bi biti spremni: poslovni model ciljanih oglasa koji ugrožavaju privatnost polako, ali sigurno završava. Morat će se brzo pronaći rješenja koja štite privatnost ili bi im prihod mogao drastično pasti – kazala je za AFP Estelle Masse iz nevladine organizacije Access Now.

Dan Ives iz Wedbush Securitiesa smatra da bi ovo mogao biti veliki udarac Meti te će uticati na smanjenje prihoda od reklama između pet i sedam posto.

Kaznu je naposljetku izrekla irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) jer Meta, zajedno s drugim američkim tehnološkim kompanijama, ima svoje evropsko sjedište u Dublinu.

No, tu su odluku donijeli regulatori iz cijele EU, koji su odlučili da je Metin pokušaj klasificiranja oglašavanja kao nužnog dijela ugovora s korisnicima – nevažeći.

Još jedno moguće rješenje, ideja da bi korištenje podataka za oglase moglo predstavljati “legitiman interes” kompanije, već je odbačeno.

Analitičari se slažu da će Meta u konačnici biti prisiljena uvesti jasnu “da/ne” tipku za korisnike da odaberu pristaju li da se njihovi podaci koriste za oglašavanje.

Googlea i Applea kontroliraju operativne sisteme, a Amazon ima mnogo izvora prihoda, ali Meta ima kontrolu nad manjim brojem elemenata i stoga ima manje mogućnosti za zaradu te ovo postaje egzistencijalno pitanje za Metu.

Izvor: AFP