Javnost je početkom sedmice mogla da čuje da je medved Maglić ubijen na području Zelengore. To što je zaštićena vrsta u ovoj zemlji mu nije pomoglo da preživi čak ni u nacionalnom parku. Ispostavilo se da je sve mrtvo slovo na papiru. Kao što je sada i Maglić.

Da je Maglić ubijen znamo samo zato što je imao kameru i bio praćen. Koliko je medveda do sada odstreljeno, a da se i ne zna? Odavno je lov izgubio (ako je ikada i imao?) dimenziju otmene veštine. Savremena tehnologija je potragu za divljači toliko olakšala da je šumu takoreći pretvorila u tor. Uz kamere postavljene na hranilištima, obučene pse sa GPS uređajima, mobilne telefone na koje stižu poruke kada je divljač na mestu, lovci su sebi napravili takav komfor da skoro love iz džipa.

Pa, gde je tu izazov, pita se prosečan, od lova operisan, stanovnik ove civilizacije u pokušaju. Šta bi sa uzbuđenjem u iščekivanju, traganju, adrenalinom kada se životinja otkrije, taktikom kojom ljudska inteligencija trijumfuje nad sirovom silom i instinktima zveri? Šta je sa svim onim zbog čega lovci tvrde da idu u lov?

Izgleda da tu ipak više pobeđuje potreba da se nečiji život drži u rukama, osećanje nadmoći nad jadnom životinjom.

I, šta sad? Ne oglašava se ni Nacionalni park “Sutjeska” koji gazduje lovištem “Zelengora”, ni policija. Znajući nas i kako stvari ovde funkcionišu, krivolovci nikada neće biti otkriveni. To će, naravno, ohrabriti i druge da se puškama razmašu po planini. Sa razlogom se sada pitamo kako se gazduje lovištem i koliko je divljih svinja, srndaća, divokoza nezakonito odstreljeno?

Sa druge strane, kakva je to država koja ne ume da zaštiti životinje koje stavi na listu? Znam, reći ćete, ista ona iz koje ljudi beže i koja ne može da zaštiti ni šume, ni vode, pa ni životinje. Makar se nalazile u okviru nacionalnog parka koji bi, po logici stvari, trebao da bude u službi očuvanja prirode, što će reći flore i faune.

A šta nam pokazuju ovi u “Sutjesci”? Jednu potpunu komercijalizaciju, tendenciju da se na svemu zaradi. Nedavno je aktuelni direktor tražio dozvolu i da pilanu otvori.

“Ne želimo više da prodajemo drvo ispod svake cene, da se drugi ugrađuju, a mi da ispadnemo glupi i idioti”, rekao je direktor NP “Sutjeska” Aleksandar Kovač.

Na sreću, za njegove biznis ideje nadležni nisu imali sluha smatrajući da se nacionalni park ne sme baviti delatnostima kojima se ugrožavaju obeležja parka prirode.

Ali, znajući u kom smeru Kovač park vodi, izvršiće pregrupisavanje i tražiti način da zaobiđe propise te da balvanom zakloni trupce za rezanu građu.

I dok čovečanstvo kolektivno seče granu na kojoj sedi, pomenuti direktor Kovač gubi fokus pa se, umesto da čuva prirodu, pridružuje sekačima.

A možda bi u nacionalnom parku bolje čuvali medvede da su čitali Ćopića. Znali bi da se medvedima može pripisati svaka šteta i opravdati manjak u kasi.  Ako ih istrebe, neće imati na koga da svale krivicu.