Još jednu godišnjicu genocida u Srebrenici veći dio srpske javnosti i političke elite dočekuje tamo gde je i bio – zaglibljen u stanje poricanja
Piše: Tomislav Marković
U Srbiji se pripreme za obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici odvijaju na pomalo specifičan način, baš kao i svih proteklih godina. Dok se drugde odaje pošta žrtvama, srpski zvaničnici i mediji se utrkuju u negiranju genocida i autoviktimizaciji. Na TV Happy, koja ima nacionalnu frekvenciju, u udarnom terminu gostuje Vojislav Šešelj koji tvrdi da genocida nije bilo, te da je “1000 do 1200 Muslimana streljano, a prethodno su svi imali oružje u rukama”, usput karnevalizujući pokolj i sprdajući se sa žrtvama. I to sedeći pored Vinka Pandurevića, nekadašnjeg komandanta Zvorničke brigade VRS-a, koji je u Hagu osuđen na 13 godina zatvora upravo zbog zločina u Srebrenici.
Portal Srbija danas zgražava se nad vešću da će producenti filma o Srebrenici koji snima Jasmila Žbanić tražiti finansijsku pomoć i od Srbije. Naslov teksta govori sve: “Nemaju srama: Filmom o Srebrenici predstavljaju Srbe kao MONSTRUME, a još nam za to traže PARE”. Zaista nečuveno, kao kad bi, daleko bilo, Nemačka finansirala neki film o holokaustu.
Ruski Sputnjik donosi razgovor sa Stefanom Karganovićem, predsednikom udruženja “Istorijski projekat Srebrenica”, čovekom koji je od negiranja genocida napravio zanimanje; Večernje novosti plaču što je ruski ambasador u BiH nepoželjan u Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari samo zato što stav je zvaničnih institucija Rusije da u Srebrenici nije bilo genocida, dok Pravda slavodobitno izveštava da češki reditelj Vaclav Dvoržak “snima materijal za dokumentarni film o srpskom stradanju u Srebrenici u proteklom Otadžbinskom ratu”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Srbije najavili su da neće ići u Potočare na komemoraciju, imaju pametnija posla. Doduše, pošto negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid, nemaju tamo šta ni da traže. Kudikamo agilniji od njih bio je ministar odbrane Aleksandar Vulin koji je izjavio da je “nedopustivo da se srpski narod svakog jula proglašava genocidnim i zlim, a da se na njegov bol i rane niko ne osvrće”. To je rekao u Bratuncu, na “komemoraciji u znak sećanja na 3.500 stradalih Srba”. Dobro, zvanični podaci Odjeljenja za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije kažu da je na tom području tokom rata poginulo 387 srpskih civila, ali to je našim rodoljubima premalo za kreiranje teorije po kojoj su Srbi uvek i svuda žrtve, a ponajviše tamo gde izvrše genocid.
Još jednu godišnjicu genocida u Srebrenici veći deo srpske javnosti i političke elite dočekuje tamo gde je i bio – zaglibljen u stanje poricanja. Tu nema mesta za pijetet prema pobijenima, a još manje za preuzimanje odgovornosti i iskreno izvinjenje. U paralelnom, autističnom svetu koji su sebi izgradili mnogobrojni poricatelji genocida ima mesta samo za još jedno iživljavanje nad žrtvama.
