U subotu su u Beogradu održani sedmi po redu građanski protesti pod sloganom “Jedan od pet miliona”. Nakon okupljanja na Platou ispred Filozofskog fakulteta, kolona građana je krenula ka RTS-u, ali im nije uspelo da se sastanu sa čelnicima Javnog servisa. Demonstranti su u petak zatražili sastanak s generalnim direktorom RTS-a Draganom Bujoševićem i glavnim i odgovornim urednikom informativnog programa RTS-a Nenadom Lj. Stefanovićem da bi razgovarali o medijskim slobodama.

Nešto konkretnije – o tome zašto je RTS sat vremena prenosio kontramiting koji je organizovala Srpska napredna stranka ispred Hrama svetog Save u čast Vladimira Putina, dok je šetnji kojom su građani obeležili godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića posvećeno čak 53 sekunde.

Po mišljenju organizatora građanskih protesta, “to nije sloboda medija”. Tom utisku doprinosi i ogromna razlika između ova dva skupa. Dok na građanske proteste ljudi idu svojom voljom, kao slobodni građani, dotle je putinovski miting organizovan tako što su diljem Srbije poslušni naprednjački direktori i aktivisti ucenjivali radnike u državnim preduzećima i pretili im otkazom, kako bi skupili neophodnu kritičnu masu i pokazali Putinu koliko je voljen, te opoziciji kako mogu da skupe više ljudi na svom mitingu.

Ispred RTS-a demonstrantima je saopšteno da Bujošević i Stefanović ne mogu da ih prime iz opravdanih razloga – nisu fizički prisutni u zgradi, a radnici obezbeđenja su preporučili građanima da pismo kojim traže sastanak sa Bujoševićem ostave na pisarnici, jer je takva zvanična procedura. Javni pozivi se ne računaju, RTS priznaje samo pisane dokumente.

Nezadovoljni stanjem u medijima

Protesti u Beogradu počeli su osmog decembra pod sloganom “Stop krvavim košuljama”, povodom pokušaja ubistva Borka Stefanovića, lidera opozicione Levice Srbije. Glavni zahtev demonstranata je bio da se otkriju nalogodavci napada na Stefanovića, a u međuvremenu su se zahtevi proširili, pa su među njima i otkrivanje ubica Olivera Ivanovića, stvaranje uslova za fer izbore, borba protiv korupcije, Vučićeva ostavka, smena vlasti, uspostavljanje normalnog sistema u zemlji, kao i sloboda medija.

Građani su posebno nezadovoljni stanjem u medijima koji se uglavnom nalaze pod kontrolom naprednjačkih vlasti. Pre dve nedelje na protestu je pročitano otvoreno pismo u kome Stefanovića i Bujoševića pozivaju da daju ostavke, jer “svaki dan umesto činjenica emituju na javnom medijskom servisu laži i klevete predsednika Srbije Aleksandra Vučića”. Otuda jedna parola na protestima glasi: “RTS – vaše pravo da ne znate ništa”.

Čak i kad se na RTS-u pojavi izveštaj o građanskim protestima od ciglo 53 sekunde, za totalitarni naprednjački ukus je i to previše. U četvrtak 17. januara na RTS-u je gostovao Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, i tom prilikom izrazio nezadovoljstvo načinom na koji je RTS izveštavao o Putinovom dolasku i građanskim protestima. Selaković je izjavio da je u Jutarnji dnevnik RTS-a došao samo iz poštovanja prema predsednicima Srbije i Rusije Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu. “Posle vašeg jučerašnjeg izveštavanja o ovoj, ali i o nekim drugim temama, ja na RTS-u danas uopšte ne bih bio”, obrecnuo se Selaković na nedovoljno poslušni Javni servis.

Totalna medijska kontrola

U nastojanju da stvore potpuno monolitno, poslušničko, maltene jednopartijsko društvo, naprednjaci su prevazišli svaku meru. Sama činjenica da postoje retki, mahom marginalni mediji, koji nisu pod njihovom kontrolom, njih dovodi do besa. Do nedavno su pod kontrolom imali “Politiku”, “Večernje novosti” i skoro sve tabloide, kao i RTS, TV Pink i TV Happy. U međuvremenu su u par poteza zgrabili još nekoliko medija.

Srđan Milovanović, biznismen blizak naprednjacima, prvo je prodao Telekomu Srbija Kopernikus technology, drugog po veličini kablovskog operatora u Srbiji, za precenjenih 190 miliona evra. Potom je tim novcem kupio dve preostale televizije sa nacionalnom frekvencijom – TV Prvu i TV O2, tako da sada naprednjaci drže pod uredničkom čizmom sve televizije s nacionalnom frekvencijom u zemlji.

Potom je Aleksandar Rodić prodao tabloid “Kurir” i još 14 štampanih izdanja, kao i 12 portala, kompaniji “Wireless media” i Privrednom društvu za pružanje telekomunikacionih usluga “Mondo INC”. I pre ove transakcije, čiji detalji nisu poznati, mediji su pisali da je Rodićeva kompanija “Adrija medija grup” postigla dogovor o strateškom partnerstvu sa firmom “Wireless media” i portalom Mondo, koji je u vlasništvu Telekoma Srbija. Po svemu sudeći, iza ove transakcije stoji upravo Telekom Srbija koji je u međuvremenu postao medijski magnat.

Pogled kroz prozor

Gušenje medijskih sloboda nezapamćeno još od Miloševićevog vremena, i to od poslednje faze njegove tiranije, izaziva sve veći bunt građana, pa je logično da demonstranti na protestima traže slobodu govora i kritike vlasti, objektivno informisanje i ukidanje medijskog mraka. U međuvremenu su se protesti proširili, ne održavaju se samo u Beogradu, već nezadovoljni građani izlaze na ulice u Kragujevcu, Kraljevu, Prokuplju, Gornjem Milanovcu, Rumi, Somboru, Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, Šapcu, Boru, Čačku…

Ako se ovako nastavi, medijska blokada u kojoj Vučić drži Srbiju postaće kontraproduktivna. Uzalud odani mediji ignorišu građanske proteste kad se oni iz dana u dan šire po celoj Srbiji. Uskoro građani diljem Srbije neće morati da se obaveštavaju o protestima putem medija. Biće dovoljno da izađu na ulicu ili da jednostavno otvore prozor.