Jedna od najvećih svemirskih misterija od prahistorije do danas glasi: od kakvog smo to genetskog materijala sačinjeni svi mi koji periodično sjedamo pred televizor da gledamo utakmice reprezentacije BiH u fudbalu? I pri tome nešto kao očekujemo, neki optimizam frca atmosferom i uprkos svim lošim iskustvima svako od prisutnih plete nemoguće vizije u kojima pobjeđujemo, dajemo golove, briljiramo. Ili u kojima se bar nećemo obrukati nonšalantnim odnosom prema „najdražem dresu“, kako ga mahom zovu oni koji na terenu zalaganjem nikada nisu opravdali takvu formulaciju.

Kada bi čovjek imao zadatak da upotrijebi samo jednu riječ da bi opisao igru pomenute vrste, na raspolaganju bi mu bilo mnogo demotivirajućih i obeshrabrujućih pojmova. Pogledajte samo ovaj niz: nezainteresirano; mlako; bezidejno; nestrastveno; neznalački; predosadno; amaterski; arhaično… Za kojim god biste od ovih atributa posegnuli, ne biste pogriješili. A i kad ih se okupi ovako na gomilu, svi zajedno daju uvjerljivu sliku naše reprezentacije i njenih napora da odigra makar jednu pristojnu utakmicu. Svaki njihov duel, s aspekta gledatelja, već je godinama čisto gubljenje vremena. Kad posvećeni ljubitelj vidi neke druge reprezetnacije, kad posmatra to trčanje, te pasove, maštu, to izgaranje, taj nevjerovatni ritam, onda mu dođe da se upita kojim se sportom zapravo bave ovi naši.

Postoje mnoge situacije u sportu tokom kojih neki tim bude poražen, a pri tome dobije aplauze i priznanje publike, jer je uprkos porazu evidentno da su ljudi dali sve od sebe. Ovdje čak i u rijetkim trenucima kada pobijede, jasno je da mi govorimo o otaljavanju posla. Zlatna vremena Ćire Blaževića i njegovih motivirajućih hepeninga teško će se uskoro ponoviti. Ponekad je zaista mučno gledati sve te ljude – koji doslovno ginu na terenu kada igraju za matične evropske klubove – dok rekreaktivno i preko neke stvari nastupaju za reprezentaciju BiH. Zaista ima istine u onom nesvjesnom priznanju jednog od njih da im „najdraži dres“ dođe kao dobar odmor i prilika da se provedu, zabave, obiđu rodbinu, komšije i prijatelje. Malo li je…