Radnici iz Srbije koji idu raditi u Rusiju godinama su izloženi teroru mafije. Ali lokalnim ideolozima to izgleda ne smeta
Piše: Tomislav Marković
Stvarnost ima tu nezgodnu osobinu da i najlepše zamišljene koncepcije jednim jedinim potezom razveje u prah i pepeo. Evo, na primer, desetine srpskih intelektualaca, silni mediji i stotinak organizacija ubiše se već godinama da nas ubede kako je u Rusiji spas, kako Rusi prosto obožavaju Srbe, kako će Putin da se brine o nama, kako je najveća sreća za Srbiju da postane ruska gubernija, kako je rusko-srpsko pravoslavno bratstvo neraskidivo…
A onda se pojavi vest na ruskom portalu MZK1 da su srpski radnici koji su gradili ekskluzivno letovalište Zlatni zaliv u ruskom gradu Anapa kod Sočija uzidani u temelj hotela “Jaht klub” koji su gradili, a da iza tog zločina stoji njihov poslodavac Sergej Zirinov, inače mafijaš. I ode ljubav prema Rusiji u nedođin…
Srpski radnici su u Anapi 2013. godine gradili akva park, jahting klub i hotel, a onda im je poslodavac tražio da besplatno sagrade zgradu regionalnog suda (valjda da demonstriraju ljubav prema ruskoj državi). Kad su radnici to odbili, izgubio im se svaki trag. Nakon što je ova priča dospela u srpske medije, ambasada Srbije u Rusiji najavila je da će od ruskih nadležnih organa zatražiti informacije o nestalim radnicima. Znajući koliko Rusija drži do ljudskih prava i sudbine malog čoveka, rasplet će se odvijati u skladu s poslovicom “Pojeo ruski vuk srpsko magare”.
Goran Rodić iz Građevinske komore podsetio je da se o ovom slučaju pričalo još 2013. godine, kao i da se srpskim radnicima u Rusiji redovno dešavaju jezive situacije. Rade na crno, ne isplaćuju im zarade, drže ih u nehumanim uslovima koji podsećaju na logore i, uopšte, na raznovrsne načine im omogućuju da na sopstvenoj koži osete znamenitu ljubav Rusa prema Srbima. “Obećavali su ljudima kule i gradove, a tamo su ih prodavali kao roblje ruskim mafijašima koji su im uzimali pasoše, branili im da se jave porodici, hranili ih kao stoku i zabranjivali da izađu iz smeštaja u kom su boravili”, kaže Rodić.
Po srpskim medijima svako malo osvanu naslovi tipa “Srpski radnici gladuju već 50 sati, ne mogu da se vrate kući”, “Srpski radnici zarobljeni u kući u Rusiji”, “Srpski radnici pretučeni u Rusiji”, “Privedena 33 radnika iz Srbije”, “Ispovest srpskog radnika iz Rusije: Živeo sam bez grejanja na -40 u limu, gladovao da prehranim decu i jedva preživeo”, ali to domaće ruskokolonaše nimalo nije pokolebalo u propovedanju otkrovenja da je Rusija srpska majka.
Lako je Bošku Obradoviću, Slobodanu Antoniću, Dragomiru Anđelkoviću, Vladimiru Đukanoviću i stotinama sličnih da šire teorije o matuški Rusiji, kad će posledice njihovih teorija na svojoj koži osetiti neko drugi. Što bi rekla narodna poslovica: “Lako je srpskim radnikom ruske gloginje mlatiti”. Ili nalivati temelje luksuznog hotela.
