Da li je evropski put za Srbiju nužno zlo? Posljednji izvještaj upućuje na takav zaključak

Piše: Tomislav Marković

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama ne daje mnogo razloga za optimizam. Kad su u pitanju ključna poglavlja – 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), reklo bi se da Srbija tapka u mestu. EK uvela je novi sistem ocenjivanja, sa dve skale, koji preciznije oslikava stanje na terenu. Prema prvoj skali ocenjuje se trenutno stanje, a prema drugoj napredak Srbije u prethodnoj godini.

Kad su u pitanju pravosuđe i osnovna prava, ocena trenutnog stanja glasi “određeni nivo pripremljenosti” (mršava dvojka), a ocena napretka – “izvestan napredak” (tanka trojka). Identične ocene Srbija je dobila i za funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije. Kod slobode medija situacija je još gora, jer je ocenjeno da nema napretka. Što nimalo ne čudi, pošto je kontrolu medija, uspešno započetu tokom vladavine Demokratske stranke, Srpska napredna stranka dodatno usavršila i dovela do paroksizma.

U izveštaju je konstantovano i da je “uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava”, ali i da je potrebno pod hitno početi s doslednom i efikasnom primenom zakona. Jednostavno rečeno, Srbija donosi zakone o zaštiti ljudskih prava, ali ih ne sprovodi u delo. To nije neuobičajena praksa za Srbiju, zakoni su često samo mrtvo slovo na papiru. Na primer, Zakon o lustraciji koji je donet 2003. nije primenjen ni jedan jedini put, pa je ukinut 2013. godine.

Posebno je alarmantna slabašna usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, koja iznosi jedva 52 posto (za razliku od Makedonije i Albanije gde je ta usklađenost stoprocentna). Takav raskol, koji se od 2015. godine neprestano povećava, dolazi otuda što Srbija uporno izbegava da glasa za rezolucije koje se tiču Rusije i Ukrajine. Srbija je, primera radi, u decembru 2016. glasala protiv rezolucije u Ujedinjenim nacijama kojom se od Rusije tražilo da dozvoli međunarodno nadgledanje stanja ljudskih prava na Krimu.

Izveštaj nedvosmisleno pokazuje da Vučićeva politika sedenja na dve stolice, evropskoj i ruskoj, polako postaje kočnica evropskim integracijama. A takođe je vidljivo da politički establišment Srbije evropski put doživljava kao nužno zlo kojem se pribeglo jer nikakve druge opcije nema na vidiku.