BORBA SRBIJE PROTIV LAŽNIH VIJESTI: Neka se pripreme Informer i Alo

IZDVAJAMO

Konstantnim lažima i manipulacijama srpske vlasti su stvorile atmosferu gotovo apsolutnog nepoverenja u državne institucije, atmosferu u kojoj često nije lako utvrditi šta je laž, a šta istina. Tako da kad ministri najave obračun s lažnim vestima, teško je reći da li je ta najava istinita ili lažna vest. Ukoliko vladajuća garnitura zaista povede borbu protiv lažnih vesti, jasno je da će biti reč o suicidalnom poduhvatu.

BORBA SRBIJE PROTIV LAŽNIH VIJESTI: Neka se pripreme Informer i Alo

Ukoliko Vlada Srbije zaista krene u bespoštedni obračun sa širiteljima lažnih vijesti, u tom ratu prvi će stradati njoj bliski tabloidi i televizije

 

Nedavno se na društvenim mrežama pojavila alarmantna objava da je voda iz beogradskog vodovoda neispravna za piće. Kakva god da bila, vijest se brzo proširila diljem virtuelnog prostora. U objavi je stajalo da “u naredna dva dana vodu iz Beogradskog vodovoda ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan pun kancerogenih čestica”. Uprkos besmislenosti i očiglednoj neistinitosti te “informacije”, koju bi prozreo svaki učenik osnovne škole koji redovno pohađa časove hemije i zna da je metan gas, u lažnu vest su mnogi poverovali. Nadležni iz Beogradskog vodovoda odmah su demantovali navode o neispravnoj vodi za piće, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ispio je nekoliko čaša “česmovače” uživo, pred kamerama, demonstrirajući da vodi ništa ne fali, a i pripadnici MUP-a brzo su uradili svoj deo posla.

Iz MUP-a je saopšteno da su uhapšeni F.J. (42) i B.C. (39) zbog sumnje da su na društvenim mrežama širili informaciju da je u Beogradu voda za piće neispravna. Oni se sumnjiče za krivično delo izazivanje panike i nereda, zbog čega će, kako najavljuje policija, biti podnete krivične prijave protiv još šest osoba. Zanimljivo je da je privedeni B.C. zaposlen u MUP-u, ali ga to nije sprečilo da krši zakon.

Omiljena mantra: Destabilizacija Srbije

Nakon što je saga s navodno zatrovanom vodom završena, prava priča tek počinje, jer su predstavnici vlasti iskoristili ovaj povod da pokrenu sveobuhvatnu borbu protiv lažnih vesti. Ministar policije Nebojša Stеfanović  izjavio je da krеiranjе lažnih vеsti nanosi štеtu državi, i da sе vlast, “poučеna iskustvima, upustila u izradе i dopunе višе zakona koji postojе kako bi bilo obuhvaćеno svе što sе dеšava u sajbеr prostoru”. Stefanović je takođe naveo da “nе postojе povoljnе i nеpovoljnе lažnе vеsti i da to šaljе lošu sliku o Srbiji”.

Goran Vesić je izjavio da je širenje lažne vesti o zatrovanoj vodi bila “očigledno dobro organizovana akcija” koja je imala za cilj “destabilizaciju beogradske vlasti i čitavog društva”. Vesić je sistemom slobodnih paranoičnih asocijacija širenje lažne vesti povezao sa protestom građana zbog poskupljenja goriva, rekavši: “Ovo je bio još jedan način za maltretiranje građana Beograda, poput blokada saobraćaja koje su bile aktuelne pre nekoliko dana”. Prethodno su predstavnici vlasti, na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem, optužili opoziciju da je organizovala pomenute proteste, a kad se širenje lažne vesti o vodi stavi u taj kontekst, postaje jasno da vlastodršci koriste svaku priliku da optuže opoziciju za sva moguća i nemoguća nepočinstva.

“Destabilizacija Srbije” je omiljena mantra vladajuće koalicije koja ima takoreći univerzalnu primenu. Tako je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao da je cilj širenja lažnih vesti – pogađate – “destabilizacija Srbije”. Vladajuća nomenklatura se odjednom duboko zabrinula zbog širenja lažnih vesti koje su preko noći postale državni neprijatelj broj jedan, pa je rešila da stane u kraj ovoj pošasti. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović oglasio se konkretnim planom akcije. Predložio je da Vlada Srbije oformi radnu grupu “koja treba da predloži pravne okvire da se spreči nanošenje štete društvu ovakvim delovanjem koje poprima zabrinjavajuće razmere”.

Povoljne i nepovoljne lažne vesti

Lažne vesti svakako predstavljaju gorući problem, ne samo u Srbiji, ali borba koju najavljuju srbijanske vlasti deluje poprilično komično, ako iole poznajemo kontekst u kojem se obračun priprema. Recimo, srbijanski tabloidi koji vlastima idu niz dlaku već godinama objavljuju lažne vesti, ali nikome iz vladajućih struktura do sada nije palo na pamet da ih u tome zaustavi. Možda teorija ministra Stefanovića da ne postoje “povoljne i nepovoljne lažne vesti” ipak ne pije vodu? Prema istraživanjima portala Fakenews.rs, samo tokom prošle godine tabloid Informer je na 302 naslovne strane objavio čak 362 lažne vesti, što je hvale vredan rekord koji pokazuje koliko je imaginacija važna za novinare i urednike tabloida. U istom periodu tabloid Alo objavio je na naslovnicama svega 237 lažnih vesti, što nije loš rezultat, ali ipak značajno zaostaje za šampionom širenja laži.

