Kupovina paklice cigareta, sladoleda ili kesice „smokija“ na kiosku postala je visokorizičan poduhvat koji preti da ozbiljno ugrozi mentalno zdravlje potencijalne mušterije. Koliko god se nesrećni kupac trudio da izbegne zagađenje tabloidnim otrovom koji kulja iz srpskih medija, čak i ako ne prati štampu niti uključuje televizor, sve te mere predostrožnosti nisu dovoljne za samoodbranu. Čim se približi trafici, našeg eskapistu u pokušaju iz zasede zaskoče štampane stvari postrojene u borbene kohorte.
Nije neophodno ni da pročita dnevnu štampu, dovoljno je samo da pogleda naslovne strane, pa da ostane trajno kontaminiran radioaktivnim sadržajem. Nema efikasne zaštite od opasnog zračenja što izbija iz tiskotina koje se zvanično tretiraju kao dnevne novine. Dok vadi novac iz novčanika i pruža ga prodavačici ili dok čeka kusur, pogled mu neminovno pada na naslovnice s kojih vrište sadržaji koji bi se, čak i uz natprirodnu dozu blagonaklonosti, teško mogli nazvati vestima ili informacijama.
Udarne vesti iz paralelnog univerzuma
S naslovnih strana zaskočiće ga Putinova poruka “Braćo Srbi, ne dajte Kosovo!”, saznaće da će Velika Albanija biti formirana do Nove godine, da će Srbija poslati vojsku na Kosovo, da će srpskoj vojsci u pomoć pristići i trupe iz bratske Rusije, da Milo Đukanović preti vazda ugroženim Srbima i još ugroženijoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da je Edi Rama narko-mafijaš, da je MIG-29 oterao Šiptare sa Severa, da je nepoznat netko iz zakulisnih diplomatskih izvora pouzdano saznao kako su Britanija i Amerika za podelu Kosova, da Srbi veruju kako je neprežaljeni Slobodan Milošević živ (skoro kao Elvis), da zli Šiptari pripremaju bombaške napade na sever Kosova, da bi Putin definitivno ratovao za Srbe na Kosovu, te da je Surdulica srpska Hirošima.
Sve ovo moglo se pročitati na naslovnicama tiražnog tabloida Informer u poslednjih nekoliko nedelja. Paralelno s očigledno paralelnim svetom visoke politike i državnih poslova u čijem je kreiranju uredništvu Informera asistirao poznati medijski stručnjak Imejdžin Maštarević, ovaj dnevni list objavljuje i uvide iz života estradnih i ostalih zvezda sa crvenog tepiha. Tu saznajemo kako će nas pevačica Goca Tržan sve šokirati, jer izvesni Raša i ona šetaju goli po stanu; neka rijaliti Suzana poručuje, u stilu balkanskog špijuna, kako će joj Miki oprostiti što ju je tukao; saznajemo i da je trandža ubica pokušao da se obesi gaćama, da je Jelena Karleuša imala prvi nastup posle afere sa pornićem, da je izvesna starleta Ana pucala na visoko nudeći svoje seksualne usluge Novaku Đokoviću, te da je izvesna Stanija imala seks i na autoputu, a tu su i golišave fotografije iz Pink rijalitija Zadruga na kojima su neke Luna i Ana.
Poetika horor-slaninice
I sve to samo u Informeru! A gde su tek ostali informeri uveoci koji se kliču Srpski telegraf, Kurir ili Alo. Šta tek tu čeka slučajnog posetioca prosečnog srpskog kioska? Ništa novo, i na naslovnicama ostalih tabloidnih tiskovina dominiraju isti duh, iste teme, isti pristup i isti junaci, samo su događaji malo drugačiji, jer uredničkim poslovima asistiraju neki drugi medijski stručnjaci poput Tlapnje Pričinov, Opsenice Prividović ili Haludže Bunilov. Tako nas Srpski telegraf informiše da je patrijarhu ugrožen život, a da su bili trovani i njegovi prethodnici; Kurir prenosi ekskluzivno otkriće srpskih oficira o umobolnom planu Alijanse iz 1999. godine – NATO je naredio: „Sravnite Terazije!“; a Alo obznanjuje da je agent britanske službe MI6 okupio ekipu za ubistvo Zorana Đinđića i rukovodio čitavom operacijom koja je dovela do atentata na premijera Srbije.
Uređivačka politika tiražnih dnevnih novina liči na slaninicu: red teorija zavere, red golotinje, red najave rata, red rijaliti nasilja, red autoviktimizacije, red širenja osećanja ugroženosti, red zastrašivanja, red kompenzacije osećanja niže vrednosti, red laži, red poluistina, red dezinformacija, red čistih izmišljotina, red crne hronike, red šarenog ništavila. I tako unedogled.
Smanjivanje moći rasuđivanja
Iako je reč o dnevnim listovima, njihov posao očigledno nije istinito informisanje javnosti. Za njihovu uređivačku politiku pojmovi kao što su proverena vest, pouzdan izvor ili informacija od javnog značaja nemaju nikakvog smisla. Objavljivanje ovakvih sadržaja ima za cilj stvaranje medijske histerije, podstrekivanje najnižih nagona, podjarivanje osvetoljubivosti, širenje mržnje prema drugima i drugačijima (pogotovo prema susedima), raspirivanje šovinizma i negativnih emocija prema vascelom svetu.
U krajnjoj liniji, njihov cilj je da kod konzumenata smanje ionako zakržljalu moć rasuđivanja i pothrane resantimanski odnos prema svetu. Zato ne čudi što su svi navedeni tabloidi u čvrstoj vezi s vladajućim političkim strukturama. Kojoj to vlasti treba razuman pojedinac, sposoban da razume svet oko sebe i da donosi racionalne odluke? Takav nikada ne bi glasao za vladajuću garnituru.
Oblikovanje nesvesti
A uticaj tabloida na srpsku javnost je ogroman. Prema podacima iz 2016. godine, ova četiri tabloida prodaju se u ukupnom tiražu od oko 270.000 primeraka. Svaki primerak ima u proseku 1,5 čitaoca, što dovodi do cifre od preko 400.000 čitalaca. Kad tome dodamo sve brojnije čitaoce njihovih portala, kao i raznih drugih online medija sa sličnim sadržajem i svetonazorom, dolazimo do poražavajućeg zaključka da dobrom delu stanovništva svest svakodnevno oblikuju mediji koji se bave isključivo širenjem predrasuda i laži. Ostali se informišu preko medija koji imaju slično ideološko usmerenje, ali ga pakuju u malo civilizovaniju formu, poput Večernjih novosti ili Politike. Malobrojnima koji bi da pročitaju i nešto istinito o svetu i da vide malo kritičniji stav prema okruženju u kojem žive, preostaju retki mediji koji su odavno gurnuti na marginu.
Osnovni ton medijskoj sceni daju štampane stvari koje udaraju na najniže instinkte, stvarajući atmosferu „ratnog stanja bez rata“. Zato ne čudi što hipotetičkog eskapistu s početka teksta hvata zazor od odlaska do trafike: koliko god se trudio, nemoguće je izbeći užas, mržnju i histeriju sa naslovne strane.
Tekstove s portala analiziraj.ba uz obavezno navođenje linka na izvorni tekst, dozvoljeno je prenositi tek 24 sata nakon objavljivanja