IZDVAJAMO

Orijentalizam je, u samoj srži, projekat koji je nastao na itekako dobrom poznavanju svojih kolonijalnih subjekata i njihove istorije, kulture i društva. Zato bi se dalo argumentovati da je balkanizam problematičan na drugačiji način: na Zapadu, posebno anglofonom, o Balkanu se ne zna skoro pa ništa, pa je pogodan za razne manipulacije stvarnošću. Ilustracija za ovo može se pronaći u zaključku Hermanna Keyserlinga kako ga citira Todorova: “Da Balkan ne postoji, trebalo bi ga izmisliti.” Upravo tako: Balkan je pogodan za zapadnu imaginaciju, te je posebno interesantan, u gotovo erotskom smislu, kao milje primitivnih plemena, divljih predjela i opasnih iskustava. I Slavoj Žižek govori o ovoj temi, prvo citirajući Gillesa Deleuzea, koji kaže: “Ako se nađete u tuđem snu, u stvari ste izgubljeni.” Te 1992., dok je bjesnio rat u Bosni i Hercegovini, Žižek konstatuje da “u bivšoj Jugoslaviji, mi jesmo izgubljeni, ne zbog toga što nas naši vlastiti primitivni snovi i mitovi sprječavaju da govorimo prosvijetljenim jezikom Evrope, već zato što krvlju plaćamo danak toga što smo materijal za tuđe snove.”