Već šest godina Aleksandar Vučić daje ista obećanja: bolji život, veće plate, ekonomski rast…
Piše: Tomislav Marković
Tokom posete Azerbejdžanu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od 2018. do 2022. godine biti zlatno doba Srbije. “Nijedne godine nam rast neće ići ispod 4 – 4,5 odsto. Budemo li čuvali suficit u budžetu, biće novca više nego ikada, živeće se bolje nego ikada”, izjavio je Vučić. Prema njegovim rečima, jedini uslov za nastupajuće zlatno doba jeste “da sačuvamo mir i stabilnost”.
Sudeći po njegovim rečima, zlatno doba je već počelo, samo što građani Srbije nisu u mogućnosti to da osete, jer se bore za golu egzistenciju. Pre godinu dana, u poslednjem intervjuu s mesta premijera, Vučić je takođe najavio da Srbiju čeka zlatno doba. A nepunu godinu ranije, u avgustu 2016, kad je preuzimao funkciju mandatara Vlade, Vučić je rekao nešto slično: “Slede četiri godine zlatnog doba za Srbiju i njene građane.”
I pored najbolje volje da veruju svom predsedniku, građanima nije lako da utvrde da li već par godina žive u zlatnom dobu ili su tek zakoračili u njega, ili tek treba da se pripreme za njegov dolazak.
Ni s najavama privrednog rasta nije ništa bolja situacija. Vučić svako malo najavi da će Srbija imati najveći privredni rast na Zapadnom Balkanu, jednom je čak predvideo da će imati najveći rast u čitavoj Evropi, a na kraju se uvek ispostavi da je Srbija imala jednu od najmanjih stopa rasta u regionu. Uprkos silnim obećanjima, privredni rast Srbije već godinama uporno ostaje pri evropskom dnu. Takođe, Vučić već godinama obećava da će prosečna plata u Srbiji uskoro biti 500 evra, ali i to je ostalo u domenu sna.
Od dolaska na vlast 2012. godine, Vučić je bar u jednome dosledan – stalno daje jedna te ista obećanja: bolji život, veće plate, veći ekonomski rast, povećanje životnog standarda… Takva obećanja više liče na proročanstva nego na ozbiljne političke izjave. Sadržaj proroštava se ne menja, menja se samo vreme kad će obećano blagostanje postati realnost. Taj trenutak se prolongira iz godine u godinu, i to će tako trajati dok biračima ne dosade Vučićeva prazna obećanja. A bolji život za građane Srbije ostaje u neizvesnoj i nepoznatoj budućnosti koja možda nikad neće ni doći.
