Podaci se redovno ažuriraju od 2017. godine i prate reakcije interneta na svako pominjanje imena Georgea Sorosa. To se na društvenim mrežama događa više hiljada puta svake sedmice – gotovo uvek u negativnom kontekstu. Za veći deo negativnih reakcija zaslužne su mreže botova. Soros je čisto zlo. Švercer droge. Profiter. Ekstremista. Zaverenik. Nacista. Jevrejin. Mržnja tu teče u svom najčistijem obliku.

Demonizacija Sorosa je jedno od određujućih svojstava savremene globalne politike. Uz malobrojne izuzetke, stvari koje mu se pripisuju uglavnom su izmišljene. Soros jeste Jevrejin. U svoje vreme bio je agresivan trgovac valutama. Podržava demokrate u Americi i Popperovu ideju o „otvorenom društvu“ u zemljama bivšeg komunističkog bloka. Ali bezbrojne teorije zavere koje se vezuju za njegovo ime, uključujući tvrdnje da je srušio Sovjetski Savez da bi tako otvorio put za priliv Afrikanaca i Arapa u Evropu, toliko su neverovatne da bi bile smešne – da nisu tako ukorenjene i opasne.

Soros i njegovi saradnici proveli su mnogo vremena pitajući se zašto se to događa?

Odgovor na to pitanje zna veoma malo ljudi.

Sunčanog jutra prošlog leta jedan od tih ljudi sedeo je u restoranu hotela Westin Grand u Berlinu. George Birnbaum je građen kao maratonac – visok je i vitak, glava i lice su mu glatko izbrijani. Pogled njegovih prodornih plavih očiju uokviruju elegantne naočare.

Birnbaum – politički konsultant koji je radio za SAD, Izrael, Mađarsku i zemlje Balkana – pristao je da prvi put za javnost kaže ponešto o sopstvenoj ulozi u stvaranju negativne slike o Sorosu koja je pokrenula globalni talas antisemitskih napada na ovog milijardera. On takođe želi da pokuša da odbrani kampanju koju su osmislili on i njegov nekadašnji mentor i prijatelj Arthur Finkelstein.

George Eli Birnbaum rođen je 1970. godine u Los Anđelesu, gde se njegova porodica doselila posle bekstva iz nacističke Nemačke. Deda mu je ustreljen pred sinom, Birnbaumovim ocem, koji je potom preživeo Aušvic. Antisemitizam je pratio porodicu i kada se doselila u Atlantu, gde je Birnbaum odrastao. Zidovi jevrejske škole koju je pohađao često su bili ispisani antisemitskim uvredama. To je ostavilo traga na njemu.

U eri kada su se mnogi američki Jevreji udaljili od svog identiteta, Birnbaumu nije bilo dopušteno da zaboravi ko je. Otac mu je svakog vikenda kupovao Jerusalem Post.

„Prvo treba da saznaš šta se događa sa jevrejskim narodom u svetu. Posle možeš da brineš o ostalima“, govorio mu je otac. Odrastao je verujući da samo snažna izraelska država može zaštititi Jevreje od novog holokausta.

Otuda se čini krajnje bizarnim to što su ideje promovisane u Birnbaumovoj i Finkelsteinovoj kampanji pokrenule novi talas antisemitizma, sve u službi autoritarnog lidera kakav je mađarski premijer Viktor Orbán, koji je zbog svojih radikalno desničarskih stavova odavno izašao na zao glas. Birnbaum i Finkelstein su prikupili na jedno mesto sve objavljene argumente protiv Sorosa, sa istoka i zapada, sa levice i desnice, i sjedinili ih. Tako su dvojica američkih Jevreja, od kojih je jedan već bio dobro poznata figura u američkoj politici, stvorili čudovište.

Birnbaum ne primećuje ironiju u tome, iako nema sumnje da je odigrao ključnu ulogu u instrumentalizaciji antisemitizma za potrebe političke borbe.

Učinio je to postavljajući metu na Soroseva leđa.

