Na djelu je obećavajuća inovacija Apelacionog suda, po kojoj ratni zločinci nemaju pravo na rehabilitaciju
Piše: Tomislav Marković
Apelacioni sud u Beogradu saopštio je da je ukinuo rešenje o rehabilitaciji Nikole Kalabića, nekadašnjeg komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, i vratio predmet Višem sudu u Valjevu na ponovni postupak. Stav Apelacionog suda je da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, te da je „neophodno utvrditi da li je Kalabić izvršio ili učestvovao u izvršenju ratnog zločina ili to nije slučaj“. Kako se navodi u saopštenju, „lice koje je izvršilo ili učestvovalo u izvršenju ratnih zločina nema pravo na rehabilitaciju po Zakonu o rehabilitaciji“.
Ovom odlukom Apelacioni sud je otvorio novo poglavlje u tumačenju Zakona o rehabilitaciji. Iz dosadašnjih sudskih postupaka stekao se utisak da je taj zakon donet upravo zato da bi se rehabilitovali ratni zločinci, ali izgleda da kroz pravosuđe počinju da duvaju neki novi vetrovi.
Viši sud u Valjevu neće imati težak posao, ukoliko bude želeo da ga radi, jer su arhivi prepuni dokaza o zločinima Nikole Kalabića i njegovih četnika. Njihova specijalnost bili su pokolji civila po Srbiji, u okviru borbe protiv komunista i njihovih simpatizera. Kalabićevi četnici učestvovali su u pokoljima u Drugovcu, Vraniću, Kopljarima i po brojnim drugim mestima. Zajedno s nemačkom vojskom, Gorska garda se borila protiv partizana u svim većim okršajima.
Dovoljno je citirati Kalabićev izveštaj Draži Mihailoviću od 29. decembra 1943. godine da bi se videlo koliko je odluka o rehabilitaciji besmislena: „U Kopljarima uhvaćeno na spavanju i zaklato 24 aktivna komunista od kojih su 20 cigani, koji su priznali da su bili takozvani ’jarugaši’, danju rade svoje poslove kući, a noću u akciji. Sve sam poklao.“
Ukoliko se valjevski sud ovog puta bude držao činjenica, jasno je da od ponovne rehabilitacije neće biti ništa. A to bi moglo da otvori i neka druga pitanja, jer Kalabić nije radio na svoju ruku već po naredbi Draže Mihailovića. Komandant JVuO više puta je naređivao takozvano „čišćenje“ pojedinih delova Srbije od komunista i njihovih simpatizera, a njegovi potčinjeni, uključujući i Kalabića, revnosno su izvršavali naređenja, ubijajući civile, starce, žene, čak i decu u kolevci.
Odluka Apelacionog suda predstavlja prvi čin pravosudnog otpora razmahanoj reviziji istorije. Viši sud u Valjevu je stavljen na muke: ukoliko ostane pri odluci o rehabilitaciji Kalabića, moraće da dokazuje da činjenice nisu istinite. Uprkos dosadašnjoj praksi, ovog puta će to možda biti nemoguća misija.
