Život između restrikcije, represije i depresije

NOVA BLOG PRIČA

Život između restrikcije, represije i depresije
Foto: Analiziraj.ba

Šta čini svakodnevicu hercegovačkih varoši najlakše je saznati prelistavajući lokalna glasila. Ako prenebregnemo poruke o tome da se Evropa sprema za duge hladne zime, a mi ne treba da brinemo jer se u Hercegovini proizvodi struja koja je, zahvaljujući mudrom i sposobnom rukovodstvu, najjeftinija u regionu – takoreći džabe, događaji ovih dana uglavnom su usmereni na bližu ili dalju prošlost.

Nakon knjige za decu o Košarama – koja je kvalifikovana i kao novi Kosovski boj, promovisan je film o egzodusu Srba iz doline Neretve tokom proteklog rata, a potom i o represiji OZNA-e od 1944-46. Negde između se provukla i vest da će na vodovodnu mrežu, nakon dve nedelje, na 48 sati, deo sela u opštini Gacko dobiti vodu. Taman dovoljno da napune čatrnje. Jer, restrikcije su, pominjali smo, decenijski pratilac svakog leta u Gacku, pa tako i ovog. I to traje do prvih obilnijih kiša.

Elem, život krajem avgusta u Hercegovini se kreće između razmatranja prošlosti i ograničenja.

Nigde priče o napretku, o životu, novim radnim mestima.

Kad smo već kod života, pozitivnom može da se okvalifikuje informacija da je u maloj opštini Gacko osnovaca na prošlogodišnjem nivou. Takve su okolnosti da se stagnacija smatra uspehom. Nije davno bilo kada je zgrada bila tesna za sve osnovce, a nastava organizovana u dve smene, pa čak je bilo i međusmena. U srednjoj školi je znatno ozbiljnija situacija. Školsku godinu počinju sa 37 učenika manje u odnosu na prošlu. Što je skoro odeljenje i po.

Mimo zvaničnih vesti, u kojima nema privredne, ni aktivnosti za budućnost, ljudi uglavnom konstatuju kako je pusto.

“Ovo šetalište letos nisu kome imali praviti”, komentariše jedan Gačanin tradiciju sezonskog zatvaranja glavne ulice za saobraćaj od 19 časova do ponoći. “Nekada se tu nije moglo proći od ljudi, a ovog leta je bilo zabrinjavajuće prazno”, konstatuje sa rezignacijom. “Otišli su ljudi. Ostaje samo onaj ko nema izbora”, zaključuje.

Ipak, nikada nije bilo više onih koji se nude da život na ovim prostorima učine lepšim. Na stotine pojedinaca, što lično, što kolektivno- kroz stranku ili pokret, od petka će otvoreno da se preporučuje za glasove Hercegovaca koji su se toliko proredili, raselili ili pobegli, da ih je odavno više na biračkom nego na spisku stanara.

Ali to nikoga ne brine sve dok budžeti postoje i dok se pune. Od pretendenata na vlast se i ne traži da budu vizionari. Dovoljno je da ovladaju veštinom opstanka od izbora do izbora. A jedan od načina je i da se stvori privid da se nešto radi. Pa se ubrzano rekonstruišu i asfaltiraju seoski putevi i krpe rupe na magistralnim. Tamo gde zafali sredstava, ide se sa obećanjima. “Znaće već da se oduže ako im date glas”, kažu. Ipak, iskustvo govori da što dobijete pre izbora, dobili ste. Posle je sve manje izvesno. One što su se nudili i javljali na prvi poziv, posle oktobra ćete morati da jurite. Sreća pa će za dve godine novi krug. Ako u međuvremenu, poput mnogih Hercegovaca, ne izgubite nadu, pokupite stvari i potražite neko sunce koje lepše greje.

About The Author