Hercegovačke varoši ožive tokom leta. U njih se tada vrate studenti i donesu navike iz novih sredina. Navrate u zavičaj i oni koji su ga davno napustili u potrazi za poslom i boljim životom u nekom od gradova Srbije ili inostranstva.

Trebinje je svakako najatraktivnije mesto. Nemali je broj onih koji tvrde da je to najlepši mali grad na ovim prostorima.

Ipak, oni koji žive od turizma smatraju da je mnogo toga što im još uvek sreću kvari.

“Bez obzira šta zvaničnici govore, ova sezona nije nešto posebno. Svakako je lošija nego prošlogodišnja. To ne znači da mi lično nemamo popunjene kapacitete, ali se vidi da je nekako sve to na ivici. Trebinje još malo živi do slave grada, a 20. avgusta će sve da splasne i opusti”, priča jedan trebinjski hotelijer.

Samo Trebinje se može obići za jedan dan. Ono što turiste može da privuče su niže cene nego na moru i blizina istog. Ipak, prepreka za spajanje dva zadovoljstva je granica. A na njima- i prema Crnoj Gori i prema Hrvatskoj, čekalo se satima ovog leta.

Kao da se sve urotilo protiv običnog čoveka. Neshvatljive procedure kontrole regularnih ljudi koji su samo krenuli na more izazivale su nervozu i bes.

U samoj Hercegovini je tokom leta bilo dosta dinamično. Smenjivali su se sportski i kulturni događaji, dosta tradicije i verskih praznika. Ipak, svako je mogao da nađe nešto za sebe.

“Za mene je bilo i previše”, komentariše jedna trebinjka ovih dana. “Bila je Neda, pa Ceca, pa sad Aca, pa Zdravko. A tu je i Željko. Mislim da je to previše koncerata za kratak period. Ljudi su prezasićeni. Treba im dan bez nekih sadržaja i gungule”, objašnjava dok čeka red da uđe na jedan od koncerata organizovan u Gradu sunca.

I dok je njoj bilo previše, nekome su dani prohujali u nepovrat bez nekog posebnog smisla.

“Kako je brzo prošlo, ne mogu da verujem”, komentariše trebinjska srednjoškolka na izmaku raspusta. Razmišlja, da li je očekivala suviše ili je vreme prosto proletelo, a ona nije uradila ništa vredno pamćenja. “Prošlo leto je bilo mnogo bolje, svi iz moga društva isto misle. Družili smo se, uživali, bilo je mnogo naroda. A sad ulice opuste već u 11 napolju nema nikoga”, dodaje ona.

Slični su komentari i u Gacku.

“Već je kraj avgusta, ne znam u šta sam leto potrošila. U gradu nikog, šetalište poluprazno. Vidi se da nema ljudi. Omladina se seli između dva kluba i to je to”, komentariše jedna studentkinja. “Čini mi se da mi se juče završio rok, toliko sam imala planova, a samo sam nekoliko dana otišla na more i već se pakujem. Ispiti uskoro počinju”, sa tugom konstatuje.

Avgust je nešto kao nedelja popodne. Odmoru je kraj, jesen već diše za vratom, a sa njom i sve ono što život nosi- razmišljanja kako se pripremiti za školsku godinu, za zimu.

U svemu tome ne primećujemo da su dani i dalje sunčani i topli i da iza vrelog leta dolazi prijatna jesen. Možda ne toliko uzbuđujuća, ali svakako može biti inspirativna.