Suočavanje s pandemijom

Devetog marta 2020. godine u Albaniji su registrovana prva dva slučaja zaraze virusom COVID-19 – kod dvoje ljudi koji su se vratili iz Firence. Do 15. juna zvanični podaci Albanije izveštavaju o ukupno 2.580 slučajeva, od kojih je 1.516 izlečeno, 65 pacijenata je umrlo, a 999 slučajeva se još uvek vodi kao aktivno. Ukupno je testirano 23.869 lica.

Vlada Albanije preuzela je niz koraka kako bi se pripremila za krizu, kao što je to prikazano u nekim internim uredbama Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, i pored toga što javnost nije bila upoznata s većinom njih. Neke od preventivnih mera bile su: smernice za pripremu protiv potencijalnog širenja zaraze (24. januara), formiranje privremenog odbora i radne grupe za sprečavanje širenja bolesti (31. januara), priprema potpuno funkcionalne karantinske službe (26. februara), zaustavljanje izvoza neophodnih medicinskih materijala (8. marta).

Između ostalih preduzetih aktivnosti bile su i namena dodatnih prostorija i resursa za pacijente zaražene virusom COVID-19, zatvaranje škola, ograničavanje javnih okupljanja, ograničavanje slobode kretanja i ograničavanje rada nekih preduzeća, kao što su brijačnice i prodavnice odeće. Vlada je 11. marta izdala normativni akt o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju zaraznih bolesti kako bi se omogućilo i vojsci i oružanim snagama da se uključe u sprovođenje tih mera zajedno s albanskom državnom policijom, pre nego što se proglasi stanje prirodne katastrofe prema ustavnim odredbama. Stanje prirodne katastrofe proglašeno je 24. marta, a Skupština ga je produžila 23. aprila do 23. juna 2020. godine, čime se nastavlja primena ograničavanja slobode kretanja, prava na rad i prava na štrajk.

Tridesetog aprila Vlada je počela da popušta deo karantinskih zabrana uspostavljanjem više „zelenih“ površina i ograničavanjem slobode kretanja samo vikendom. Restorani i kafići otvoreni su 18. maja i do 1. juna Vlada je otvorila sve kopnene granice, javne plaže i druge biznise, ali zabrana sportskih i kulturnih događanja i dalje se primenjuje na brojniju publiku kao mera predostrožnosti. Između 2. i 14. juna u Albaniji je došlo do naglog porasta broja obolelih, zbog čega je premijer izjavio da razmišlja o ponovnom uspostavljanju mere karantina – nisu preduzeti dalji koraci u tom pravcu. Elem, vredno je napomenuti da je u ovom kratkom dvonedeljnom razdoblju Albanija registrovala 426 novih slučajeva COVID-19, što je otprilike 27% od ukupnog broja slučajeva.

Privredni pad

Uz sve veći broj zaraženih javno je mišljenje prešlo u korist Vladinih mera. Brzi odgovor Vlade pozdravila je i Svetska zdravstvena organizacija. Međutim, građani i mala preduzeća ostali su sumnjičavi prema Vladinom planu finansijske podrške – od finansijske naknade za radnike koji nisu primili platu do smanjenja poreza za mala preduzeća.

Zbog nepredvidljivosti finansijskog tržišta tokom krize izazvane virusom COVID-19, banke su ograničile kreditiranje malih preduzeća. Neke su radnje i dalje zatvorene, druge kompanije su bankrotirale i mnogi vlasnici biznisa veruju u to da će oporavak biti spor. Turistički sektor verovatno će pretrpeti najviše štete zbog široko rasprostranjenih ograničenja putovanja, od kojih su mnoga i dalje na snazi.

Prema Svetskoj banci, albanska ekonomija će se smanjiti za 5-6%, a nezaposlenost se može trajno povećati za 25% ukoliko se kriza nastavi i tokom leta, a do kraja godine i za 45%. Stručnjaci smatraju da bi, ako se uzme u obzir neformalno tržište rada, broj nezaposlenih mogao doseći 100.000 do kraja 2020. godine, pogotovo imajući u vidu da je najviše pogođen najneformalniji sektor u Albaniji – turizam.

Izvor: de.reuters.com

Svetska banka predviđa da će i doznake iz inostranstva najverovatnije pasti za oko 20%, a jugoistočna Evropa će biti jedan od najugroženijih regiona. Ovo će učiniti privredni pad u Albaniji još bolnijim.

Društveno-politički događaji

Tokom karantina na albanskoj društveno-političkoj sceni odvijali su se mnogi događaji. Prvo je Evropski savet 25. marta odobrio početak pregovora s Albanijom, ukoliko zemlja ispuni 15 postavljenih uslova, uključujući i sprovođenje izbornih i pravosudnih reformi.

Drugo, Vlada je donela normativne akte o izmenama i dopunama zakonske regulative za sprovođenje mera za ograničavanje zaraze, zaobilazeći proces donošenja odluka preko Skupštine i smanjivanjem sudskih postupaka samo na hitne slučajeve.

