„Na raspustu između kraja srednje škole i početka fakulteta  odlučila sam da odem na obuku kako bih naučila raditi nokte, ali isključivo mami i sebi, kako bismo uštedjele novac koji dajemo svaki mjesec na geliranje i nadogradnju. Završila sam obuku i počela raditi nokte nama i ponekoj prijateljici. Nisam imala ni stranicu na Instagramu pa čak ni sto za rađenje noktiju“, počinje svoju priču Mia Kamarić

Međutim, kako kaže, kroz dva-tri mjeseca se pročulo da radi, pa su tako krenuli i upiti od „maminih prijateljica, kolegica sa posla, komšinica i slično.“

„Shvatila sam da mogu krenuti sa radom pa sam nakon toga otvorila svoju stranicu i napravila reklamu, kupila sto i uredila prostor za rad. Već skoro godinu dana uspješno se bavim ovim poslom i jako dobro zarađujem, ali zaista ulažem i mnogo truda, rada i materijala u sve“, ponosno priča Mia.

Mijin mali biznis tokom studiranja samo je jedan u nizu. Veliki broj studenata odlučuje da iskoristi svoj talenat i pokrene neku vrstu biznisa tokom svog školovanja. To im omogućava veće prihode koji su zaista potrebni skoro svakom studentu, a uz to grade svoju samostalnost. Suočavamo se sa niskim standardom života u Bosni i Hercegovini, malim minimalnim platama i velikim potrošačkim korpama, te su mladi ljudi pronašli svoje načine zarade i doprinosa.

Mia objašnjava šta joj je predstavljalo problem na samom početku te kako se kasnije snašla u svemu.

„Veliki problem na samom početku predstavlja organizacija vremena, koja meni nije išla baš najbolje. Dešavalo bi mi se da zakažem djevojci termin u periodu kada imam predavanje na fakultetu. To mi se dogodilo nekoliko puta i onda sam shvatila da moram odrediti dane kada ću raditi, a kada ne. Napravila sam sama svoje smjene i samo u tom periodu sada zakazujem termine. Organizacija je ključna u svakom poslu. Naravno, ostavila sam vremena i za sebe i svoje izlaske sa prijateljima i porodicom, jer nije uredu da to zapostavim.  Što se tiče novca, onoliko koliko radiš toliko možeš i da zaradiš. Kada mi treba više novca onda radim malo više, a kada mi ne treba onda dam sebi oduška“, objašnjava Mia.

Tanja i Ivana Pavić su sestre koje su odlučile pretvoriti svoju ljubav prema pravljenju slastica u svoj mali biznis, a Tanja objašnjava kako je sve počelo.

„Ideja da započnemo naš mali biznis došla je iznenada iz ljubavi prema pravljenju torti i kolača. Sestra i ja smo se još od malih nogu zanimale za kuhanje i poprilično rano smo krenule i same u te vode pravljenja poslastica. Naš posao zaista nije bio planiran, meni je jednostavno sinula ideja da bismo mogle okušati sreću i probati unovčiti naš talenat.  Mama je podržala moju odluku, kao i sestra. Na početku, sestra je bila zadužena za Instagram stranicu i našu promociju, a ja za pravljenje slastica. Sve se jako brzo razvijalo i narudžbe su pristizale. Naravno, nije bilo lako kao što ni jedan početak nije, nismo bile svjesne do kojih razmjera će posao ići.“

I Tanja i njena sestra su studentice, jedna na trećoj, a druga na četvrtoj godini, pa im, kako kaže, nije bilo lako uskladiti posao i školovanje.

„ Nekako smo s vremenom našle taj zajednički ritam da ništa ne bi ispaštalo. Naš mali biznis još uvijek nije na nivou na kojem bih željela da bude, ali kao dodatni izvor prihoda je jako zadovoljavajući. Od kako smo krenule sa radom postale smo na jedan način finansijski nezavisne, što mnogo olakšava i samo studiranje“, kaže Tanja koja se sa svojom sestrom već skoro dvije godine bavi pravljenjem kolača i torti.