Birnbaum i Finkelstein su od 2008. godine u tajnosti radili na Orbánovim kampanjama. Njihov uspeh u Mađarskoj – daleko od strogog političkog nadzora uobičajenog u Zapadnoj Evropi – potvrdio je da proizvodnja spoljnih neprijatelja može doneti političku pobedu i u moderno doba. To je Mađarskoj omogućilo da stvori svog „Trumpa pre Trumpa“, kao što je jednom primetio Steve Bannon.

U doba globalne podeljenosti, njih dvojica su ponudili nov model agresivne političke kampanje. Razvili su plan kako da iskoriste postojeće podele, koji je u mnogim zemljama i u različitim kontekstima dao odlične rezultate i doprineo obnavljanju jevrejskog neprijatelja, što je radikalna desnica odmah iskoristila. Otuda nije neobično što je u poslednjem Trumpovom TV oglasu emitovanom pred glasanje Soros prikazan kao zastupnik „globalnih posebnih interesa“, onih koji „vam ne žele dobro“.

Da bismo razumeli Birnbauma, treba otići u prošlost dalje od brutalne politike Izraela 90-ih godina, sve do Vašingtona iz 70-ih, kada su pripadnici nove profesije političkih konsultanata počinjali da grade nove alatke za osvajanje vlasti. Tamo ćemo pronaći Finkelsteina, Birnbaumovog duhovnog oca.

Počevši od kraja 60-ih Finkelstein se isticao kao jedan od nekolicine ljudi koji su redefinisali industriju političkog konsaltinga u Njujorku. Radio je za predsednike i senatore, razvijao agresivni stil TV oglašavanja i ostavio iza sebe čitavu generaciju štićenika.

Finkelstein nije tako slavan kao njegov savremenik Roger Ailes, ali upravo on je nevidljiva nit koja povezuje različite etape u istoriji savremene Republikanske partije, od libertarijanske ikone Ayn Rand, preko ciničnog Nixona, pa sve do Trumpa. Finkelstein je bio Njujorčanin, sin taksiste. Upoznao je Ayn Rand dok je studirao na Kolumbiji početkom 60-ih godina. Kratko je radio kao programer na Volstritu, a onda je krajem decenije postao jedan od prvih gurua umetnosti istraživanja javnog mnjenja.

Finkelstein je tako započeo razvoj političkog metoda koji će steći veliku popularnost među desnim populistima. Finkelsteinova premisa je jednostavna: ishod svakih izbora rešava se pre glasanja. Birači većinom unapred znaju koje politike podržavaju, kojima se protive i za koga će na kraju glasati. Veoma je teško ubediti ih da se predomisle, tvrdio je Finkelstein. Takođe je smatrao da je ljude lakše demoralisati nego motivisati. Najsigurniji put do izborne pobede je demoralisanje glasača koji bi mogli podržati vašeg oponenta. To je trik koji je Trump uspešno primenio protiv Hillary Clinton. Na to je mislio kada se posle izbora zahvalio crnim glasačima koji nisu glasali.

Finkelstein je pažljivo izučio sve velike političke trendove, ali koncentrisao se na jednostavna pitanja kojima se može naneti najveća šteta. Primetio je da se na kraju obično sve svodi na nekoliko istih tema: droga, kriminal i rasa. To su problemi koji uzrokuju najveći broj političkih podela, napisao je u jednom memorandumu upućenom Nixonu 1970.

Finkelsteinov cilj je bio da podstakne sukob i polarizuje biračko telo koliko god je to moguće. Gorivo kampanje je strah: „Mora se prikazati kao da opasnost preti sa levice“, objašnjavao je Nixonu 25-ogodišnji Finkelstein.

Onaj ko propusti priliku da prvi napadne osuđen je na poraz. Finkelstein je u političko sukobljavanje uveo ličnu notu. Svakoj kampanji je potreban neprijatelj koga treba poraziti. Za potrebe negativnih kampanja razvio je tehniku „oponentskog glasanja“ – demonizovanja protivnika do te mere da čak i najmanje zainteresovani glasači izađu i glasaju samo da bi iskazali svoj otpor.