Da čitava stvar bude još gora, tabloidi ne šire neke bezazlene lažne vesti, već upravo one koje su sračunate na izazivanje panike i nereda, što je kažnjivo po članu 343. Krivičnog zakonika, ali izgleda da niko od nadležnih organa to ne primećuje. Valjda zato što čitaju ozbiljne medije, a ne tabloide. A vesti koje Informer objavljuje na naslovnim stranama i nemaju za cilj da javnost informišu, već isključivo da zastraše publiku, držeći je u permanentnom vanrednom stanju. Istraživanja pokazuju preciznu statistiku lažnih vesti, ali dovoljan je i letimičan pogled na naslovne strane Informera da bi se videlo čime se ovaj list bavi. Evo nekih udarnih vesti. “Dramatična saznanja BIA: Državni udar” – informisao nas je Informer u januaru prošle godine, objašnjavajući da “tajkuni, stranci i ekstremisti planiraju da po bosanskom scenariju najkasnije na jesen izazovu ‘spontane’ nemire u Srbiji”. Prošlogodišnju jesen smo nekako preživeli, ništa se nije desilo, ali to tabloidima i režimskim medijima ne smeta da svako malo najave nove državne udare, destabilizaciju Srbije i pokušaje obaranja vladajuće garniture.

Duh Ilije Čvorovića

“Dramatičan apel iz Kremlja – Rusija: Balkanu preti rat”, “Hrvati nas siluju, EU podržava”, “Zbog vlasti su spremni na sve: Imaju plan za rat” (misli se na srpsku opoziciju), “Planovi NATO kandidata: Vuk sprema rat” (misli se na Jeremića), “Pakleni plan Amerikanaca: Uništiti Vučića, pa oteti Kosovo”, “Putin: Za pola sata mogu da uništim Ameriku”, “U Sarajevu spremaju veliko zlo: Hoće rat, hoće da kolju Srbe”, “Putin: Srbiji preti serija atentata”, “Hrvati divljaju, Brisel ćuti: EU voli ustaše“, “Vladimir Putin nas upozorio: Soroš hoće rat u Srbiji” – tako izgledaju tipične vesti sa naslovnih strana Informera. A Alo, Srpski telegraf i drugi ih prate u stopu, dok su za širenje panike i demonizaciju protivnika vlasti u elektronskim medijima zaduženi TV Pink i Studio B.

Kako izgleda tipično izveštavanje medija bliskih vlasti najbolje se može videti iz jedne jedine rečenice objavljene pre koji dan u listu Alo. U tekstu koji gromoglasno obznanjuje da je “u poslednjim danima maja u Srbiju ušlo oko 100 miliona evra sa Zapada sa ciljem da se sruši aktuelna vlast i destabilizuje zemlja”, citira se neimenovani izvor blizak Vladi Srbije koji kaže: “Ništa nije slučajno. Blokade puteva, lažne vesti o trovanju vodom, sve je to deo scenarija koji će se proširiti. Takođe, nije ni čudno da se baš sada opozicija ujedinjuje.” Medije bliske vlasti kao da uređuje Ilija Čvorović lično, kojem takođe ništa nije bilo slučajno, pogotovo to što je Valensa dobio Nobelovu nagradu, a baš Poljak postao papa. Što je najgore, navedeni citat možda čak nije ni izmišljen, jer mnogi članovi vladajućih struktura upravo ovako razmišljaju. Da je taj citat pripisan, recimo, Vladimiru Đukanoviću ili Aleksandru Vulinu, niko se ne bi začudio. Duh Ilije Čvorovića ovladao je i režimskim medijima i samim državnim funkcionerima.

Suicidalni poduhvat

Kao što se da videti, ukoliko Vlada Srbije zaista krene u bespoštedni obračun sa širiteljima lažnih vesti, u toj bici će prvi stradati mediji bliski Vladi Srbije. Ali ne samo oni, jer i predstavnici vlasti takođe nisu imuni na širenje lažnih vesti, pogotovo u obliku lažnih obećanja i sličnih formi obmanjivanja javnosti. Recimo, predsednik Vučić stalno najavljuje veliki rast BDP-a, ali u realnosti se to nikad ne dešava. O više puta najavljivanom zlatnom dobu da i ne govorimo, moguće je da zaista živimo nikad bolje, kao što predsednik poručuje, samo to nismo u stanju da primetimo, jer smo siromašni. Vučićevo čvrsto obećanje da se neće kandidovati za predsednika Srbije već je pomalo palo u zaborav, pogotovo otkad je postao predsednik Srbije. Njegovo obećanje s početka prvog premijerskog mandata da se penzije neće smanjivati takođe je zaboravljeno, i to posle pola godine, čim su penzije umanjene.

Broj nezaposlenih u Srbiji verovatno je smanjen, ali niko ne može pouzdano da kaže koliko tačno, jer zvanična statistika u zaposlene računa i one koji su makar jedan sat nedeljno radili posao plaćen u novcu ili u naturi. Takođe, ne zna se tačno ni kolike su zaista prosečne plate, jer zarade onih koji se smatraju zaposlenima, iako to zapravo nisu, ne ulaze u prosek. Da bi slika bila kompletna, svemu tome valja dodati običaj vladajućih političara da neprestano šire paniku i govore o destabilizaciji Srbije, ugroženosti vlasti, o tajnovitim pokušajima izazivanja nemira i nereda, stvarajući tako predstavu u javnosti da je vlast u Srbiji na stalnom udaru “unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja”. Konstantnim lažima i manipulacijama srpske vlasti su stvorile atmosferu gotovo apsolutnog nepoverenja u državne institucije, atmosferu u kojoj često nije lako utvrditi šta je laž, a šta istina. Tako da kad ministri najave obračun s lažnim vestima, teško je reći da li je ta najava istinita ili lažna vest. Ukoliko vladajuća garnitura zaista povede borbu protiv lažnih vesti, jasno je da će biti reč o suicidalnom poduhvatu.

About The Author