Treće, sveobuhvatna institucionalna i ustavna kriza ustupila je izvršnoj vlasti nesrazmerno veliku moć, dok su pokušaji albanskog građanskog sektora da ograniči moć Vlade bili uzaludni. Premijer je ignorisao otvoreno pismo albanskih građanskih organizacija koje kritikuju izmene Krivičnog zakona kao nesrazmerne i kao povredu ljudskog dostojanstva jer za kršenje karantinskih ograničenja propisuju kaznu zatvora do 15 godina.

Četvrto, nove odredbe o kršenju karantina uključene u Krivični zakonik omogućile su policiji da uhapsi nekoliko civilnih aktivista koji su protestovali na Trgu Skenderbeg. Implementacija odredbi kulminirala je prisilnim uklanjanjem i hapšenjem glumaca i aktivista koji su okupirali zgradu Narodnog pozorišta kako bi sprečili njegovo rušenje, koje se na kraju dogodilo 17. maja. Rušenje je izazvalo mirne proteste tokom celog dana, dok je policija reagovala hapšenjem i premlaćivanjem demonstranata.

Medijsko izveštavanje tokom pandemije uveliko je favorizovalo Vladu, koja je, kako tvrde stručnjaci, monopolizovala „Sadržaj, snimanja i medijski prostor“ tokom pandemije. Kao rezultat toga „vojna“ retorika i pozivi “Da se [zaštite] od medija“, koje je propagirao premijer, zajedno sa skučenim prostorom javnih medija doveli su do smanjenja transparentnosti i odgovornosti u ovom periodu. Nisu sprovedene suštinske istrage reakcija Vlade na krizu i njenih institucionalnih i tehničkih mogućnosti. Odnos prema Vladi počeo je postepeno da se menja nakon burne reakcije na mirne proteste izazvane rušenjem Narodnog pozorišta.

Izmene i dopune Zakona o sprečavanju zaraznih bolesti normativnim aktom i odobravanje izmena i dopuna Krivičnog zakona po ubrzanom parlamentarnom postupku ukazuju na to da je Vlada Albanije iskoristila uslove pandemije i trenutnu institucionalnu i ustavnu krizu za dalje širenje izvršne vlasti. Normativni akti i ubrzani zakonodavni procesi postali su model za Vladu da menja i dopunjuje zakone. U praksi su ove aktivnosti udaljile albanski građanski sektor od procesa donošenja odluka, zaobilazeći proces javnih konsultacija.

Šta je sledeće?

Najverovatnije, povećanje broja novih slučajeva zaraze virusom COVID-19 u prve tri sedmice juna 2020. godine neće izazvati dodatna velika ograničenja u Albaniji iz dva glavna razloga:

Prvo, albanske zdravstvene vlasti predvidele su neposredan porast broja zaraženih i oni veruju da je izvodljivo rešavanje situacije uz trenutne stope zaraze. Iz tog razloga Tehnički stručni odbor, između ostalog, zaključio je 12. juna da neće vraćati karantinske mere ukoliko stope zaraze ostanu na sadašnjem nivou.

Drugo, zbog sve većeg pritiska na Vladu usled opadanja ekonomije, još jedno potpuno zatvaranje bilo bi krajnje nepopularno i na štetu građana. Takva odluka donela bi sa sobom i mnogo negativnih političkih poena, jer bi bila u suprotnosti s namerama mnogih drugih zemalja Evropske unije, a Vlada Albanije nastoji da prati njihov primer – sprečiti novi karantin po svaku cenu.

„Nova normalnost“ će, neminovno, doneti neizvesnost i strah, jer pretnja virusa ostaje u pozadini i ne može se iskoreniti. Osećaj nesigurnosti još je gori jer je Vladin fokus tokom pandemije pokazao da je kriza pod kontrolom, umesto da se planiraju značajne reforme za zdravstveni sistem i privredu zemlje. I pored toga što je Vlada brzo reagovala na izgradnji medicinske infrastrukture kako bi odgovorila na pandemiju, novi slučajevi sugerišu da su se zarazili u medicinskim ustanovama, ukazujući na to da nije sproveden strog protokol. Pored toga, privredni oporavak zemlje će biti težak. Mere koje je Vlada preduzela kako bi odgovorila na ekonomsku krizu bile su oskudne, dok je nedavno zatvaranje proizvodnog pogona, što je uradila zdravstvena inspekcija nakon što se petoro zaposlenih potvrdilo pozitivnim, govori da ne postoje suštinske mere za sprečavanje daljih ekonomskih poteškoća.

Vlada mora bolje da komunicira s javnošću. Javnost mora da se informiše o prirodi zdravstvene zaštite i ekonomskim izazovima koji predstoje da bi joj se moglo verovati i poštovati obavezne preventivne mere. Istovremeno, Vlada mora da ojača implementaciju preventivnih protokola, pogotovo u zdravstvenim ustanovama, kako bi se pobrinula da bude spremna da se suoči s drugim talasom bez ponovnog uspostavljanja karantinskih odredaba i izgradnje poverenja javnosti kroz veću transparentnost i odgovornost.

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona”, koju sprovode Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonija), u saradnji s Institutom za demokratiju i medijaciju (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Radio KIM (Kosovo), Sbunker (Kosovo), građanskom inicijativom „Ne davimo Beograd“ (Srbija) i PCNEN (Crna Gora).