Finkelstein je savetovao klijente da ne govore mnogo o sebi, već da se koncentrišu na rušenje oponenata. Zahvaljujući njemu reč „liberal“ je postala uvredljiva. U TV kampanjama koje se 90-ih godina u Americi nisu mogle izbeći, protivnici su opisivani kao „ultraliberalni“, „ludački liberalni“, „neprihvatljivo liberalni“ ili već „predugo liberalni“. Menadžeri kampanja su njegovo učenje nazvali „Finkel-doktrinom“. Metod je jednostavan i daje rezultate. Finkelsteinovi prijatelji su često tvrdili da niko drugi nije doveo toliko političara do izborne pobede.

Finkelsteinov rad je povremeno izazivao kontroverze. Osamdesetih godina, dok je radio za jednog republikanskog kandidata, napali su ga zbog ispitivanja glasača o tome šta misle o jevrejskom poreklu njegovog demokratskog protivkandidata.

Finkelstein je umro 2017, ali je u političkom životu zemlje ostavio neizbrisiv trag radeći za kandidate kao što su bili Barry Goldwater, Richard Nixon i Ronald Reagan. U vreme kada je radio kao glavni strateg Reaganove kampanje 1980. prvi put se pojavila ona neobično zloslutna poruka: „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Radio je i za Trumpovu organizaciju u prvoj deceniji 21. veka i hvalio „zapanjujuće“ moći Trumpove ličnosti. Kada se Trump konačno kandidovao za predsednika, njegov tim su vodili „Arthurovi učenici“ i prijatelji: tu su bili Larry Weitzner, Tony Fabrizio i njegov stari drugar Roger Stone.

Jedan od Arthurovih učenika je i Birnbaum. Posle diplomiranja na Univerzitetu u Floridi početkom 90-ih, upoznao je Finkelsteina u Vašingtonu kada je ovaj radio u Nacionalnom odboru republikanskih senatora. Birnbaumov posao je bio da mu svakog jutra donosi rezultate novih anketa. Sve što je Finkelstein preduzimao zasnivalo se na analizi rezultata anketa, seća se Birnbaum, i dodaje da niko nije bio tako dobar u uočavanju trendova kao Finkelstein.

Birnbaum je bio impresioniran Finkelsteinovom inteligencijom i uvidima. Ali uskoro je otkrio i drugu Arthurovu stranu.

Za spoljašnji svet Finkelstein je bio enigma, strateg koji radi za desnicu. U privatnom životu bio je druželjubiv, zabavan, briljantan, a opet nepretenciozan čovek, pun anegdota o najmoćnijim ljudima sveta. Odrastao je u jevrejskoj porodici u Kvinsu, ali šalio se na račun pravila o košer hrani. Bio je i štreber sa džepovima punim olovaka i papirića.

U uštogljenom svetu visoke politike Finkelstein je bio poznat kao čovek sa razvezanom kravatom koji po kancelariji često hoda bos. To mu je bilo tolerisano jer su u njemu videli desnu polovinu mozga američke desnice. Finkelstein je ispričao jednom prijatelju kako mu se šef Reaganovog kabineta zvanično zahvalio na tome što se „obično ne izuva“ u Ovalnoj kancelariji. Izbori su bili Finkelsteinova životna strast. Studentima u Pragu je rekao da je politika slična „talasima na plaži koji izgledaju slično, ali su uvek različiti“. Njegova najveća ljubav bile su dve ćerke – i jedan muškarac. Finkelstein, čovek koji je pomagao republikanskim homofobima da osvoje vlast, bio je gej. Sa partnerom sa kojim je proveo više od 40 godina venčao se 2004. i ostali su zajedno do Finkelsteinove smrti.

Godinu dana pošto ga je upoznao, Birnbaum je slučajno naleteo na Finkelsteina u hodniku Nacionalnog odbora republikanskih senatora. Rekao mu je da bi želeo da radi za njega i da vodi ispitivanja javnog mnjenja. Govori i hebrejski, u slučaju da ga nekada angažuju u Izraelu.

Ubistvo izraelskog premijera Yitzhaka Rabina 4. novembra 1995. bilo je prekretnica za obojicu.

