Dok su čitav svet i najveći deo srpske javnosti tugovali zbog požara koji je izbio u katedrali Notr Dam, u jednom delu medija bliskih vlasti bilo je i drugačijih pogleda na ovaj nesrećni događaj. Tabloid Informer primenio je originalan interdisciplinarni pristup temi, kombinujući teologiju i penologiju, pa je objavio tekst pod sledećim naslovom: “Stigla ih Božija kazna! Francuzi pre šest meseci okačili zastavu lažne države Kosovo u katedrali Notr Dam, sada je uništava vatrena stihija!”
Jedanaesta zapovest: Ne kači zastavu Kosova
Kolege iz tabloida Alo očigledno su imale isti izvor kao vazda informisani informeri, pa su i oni objavili tekst slične sadržine pod naslovom: “Stigla ih je Božja kazna: Gori pariska svetinja! Pre samo šest meseci na nju su okačili ovaj simbol i pljunuli na srpske žrtve!” Tekst na sajtu Informera nije bio dugog veka. Čim je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su svi građani Srbije tužni zbog Notr Dama, te ponudio pomoć Francuzima u obnovi “simbola francuske i svetske civilizacije”, tekst je volšebno iščezao, a Informer je narednih dana o požaru u katedrali izveštavao u duhu saosećanja i solidarnosti. Izgleda da Bog ipak ne stoluje na nebesima, već ga je moguće pronaći na zemaljskoj adresi, na Andrićevom vencu, u zgradi Predsedništva.
Za razliku od kolebljivog Informera koji se, poput plamena, povija kako vetar duva, Alo je ostao nešto dosledniji u svom stavu, pa je izbrisao samo prvi deo naslova “Stigla ih je Božja kazna”, ali je već iz prve rečenice teksta jasno na šta se cilja, te šta je uzrok požara: “Veliki požar zahvatio je jedan od simbola Pariza, čuvenu katedralu Notr Dam, samo šest meseci nakon što je u njoj okačena zastava lažne države Kosovo!” Da nisu okačili tu nesrećnu zastavu, sve bi bilo u redu, kupola bi im i danas bila čitava, a jedan od najznačajnijih kulturnih spomenika evropske baštine ostao bi neoštećen. Čist primer Božje intervencije.
Likovanje nad tuđom patnjom i nesrećom
Tabloidi su nas navikli na svakakve primere gadosti i niskosti, ali ovakva varvarska monstruoznost ipak može delovati radikalno čak i za njihove standarde. Pod uslovom da smo skloni zaboravu. Sličnih slavljeničkih tonova svojevremeno je bilo u nacionalističkim medijima i povodom terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine. A likovanje nad zgradama koje nestaju u plamenu nije tako retka pojava u srpskoj javnosti. Setimo se samo uglednog intelektualca Dragoša Kalajića koji je u martu 1994. godine izjavio: “Kad sam video kako se Sarajevo puši i gori, moram priznati – osetio sam radost.” Isti duh koji se danas veseli nad požarom u Notr Damu, onomad je rušio i palio gradove po Bosni i Hrvatskoj, a taj zloduh se brižljivo uzgaja već tridesetak godina, menjaju se samo forme njegovog ispoljavanja.
U svojoj najfriškijoj inkarnaciji tabloidni zloduh je posegao za religijskom terminologijom i konceptom Božje kazne, podvaljujući najvišem biću osvetničke namere zbog “svete srpske zemlje” koja se našla u inostranstvu. Kao da Bog nema pametnija posla doli da se bavi frustracijama srpskih nacionalista koji su učinili sve što je u njihovoj moći – uključujući i najstravičnija zločinstva – kako bi oterali Kosovo.
Osnovi tabloidne teologije
Međutim, ni taj koncept nije preterano nov, imali smo već priliku da ga slušamo proteklih godina. Kad su u maju 2014. godine Srbiju pogodile katastrofalne poplave, patrijarh Irinej održao je moleban za prestanak kiše i tom prilikom izjavio: “Ovo nije kazna Božja već opomena da se sklonimo sa puta poroka, zlobe i bezakonja.” Po patrijarhovom mišljenju, poplave su pogodile Srbiju zato što se u Beogradu pripremao “skup koji predstavlja veliko bezakonje i mrski porok”. Ne, nije njegova svetost mislila na skup podrške ratnim zločincima ili na neki miting usmeren protiv zemaljske pravde Haškog tribunala, već na – Paradu ponosa.
Irinejevu interpretaciju prirodne nepogode podržao je njegov stranački kolega mitropolit Amfilohije, za poplave u Srbiji kriva je Parada ponosa, ali je otišao i korak dalje. On je ustvrdio da je povodanj koji je pogodio Evropu Božja opomena zbog slavljenja i uzdizanja na pijedestal pobednice Evrovizije Končite Vurst. A kad transvestit osvoji najviše glasova na muzičkom takmičenju, Bog jednostavno nema drugog izbora nego da pošalje omanji potop na zemlju.
Budući da su ipak u teologiju zeru upućeniji od tabloida, crkveni velikodostojnici prave jasnu distinkciju između Božje kazne i opomene. Božja kazna je ono što je zadesilo Sodomu i Gomoru, a poplave su tek opomena pred isključenje. Ako ovako razmišljaju duhovnici, ovlašćeni kuriri Božjih poruka i delegirani tumači njegove volje, zašto bi bilo ko očekivao od tabloida da budu humaniji, da ne kažem hrišćanskiji?
Tekstove s portala analiziraj.ba uz obavezno navođenje linka na izvorni tekst, dozvoljeno je prenositi tek 24 sata nakon objavljivanja
