Legenda kaže da je zdravstvo naš najizdrživiji pacijent. Godinama na izdisaju, a opet nekako preživljava. Ipak, vreme čini svoje, pa smo dospeli u terminalnu fazu što se posebno oseti u malim mestima Hercegovine. Pričaju da je beba nedavno transportovana na operaciju bruha u Podgoricu jer u trebinjskoj bolnici nije bilo anesteziologa.

Gacko se zabrinulo na najavu da će jedna od doktorica nakon deceniju i kusur rada, napustiti Gacko. Jedni kažu da ide u Trebinje, a drugi u Crnu Goru. Bilo kako bilo, u Gacku je jedan lekar manje. Jedni krivicu vide u direktorici koja nije umela da zadrži kadar, dok drugi razumeju doktoricu. “Odavde svi odlaze. I ja bih otišao da mogu”, komentarišu.

Oni koji su u tom poslu kažu da su svedeni na izdavače recepata i administrativne radnike. Da se uz neadekvatnu opremu dovijaju da pomognu svakom pacijentu. Jasno je da se u dom zdravlja ne dolazi iz obesti već od nevolje.

Pacijenti su, naravno, uglavnom nezadovoljni uslugom. Ako i ljubaznosti ne manjka, nestane braunila, gaza ili špriceva. Džaba osiguranje, sve na kraju košta.

U Gacku fali i čovek na rentgenu. Iz Nevesinja dolazi nekoliko puta nedeljno. Ukratko, ako vam se lomi nešto od ekstremiteta, gledajte da to bude danima kad je rentgenolog prisutan. U suprotnom ćete morati do Foče ili Nevesinja. A sa ovim cenama goriva, slikanje potencijalnog loma će vas koštati više od izrade editorijala za “Vogue”, na primer.

Dolaze i drugi specijalisti – od oftalmologa do urologa. Pregled je uglavnom 30 maraka. Neretko je to cena koju platite da vam kažu da morate da dođete u neku od bolnica – Trebinje, Nevesinje ili Foču. Jer se sve svodi na razgovor – od instrumenata nose uglavnom stetoskop.

Sa druge strane, da specijalisti ne dolaze u Gacko, bez velike nevolje bi se retko ko uputio dalje, što znači da bi bolest uznapredovala, a problem bio teže rešiv.

Kako god da pogledamo stvari utisak je da smo, i kad je zdravstveni sistem u pitanju, nazadovali. I dok je medicina u svetu (uglavnom se ugledamo na moderne zemlje) napredovala, mi smo u mnogo lošijoj poziciji nego pre 40 godina.

Ono što se tada lečilo medikamentima, sada se prepušta imunitetu da se izbori i “privija se nemasno salo” – preki lek u Hercegovini za čireve i upalne procese.

Ukratko, sve je manje preventive, briga o zdravlju se svodi na to da izbegavamo da se sekiramo.

Sve se manje ide kod lekara, a sve više na internetu tražimo lek za boljku.

Možda baš tamo otkrijemo nešto za izlečenje zdravstva, pa da nam svima bude bolje.