Kada su u Izraelu na brzinu organizovani izbori za novog premijera, u političkoj areni se pojavilo novo ime. Benjamin Netanyahu, desničar i bivši poslovni konsultant dobio je svoju priliku. Protivkandidat mu je bio Shimon Peres, legendarna figura, socijaldemokrata, pripadnik generacije koja je izgradila Izrael. Bio je to i čovek koji je želeo da nastavi Rabinov mirovni proces za koji se većina Izraelaca nadala da će biti uspešan.

Izraelci su se u početku podsmevali Netanyahuovim ambicijama. U anketama je zaostajao za celih 20%. Onda su se, naizgled niotkuda, širom zemlje pojavili plakati sa zloslutnom porukom. Na plakatima je pisalo: „Peres će podeliti Jerusalim“, iako Peres nikada nije izjavio da mu je to namera. Sličnih napada na Peresa bilo je i na televiziji, radiju i u štampi.

U završnoj TV debati Peres je upao u zamku koju mu je Finkelstein postavio. Prvo što je izjavio bilo je da nema nameru da deli Jerusalim – što je upravo tema koju je Finkelstein priželjkivao. Netanyahu je bio pobednik u debati.

Na dan izbora činilo se da je razlika između Peresa i Netanyahua previše mala da bi se mogao prognozirati pobednik. Oko 10 sati uveče TV stanice su objavile da će sudeći po već prebrojanim glasovima pobedu odneti Peres sa neznatnom razlikom. U Netanyahuovoj biografiji je opisanokako je tada dograbio telefon i pozvao „Arthura“ – tajnog menadžera kampanje. Finkelstein je bio u Njujorku, ali odmah se javio. Rekao je Netanyahuu da ne brine: „Uvek pobeđujem kada je razlika mala.“

Kada su posle prebrojavanja glasova pristigli konačni rezultati, Netanyahu je postao novi premijer pobedivši sa 50,49% prema 49,15%.

Posle Netanyahuove pobede, Finkelstein je postao zvezda, čovek koji je „zauvek promenio način vođenja kampanja“, kako je objavio Haaretz. Takođe je otkrio da njegova formula daje rezultate i van Amerike. Finkelsteinove usluge su odjednom postale veoma tražene.

Birnbaum pamti telefonski poziv iz 1998. Finkelstein ga je pozvao i pitao da li bi mu se pridružio i radio za Likud u Izraelu, što je bilo ostvarenje Birnbaumovih snova. Na tom poslu su postali tim, Finkelstein kao kapetan i Birnbaum kao prvi oficir. Dok je Finkelstein putovao između Njujorka i Izraela, Birnbaum je čuvao stražu u Izraelu, gde je kao šef Netanyahuovog kabineta organizovao javne nastupe, govorio za štampu u njegovo ime, a ponekad mu čak i čuvao decu.

Trijumf u Izraelu označio je početak nove ere. Finkelstein se okrenuo Evropi i započeo još bližu saradnju sa Birnbaumom. Od 2003. njih dvojica su radili kao globalni politički konsultanti, primenjujući Finkelsteinovu formulu na Evropu i Balkan, prvo u uspešnim kampanjama u Rumuniji i Bugarskoj.

Finkelsteinovo i Birnbaumovo izborno remek-delo stvoreno u Mađarskoj proizvelo je dalekosežne posledice širom sveta.

Sve je počelo 2008, kada je Orbán odlučio da se kandiduje za novi mandat. Njegov stari pijatelj Bibi – kako je Netanyahu poznat među prijateljima – upoznao ga je sa dvojicom ljudi koji bi mu mogli osigurati uspeh. Nedugo zatim, Finkelstein i Birnbaum su svoju formulu primenili na Orbánovu kampanju, pojačavajući sve parametre do maksimuma.

Pronalaženje neprijatelja u Mađarskoj nije bilo problem. Zemlja je bila u lošem ekonomskom stanju i 2008. je morala da zatraži finansijsku pomoć. Kreditori iz Svetske banke, EU i MMF-a tražili su uvođenje strogih mera štednje. Finkelstein i Birnbaum su rekli Orbánu da usmeri napade na „birokrate“ i „strani kapital“.

