Čudni su putevi političke metafore, očas se otme neukom tvorcu i krene svojim putem, u neka druga značenja i poruke
Piše: Tomislav Marković
Svaki Vidovdan je zgodna prilika da predstavnici nacionalno onesvešćene političke i intelektualne elite pošalju poruke lične prirode nacionu glede Kosovske bitke, nebeske Srbije, kosovskog zaveta, Lazareve kletve i ostalih garancija zamrznutog konflikta na Kosovu. Ove godine u disciplini “Najveća je žalost za Kosovom, a o Metohiji da i ne govorimo”, u oštroj konkurenciji, posebno se istakao mitropolit Amfilohije Radović. Gostujući u Gračanici u svojstvu sveštenoslužitelja svete liturgije, Amfilohije je iskoristio redovnu propoved da održi kraći čas zanimljive anatomije za početnike.
“Ima i onih koji bi htjeli da stave Kosovo, kosovsku grobnicu, kosovski zavjet na referendum. Staviti na referendum glavu Lazarevu može samo neko ko nema razuma, nema pameti, nema znanja, ni mudrosti, jer Kosovo je glava Lazareva, a njegovo tijelo je u Ravanici. Ovaj drugi dio Srbije, to je tijelo Lazarevo” – tako je propovedao Božji sluga Amfilohije. Njegova anatomska poruka potpuno je zbunila poštovaoce svetih mošti, pošto se ostaci tela kneza Lazara zaista nalaze u Ravanici, ali zajedno s glavom.
A još više zbunjuje nastavak mitropolitove propovedi: “Odreći se glave Lazareve, to znači ostati bezglav, odreći se samog sebe i svog bića.” Otkud mitropolitu ideja da bi priznavanje Kosova značilo odricanje od Lazareve glave? Da li bi u tom slučaju Lazareva glava morala da se preseli iz Ravanice u neki kosovski manastir, ne bi li Amfilohijeve reči dobile kakav-takav smisao?
Neka je Amfilohije u pravu, neka je Kosovo Lazareva glava, a ostatak Srbije njegovo telo, ali šta je onda Republika Srpska? Treća Lazareva noga? Otkud velikosrpskim ideolozima, u koje spada i Amfilohije, potreba da prošire Lazarevo telo i posthumno ga učine nakaznim? Šta bi bio bezecovani deo Hrvatske na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica? Lazarev rezervni trup? A šta je Crna Gora koju velikosrpski nacionalisti takođe svojataju? Lazarevo treće oko ili četvrti bubreg?
Opasno je tumačiti Amfilohijeve metafore i slediti njihovu logiku, jer to vodi do potpunog apsurda. Čudni su putevi metafore, pogotovo kad je neuki stave u službu mitologizacije. U pokušaju da održi patriotsko-mobilizacijsku propoved, Amfilohija je izdao nepokorni jezik koji ne trpi nasilnike. Umesto da prizove duh epskih guslara i junačke pesme, mitropolit se približio vizijama doktora Frankeštajna.
