Posetioci Sajma knjiga koji su navikli da u Hali 1 listaju i kupuju izdanja izdavačkih kuća Karpos i E-book, ove godine će doživeti neprijatno iznenađenje. Odbor za organizaciju Međunarodnog beogradskog sajma knjiga odlučio je da se na tom mestu ove godine šepure izdanja izdavačke kuće Velika Srbija, iza koje stoji Srpska radikalna stranka. Ljubitelji književnosti će na velikosrpskom štandu imati priliku da kupe remek-dela Vojislava Šešelja kao što su, na primer: U čeljustima kurve Del Ponte, Lažljiva haška pederčina Džefri Najs, Podmukli galski picopevac Žak Širak ili Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker.

Za ovakvu odluku odgovoran je predsednik Odbora Zoran Avramović, inače član Predsedništva Srpske napredne stranke. To jasno pokazuje da je naprednjačka kulturna politika otišla u radikalsko-zločinačkom smeru, te da je Šešelj danas omiljeni opozicionar Aleksandru Vučiću, baš kao što je to nekad bio Slobodanu Miloševiću.

Promocija Šešelja i njegovih otrovnih pisanija zapravo je pucanj u srce kulture, ali – gledano u malo široj perspektivi – taj metak promašuje svoju metu. Šešeljeve kupusare, samog Šešelja i sve što on predstavlja poješće moljci i vreme koliko sutra, a ono što radi Karpos preživeće, i to dugo. Među njihovim izdanjima nalaze se, recimo, i Homer, Plutarh, Epiktet, Seneka… Ako su preživeli nekoliko hiljada godina, verujem da će potrajati još malo, makar koliko da nadžive Šešelja i njegovu ideologiju.

Karpos je mali, ali vrlo kvalitetan izdavač koji objavljuje ozbiljnu filozofsku i teorijsku literaturu, uz dodatak probrane beletristike. Dovoljno je nabrojati još neke Karposove autore da bi postalo jasno koliko je za srpsku kulturu važno postojanje ove kuće: Dejvid Hjum, Cvetan Todorov, Deni de Ružmon, Mišel Fuko, Žak Derida, Klod Levi-Stros, Peter Sloterdajk, Oskar Vajld, Marsel Prust, Odisej Elitis, Rolan Bart, Marija Sambrano, Žil Delez, Žan Starobinski, Đorđo Agamben, Andre Žid, Le Korbizije…

Možda ovaj slučaj izdavačkog izgona može da posluži kao zgodna prilika da se usredsredimo na prave vrednosti, umesto što neprestano pažnju usmeravamo na političke besprizornike. Ta pažnja, doduše, ima ozbiljno utemeljenje, jer su nam se tipovi poput Šešelja nametnuli političkim i zločinačkim delovanjem. Samo što razni šešeljoidi kojih smo se poslednjih decenija nagledali nisu pali s neba, oni su naših biračkih ruku delo. Da ljudi malo više čitaju Karposove i slične knjige, ne bi ni glasali za klovnove zla poput Šešelja, pa ne bi ni bilo potrebe da se njima bavimo.