Orbán je pobedio na izborima 2010. sa dvotrećinskom većinom, a zemlja se pomerila udesno. Birnbaum je i danas zapanjen koliko je lako to išlo: „Uništili smo Socijalitičku partiju još pre izbora.“

Birnbaum i Finkelstein, sada pripadnici najužeg kruga Orbánovih savetnika, našli su se pred novim problemom. Dok je zadovoljni pobednik radio na izmenama ustava, shvatili su da im nedostaje neprijatelj. „Nismo imali pravog političkog protivnika… nismo imali s kim da se sukobimo“, seća se Birnbaum. Ultradesničarska partija Jobik i Socijalistička partija bile su poražene i razorene. „Imali smo pobednika sa ogromnom većinom, nezapamćenom u istoriji Mađarske“. Da bi sačuvali tu prednost, bio im je potreban novi protivnik „visoke energetske vrednosti“, kaže Birnbaum. „Baza mora dobiti dovoljno naelektrisana da na dan izbora ljudi izađu i glasaju“, kaže on. Trebalo im je nešto moćno, nešto kao Trumpov slogan „Podignite zid“.

„Za ujedinjavanje jedinica ili stanovništva“ uvek je korisno da neprijatelj dobije lice, objašnjava Birnbaum. „Arthur je uvek govorio da su se ljudi borili protiv Adolfa Hitlera, a ne protiv nacizma, protiv Osame bin Ladena, a ne protiv al Kaide“. Ko bi mogao poslužiti kao neprijatelj nakon što je Orbán uverljivo osvojio vlast i odlučio da tu i ostane?

Orbán je bio zauzet građenjem nove dramatične priče o istoriji nacije. Mađarska, koja je sarađivala sa nacistima, prikazana je kao žrtva okružena spoljnim neprijateljima, uvek pod opsadom, prvo Turaka, a zatim nacista i komunista. Misija Mađarske je jasna: odbraniti se od neprijatelja i sačuvati hrišćanstvo pred navalom islama i sekularnih snaga.

Tada je Finkelstein doživeo prosvetljenje. Šta ako bi se podigla zavesa zavere i ako bi se iza nje ukazala figura iz senke koja sve kontroliše? Gospodar lutaka koji upravlja svim događajima. Neko ko ne samo da kontroliše krupni kapital već je i njegovo ovaploćenje. Stvarna osoba. Mađar. Neko stran, a opet dobro poznat.

Ta osoba je Soros, rekao je Finkelstein Birnbaumu.

Birnbaum je bio impresioniran: Soros je savršen neprijatelj.

U početku to gotovo da nije imalo smisla. Zašto organizovati kampanju protiv nekoga ko čak i nije političar? Rođen je u Mađarskoj, ali decenijama nije živeo u njoj. Star je i svi ga već poznaju kao zaštitnika građanskog društva. Podržavao je opoziciju komunistima pre pada Zida, a posle je davao novac za dečje obroke u školama. U Budimpešti je napravio jedan od najboljih univerziteta u istočnoj Evropi.

I sam Orbán je uzimao novac od Sorosa: dok je bio u opoziciji, njegova mala podzemna fondacija Századvég publikovala je alternativne novine umnožene na mašini za kopiranje koja je plaćena Sorosevim novcem. Orbán je bio jedan od 15.000 studenata koji su dobili stipendije Sorosevog Fonda za otvoreno društvo. Zahvaljujući Sorosu Orbán je studirao filozofiju na Oksfordu. Njih dvojica su se sreli samo jednom: kada je Soros posetio Mađarsku posle izlivanja toksičnih materijala 2010. i dao donaciju od milion dolara za otklanjanje posledica.

Činilo se da nema nikakvih razloga da se Mađarska okrene protiv njega.

