Ne želim ni pomisliti da nisu došli zbog neslaganja s mojim javno iznesenim stavovima ili zbog medijskih „crnih listi“ o kojima se već dugo govori u Republici Srpskoj

Tog 31. jula u 15 h u banjalučkom „Staklencu“ sam predstavio svoje istraživanje o selefijama u Bosni i Hercegovini i publikaciju „Selefije u BiH 2“. Promociji je prisustvovalo dvadesetak ljudi, što je duplo više nego na promociji iz 2016. godine. Ovoj promociji je prethodila ona u Sarajevu 22. juna ove godine, na Fakultetu političkih nauka, na kojoj je bilo oko 60 ljudi.

Zašto vam ovo pišem?

Za razliku od sarajevske, promociji u Banjaluci nije prisustvovala nijedna televizija (RTRS, Alternativna televizija, BN televizija), radio ni dnevne novine iz Republike Srpske (EuroBlic, Glas Srpske, Nezavisne novine).

Zašto mediji nisu došli?

Evo već mjesec razmišljam zašto mediji nisu došli na promociju moje publikacije?

Prvo što mi pada na pamet je da možda nisu znali za promociju? Naravno da su znali, sve sam uredno pozvao najmanje dva puta, i to sam mejlove slao na više adresa istih medijskih kuća da bih bio siguran da će do nekoga iz informativnih redakcija ova informacija doći.

Znači, znali su za promociju.

Drugo što mi pada na pamet je neatraktivnost same teme. Možda medije u Republici Srpskoj ne interesuju selefije? Opet, pogledam svoje dvije analize medija o selefijama i vidim da to baš i nije tako. I kod dnevnih novina i kod televizijskih kuća u Republici Srpskoj ova tema je itekako popularna. Ne samo da pišu o njoj već pišu neprofesionalno, ostrašćeno i politikantski.

Znači, tema im je interesantna.

Pade mi na um da možda smatraju da nisam dovoljno kompetentan da pričam o selefijama. Istina, ja sam obični doktor psihologije i nisam ekspert kao Galijašević i Ćeranić, koje mediji u Republici Srpskoj obožavaju, ali, opet, ja sam jedini Srbin i stanovnik Republike Srpske koji je otišao među selefije, razgovarao s njima i istraživao ih. Ovo je moja druga knjiga o njima i teško je naći nekog kompetentnijeg od mene. Na kraju krajeva, mogli su doći i svojim lucidnim pitanjima „rasturiti“ moju kompetentnost.

Znači, nisam nekompetentan.

Možda datum i vrijeme nisu bili dobro tempirani. Naravno, 31. juli je prilično nezgodan datum jer mnogi novinari su na zasluženim odmorima i redakcije su desetkovane. Ipak, moramo imati na umu da su 31. jula i svi drugi na odmorima, od političara do direktora. U tom periodu nemamo mnogo događanja i jedna ovakva prezentacija je „bogom dana“ za svaki medij. Znam da je 15 h nezgodan termin jer se tada „zatvaraju“ novine, spremaju prilozi za vijesti i sl., ali baš tada su „slobodne“ kamere i neki novinar da dođe i napravi prilog o ovoj temi.

Ali zašto, onda, nisu došli?

Ne postoji nijedan racionalan razlog zašto mediji koji su na vrijeme pozvani na promociju jednog atraktivnog istraživanja, u centru grada, u vrijeme kada nema mnogo događaja nisu došli.

Ne želim ni da pomislim da je njihov nedolazak na promociju publikacije „Selefije u BiH 2“ plod njihove povrijeđene sujete, prezira, neslaganje s mojim javno iznesenim stavovima, zbog moje fizičke ružnoće ili pretjerane nadmenosti. Ne želim ni da pomislim da je to zbog medijskih „crnih listi“ o kojima se već dugo govori u Republici Srpskoj ili straha od političke odmazde partija na vlasti.

To, sigurno, nije.

Naši novinari su profesionalci koji, uprkos pritiscima i prijetnjama, svoj posao rade profesionalno i u skladu s novinarskim kodeksom.

Ali zašto, onda, nisu došli?