Nije čudno što se političarima dešavaju ovakvi lapsusi. Čudno je što se ne dešavaju češće
Piše: Tomislav Marković
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priredio je prijem povodom Dana vojske na kojem je održao i prigodan govor. U govoru je, između ostalog, rekao: “Vojni praznik se obeležava radi učvršćivanja i dalje afirmacije principa rodoljublja, antifašizma, antisemitizma, razumevanja i saradnje, uz uvažavanje kulturoloških različitosti zarad budućnosti i mira kako u zemlji, tako i u regionu.”
Vučićev lapsus neodoljivo podseća na prošlogodišnji gaf gradonačelnika Sarajeva Abdulaha Skake koji je izjavio da se šestog aprila obeležava dan pobede nad antifašizmom. Ne zna se koji je lapsus gori. Doduše, Skaka je svoju omašku ponovio nekoliko puta, dok je Vučić samo jednom ustvrdio da se obeležavanjem vojnog praznika afirmiše princip antisemitizma, ali i to je jednom previše.
Potpuna je nepoznanica kako se antisemitizam našao u Vučićevom govoru. Da je pisac govora u poslednjem trenutku promenio konstrukciju rečenice, da je prvobitno hteo da nabroji protiv čega sve vojska treba da se bori – teško da bi se antisemitizam našao na toj listi. Na prvi pogled deluje kao da je onaj ko piše govore Vučiću hteo da napravi neslanu šalu, pa je podmetnuo antisemitizam kao kukavičje jaje. A na drugi da pisanje govora za političare teško može da se okarakteriše kao ozbiljan posao, jer malo ko pažljivo čita i sluša ono što predstavnici vlasti izgovaraju u javnim nastupima.
Lapsusi se dešavaju, ali dve su stvari ovde zanimljive. Prva je to što su brojni mediji (između ostalih i dva javna servisa – RTS i RTV) prenosili Vučićeve reči bez komentara ili kritičkog odmaka, što znači da niko nije primetio šta je predsednik izgovorio. To bi moglo da znači i da niko od urednika ne čita izjave političara. Ili da upuštanje u detaljnu analizu predsednikovih izjava baš i nije korisno za uredničku karijeru.
Druga je lakoća s kojom se predstavnici vlasti frljaju ozbiljnim pojmovima kakvi su antisemitizam ili antifašizam, kao da govore o gradskim fontanama ili punjenim lignjama. To svedoči o zastrašujućoj neozbiljnosti i amaterizmu najviših predstavnika vlasti. Teško je zamisliti Michaela Muellera kako proslavlja dan pobede nad antifašizmom, ili Franka-Waltera Steinmeiera kako preporučuje nemačkoj vojsci učvršćivanje principa antisemitizma.
Ali, s obzirom na to da se antifašizam ovde već decenijama temeljno zatire, a da su nam tabloidi puni priča o “međunarodnoj jevrejskoj zaveri” – nije čudno ni što se političarima omaknu baš ovakvi lapsusi. Čudno je što se to ne dešava češće.