Ali Finkelstein i Birnbaum su u Sorosu videli nešto što ga je činilo savršenim neprijateljem. Soros je već dugo bio na meti kritika, još od 1992, kada je preko noći zaradio milijardu funti kladeći se protiv britanske funte. Na levici su ga često prikazivali kao lešinara. Ali Soros je koristio svoje bogatstvo za promovisanje liberalnih ideja. Podržavao je sve ono čemu se desnica protivi: sprečavanje klimatskih promena, jednakost, Klintonove. Bio je protiv drugog rata u Iraku 2003. i čak poredio Georgea W. Busha sa nacistima. Postao je veliki donator Demokratske partije. Tako je na sebe navukao bes republikanaca.

Ali to nije sve. Finkelstein i Birnbaum su proširili poslove upravo na one zemlje u kojima je Fond za otvoreno društvo pokušavao da izgradi lokalne liberalne elite i pokrete za građanska prava: Ukrajina, Rumunija, Češka, Makedonija, Albanija. Birnbaum je verovao da u Sorosu vide zagovornika „socijalizma koji je za ove zemlje pogrešan izbor“. Birnbaum kaže da je Finkelstein bio praktičniji u izgradnji opozicije Sorosu, koga je video samo kao sredstvo za ostvarivanje cilja: „Nije tu bilo nikakvih emocija“.

Dvojici konsultanata nije trebalo mnogo da ubede Orbána da krene u napad na Sorosa – mađarski premijer je imao „ogromno poverenje u Arthurov intelekt“, kaže Birnbaum. Kampanja protiv Sorosa koristila je Orbánu – i to ne samo u zemlji. Kampanja se dopala i Rusima. Putin je strahovao od takozvanih revolucija u boji, poput one u Ukrajini ili Arapskog proleća, i već je i sam napadao Sorosa i njegovu podršku liberalnoj agendi.

Posao koji su ova dvojica obavili za Orbána postao je deo mađarske političke legende. Finkelstein je gotovo mitska figura, između ostalog i zato što Orbán praktično nikada nije javno govorio o njegovoj ulozi. Njegov portparol i danas odbija da odgovara na pitanja o Finkelsteinu i Birnbaumu.

Birnbaum je takođe uzdržan i ne želi da govori o detaljima rada za Orbána. Nije želeo da kaže da li su sami pisali slogane ili su samo davali koncepte, kao ni koliko kontrole su imali nad vođenjem kampanje.

Javna kampanja protiv Sorosa počela je 14. avgusta 2013, nekih 9 meseci pre datuma održavanja narednih izbora. Početak je bio relativno neupadljiv. U provladinim novinama Heti Válasz objavljen je kritički članak o nevladinim organizacijama za koje se tvrdilo da su pod Sorosevom kontrolom.

Zatim je mađarska vlada napala navodno Sorosevu organizaciju za zaštitu životne sredine Ökotárs koja je primala novac iz norveških i švajcarskih fondova. Policija je počela da im upada u prostorije i konfiskuje kompjutere, a vlada je otvorila istragu o njenim aktivnostima. Mađarski istražitelji na kraju nisu pronašli ništa inkriminišuće – ali predstava o sumnjivoj mreži nevladinih organizacija pod Sorosevom kontrolom je pustila korena u javnosti.

Orbán i njegov tim se nisu zaustavili na tome. Evropska izbeglička kriza, donekle pojačana ratom u Siriji, kulminirala je 2015. i ohrabrila nacionaliste širom kontinenta. Kada je izjavio da Evropa treba da napravi „zajednički plan“ i pripemi se za priliv od milion izbeglica godišnje, Soros se ponovo našao na meti Orbánovog tima. Orbán je 30. oktobra 2015. objavio da Soros želi da oslabi zemlju i preplavi je izbeglicama.

Napadi su postajali sve učestaliji. Svaka organizacija koja je ikada dobila novac od Fonda za otvoreno društvo prikazana je kao da se nalazi pod Sorosevom kontrolom. Zaposleni u nevladinim organizacijama nazivani su „plaćenicima“ koje finansiraju strane sile. Optužbe su plasirane u seriji senzacionalističkih članaka i zvaničnih istupa predstavnika vlade.