Instagram i Facebook radionice

Iz ekonomskog ugla, ekspanziju malih biznisa iz objašnjava diplomirana ekonomistica Amela Osmić.

Ona smatra da digitalno okruženje pogoduje razvoju malih biznisa.

„Smatam da društvene mreže imaju veliku ulogu u ekspanziji malih biznisa kod studenata. Prije ste za svoj biznis morali da platite nekome da bi vas reklamirao, a to nije uopšte jeftino. Danas su mladi u mogućnosti da sami kreiraju profile svojih biznisa, prave web stranice i reklame, a za to ne odvajaju novac. Mnoštvo alata je dostupno besplatno. Također, ljudi sve više prisežu tome da budu „sam svoj gazda“ nego da iznad sebe imaju mnoštvo menadžera i šefova. Ipak, ovo je jedna pozitivna ekspanzija, jer je za omladinu jako bitno da se osamostale i steknu radne navike“,  kaže Amela.

Studentica Majda je u zimskom periodu odlučila svoj hobi i talenat pretvoriti u nešto više, a u tome je najviše potaklo staro sjećanje iz djetinjstva.

„Ne sjećam se perioda odrastanja u kojem nisam imala hobi. U posljednje vrijeme sam počela da pletem, a ideju da započnem mali biznis sa tim potaklo je sjećanje da sam kao mala željela da budem modna dizajnerica. Pričala sam o tome kako će moje kreacije stojati u izlogu butika i mnogo ljudi će ih kupovati. Također, potaknula me i misao da sve što ispletem bit će unikatno i da ne postoji identična kopija mog rada koji je rađen sa ljubavlju“.

Pandemija korona virusa za ovu je djevojku imala i pozitivnih efekata. Mnogo je vremena provodila u kući, pa je odlučila da vrijeme iskoristi baveći se svojim hobijem.

„Krenula sam plesti svoj prvi džemper i on je bio završen nakon dvije sedmice. Nakon toga isplela sam dva para čarapa, jedne od obične vune, a jedne od „puffy“ vune. Čarape od puffy vune se ne viđaju često, pa sam odlučila da probam svoj talenat pretvoriti u kapital. Otvorila sam Instagram profil, objavila svoje radove i cijene, a čarapice su postale prava atrakcija. Pletenje je ono što volim i nije mi nikakav problem uskladiti svoj hobi sa ostalim obavezama. Sada se bliži ljeto i moj biznis će stagnirati, ali ću ja vrijedno nastaviti sa radom i pripremom za jesensko-zimsku sezonu“, objašnjava Majda Ćosić.

Razvijanje kreativnosti uz pristojnu zaradu

Profesor Muharem Adilović iz socijalnog ugla komentarisao je ovaj fenomen.

On navodi da je ovo fenomen koji se može posmatrati iz više socijalnih disciplina te da je ovo pozitivan trend koji treba podržati i afirmirati kod studenata. Kaže da pokretanje malih biznisa pojačava kreativnost kod studenata te ih ohrabruje ih da na polju tržišne ekonomije stiču određena iskustva i vještine.

Također ukoliko se nametnete kao stučnjaci u poslu u kojem radite možete jako fino da zaradite. Sve ovo možemo uokviriti u nešto što se naziva socijalno poduzetništvo, a to je jedan novi oblik poduzetništva koji ima za cilj da određene grupe materijalno situira bez naglašenog faktora kapitala. Lišeno „kapitalističkih bolesti“ s ciljem da se pomogne onim osobama ili kategorijama društva koje su materijalno nesituirane, a među takvima su i studenti.

Mia navodi da je nakon početka posla dobila mnogo samopouzdanja i vjere u sebe te da „tek tada shvatiš koliko toga zapravo možeš uraditi u životu“.

Ono što smatra najboljim dijelom je nazvisnost i to što svoj novac može da živi onako kako ona želi i raspoređuje taj novac na svoj način. Njena poruka za mlade ljude koji se možda dvoume oko pokretanja malog biznisa je ta da je „svaki početak jako težak, ali na kraju se isplati“.