Vrhunac je nastupio u julu 2017, kada je čitava zemlja bila oblepljena plakatima sa Sorosevim likom i rečima „Ne dozvolite da se George Soros poslednji smeje“.

Slogan „Zaustavite Sorosa“ beskrajno je ponavljan, svuda. Na fotošopovanim fotografijama prikazivan je Soros kako sa svojim saveznicima prolazi kroz Orbánovu ogradu podignutu da spreči ulazak izbeglica u Mađarsku. Orbán je čak tvrdio da Soros vodi mrežu mafije.

Na jesen 2017. vlada je organizovala veliku „državnu anketu“. Milioni građana su dobili upitnike da bi se izjasnili da li podržavaju „Sorosev plan“ za godišnju migraciju miliona ljudi iz Afrike i sa Bliskog istoka u Evropu.

Plan je uspeo. Veliki deo zemlje se okrenuo protiv Sorosa. Orbán je pobedio 2014. i 2018, oba puta sa ubedljivom većinom.

Soros se našao u zamci: „Savršen neprijatelj je onaj koga možete da udarate koliko god želite, a on vam ne uzvraća“, kaže Birnbaum. Da je Soros uzvratio, to bi im išlo u prilog, jer bi se pokazalo da je u pitanju čovek koji zaista poseduje moć i uticaj, kaže Birnbaum. Soros i Fond za otvoreno društvo su pokušali da se suprotstave optužbama i napadima, pa su čak i tužili vladu Mađarske pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali nisu mogli da uđu u političku arenu. Bilo bi nezamislivo da se 87-ogodišnji Soros kandiduje protiv Orbána. „Gospodin Soros nije političar“, rekao je njegov pomoćnik Michael Vachon.

Uprkos svemu što je usledilo, Birnbaum je ponosan na kampanju protiv Sorosa. „Soros je bio savršen neprijatelj. To je bilo tako očigledno. Gotov proizvod, trebalo ga je samo spakovati i prodati“.

Proizvod je bio toliko dobar da je počeo da se prodaje sam od sebe i uskoro postao globalni fenomen. Italijani su 2017. počeli da govore o imigrantskim brodovima koji završavaju na njihovim obalama zavaljujući Sorosevom novcu. U Americi se šire glasine o tome da Soros stoji iza izbegličkih karavana iz Centralne Amerike. Član poljskog parlamenta proglasio je Sorosa za „najopasnijeg čoveka na svetu“. Putin je o njemu govorio na konferenciji sa Trumpom u Helsinkiju. Trump je čak tvrdio da su i demonstranti protiv kandidata za sudiju Vrhovnog suda Bretta Kavanaugha dobijali novac od Sorosa.

Odjeci Finkelsteinove i Birnbaumove kampanje danas su primetni u Mađarskoj na svakom koraku. Birnbaum poriče da je vodio kampanje protiv Sorosa van Mađarske. Ali možda nije bilo ni potrebe. Osnovnu ideju svako može da preuzme i iskoristi. Finkelstein i Birnbaum su od Sorosa napravili internetski mim. Desničarski sajtovi kao što su Breitbart ili TV stanica Russia Today koju kontroliše Kremlj jednostavno preuzimaju materijale iz mađarske kampanje, prevode ih na druge jezike i opremaju lokalnim argumentima.

Svi materijali o Sorosu dostupni su na internetu i desničarski pokreti ih mogu iskoristiti za vođenje novih kampanja. To je globalizovano, svuda dostupno i lako prilagodljivo političko oružje – uz to i besplatno. Birnbaum kaže da je neprijateljstvo prema Sorosu zajednički imenitelj nacionalističkih pokreta.

U Orbánovoj kampanji nikada nije upotrebljena reč Jevrejin, ali često je bila implicirana. Orbán je rekao narodu da će morati da se bori protiv „neprijatelja“ koji je „drugačiji“, koji nema „dom“. Antisemitski grafiti su se često pojavljivali na plakatima „Zaustavite Sorosa“ – glasači su dobro znali šta im se poručuje.

Finkelstein i Birnbaum su stvorili čudovište koje je na internetu započelo nov život. U čorbi koju su zakuvali ima tragova resentimana zbog napada na komunizam i optužbi da je on sam komunista; antijevrejskih uvreda i optužbi da je nacista; a najviše ima starog evropskog antisemitizma.

Ako ukucate Sorosevo ime u pretraživač, prvo ćete videti slike njegove glave sa pipcima oktopoda, još jedan klasičan antisemitski motiv. Čak je i Netanyahuov sin Yair postavio jedan antisemitski mim 2017 – sliku Sorosa i gmizavaca koji upravljaju svetom.

Pripadnici jevrejske zajednice u Mađarskoj pobunili su se protiv kampanje Zaustavite Sorosa 2017. godine. Kampanju je osudio i izraelski ambasador. Kada je istaknuti mađarski rabin Zoltan Radnoti otkrio da iza kampanje stoje dvojica Jevreja, bio je šokiran.

Antisemitizam koji je proistekao iz kampanje protiv Sorosa ne predstavlja iznenađenje, iako to nije bio deo Finkelsteinovog i Birnbaumovog plana. Koristeći tehnologije komunikacije 21. veka oni su povezali drevne teme sa modernim animozitetima. Sorosa su pretvorili u političkog neprijatelja broj jedan.

Optužbe da je odgovoran za jačanje antisemitizma pogađaju Birnbauma. On ne misli da su one opravdane. Odlučio je da progovori pre svega da bi pobio takve tvrdnje. On je, uostalom, praktikujući Jevrejin i član brojnih humanitarnih organizacija koje podržavaju Izrael.

„Kada smo planirali kampanju“, kaže on, „nije nam bilo ni na kraj pameti da je Soros Jevrejin“. Birnbaum čak tvrdi da to nije ni znao u ono vreme i da nikada nije sarađivao sa antisemitima.

Pre nego što su počeli da rade za Orbána, kod dobro obaveštenih izvora u Izraelu je proverio kakav je Orbánov odnos prema Jevrejima. Nije saznao ništa što bi ga odvratilo od posla – štaviše, saznao je da se Orbán borio protiv antisemitizma i da je svojoj prvoj ćerki dao jevrejsko ime Rahela.

Uostalom, „zar to znači da ne smem nekoga da napadnem samo zato što je Jevrejin?“, zapitao se Birnbaum.

Kakve god da su im bile namere, kampanja protiv Sorosa se vremenom samo pojačavala, ponekad sa smrtonosnim posledicama. U oktobru 2018, jedan Trumpov glasač je poštom poslao bombu na Sorosovu adresu. Pet dana kasnije, naoružani muškarac je ušao u sinagogu u Pitsburgu i ubio 11 ljudi. Napadač je svoju akciju opisao kao deo borbe protiv jevrejske zavere koja stoji iza finansiranja masovnih migracija. I ranije je na društvenim mrežama govorio o Sorosu i karavanima izbeglica.

Na pitanje da li je kampanja protiv Sorosa u Mađarskoj doprinela jačanju antisemitizma, Birnbaum odgovara da mu se iz današnje perspektive čini da je to moguće, ali veruje da je odluka da se napadne Soros bila ispravna u vreme pokretanja kampanje.

Nekoliko meseci posle susreta u Berlinu, Birnbaum se našao u hotelu Trump u Vašingtonu, gde je Trumpov bivši menadžer kampanje Corey Lewandowski predstavljao knjigu Trumpovi neprijatelji. Pojavila se i Kellyanne Conway. Kavijar se prodavao za 100 dolara po unci. Birnbaum je pijuckao koktel Moskovska mazga i ćaskao sa gostima.

Da li se predomislio u vezi sa kampanjom protiv Sorosa? Da li se bar malo kaje?

„Antisemitizam je nešto večno i neuništivo“, kaže Birnbaum. „Naša kampanja nije stvorila antisemite od ljudi koji to već nisu bili. Mi smo samo uveli novu metu, ništa više. Mislim da bih ponovo uradio isto to.“

Hannes Grassegger, BuzzFeed, 20.01.2019.

Preveo Đorđe Tomić

Preuzeto: Peščanik.net, 01.02.2019.