Odnos najvećeg dijela političke, intelektualne i vjerske elite u Srbiji prema žrtvama genocida u Srebrenici suštinski se ne razlikuje od odnosa potpredsjednice Skupštine
Piše: Tomislav Marković
Monstruozni tvit Vjerice Radete, poslanice Srpske radikalne stranke i potpredsednice Skupštine Srbije, izazvao je buru moralnog revolta u srbijanskoj javnosti. Njen tvit osudila je predsednica Skupštine Maja Gojković, potpredsednici Vlade Srbije Zorana Mihajlović i Rasim Ljajić, mnogi političari, brojne nevladine organizacije, mediji i drugi javni akteri.
Demokratska stranka podnela je inicijativu da Radeta bude smenjena sa mesta potpredsednice Skupštine, predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović predložio je da se sednice Parlamenta ne održavaju sve dok je Radeta na toj funkciji, a Žene u crnom zatražile su od tužilaštva da po službenoj dužnosti pokrene krivični postupak protiv Radete zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
Povodom vesti da je preminula predsednica Udruženja “Majke Srebrenice” Hatidža Mehmedović, Radeta je na Tviteru napisala: “Čitam umrla Hatidža Mehmetović iz udruženja biznismenki Srebrenice. Ko li će je sahraniti. Muž ili sinovi?!” Muž i sinovi Hatidže Mehmedović ubijeni su u julu 1995. godine u Srebrenici, a ubili su ih upravo oni koji su sprovodili u delo ideologiju Srpske radikalne stranke. Čovek se zapita dokle u svojoj morbidnosti može da ide ljudsko zlo, ima li kraja ruganju žrtvama genocida, te u prvi mah pomisli da je Radetina izjava zaista nečuvena.
Nečuvena? Nažalost, nije ovo prvi put da srpska javnost sluša ovakve izjave. Radetin tvit može da se uporedi sa snimkom na kojem pripadnici jedinice Škorpioni ponižavaju i ubijaju zarobljene Bošnjake, koji je prikazan na televiziji sa nacionalnom frekvencijom 2005. godine. Na tom snimku komandant Škorpiona Slobodan Medić pita sedamnaestogodišnjaka: “Jesi li prcao u životu?” Dečak odgovara: “Ne”, a Medić kaže dečaku kojeg će potom likvidirati: “E, nikad i nećeš”. Medića i Radetu očigledno spaja isti čudovišni svetonazor i “smisao za humor”. Razlika je samo u tome što je Medić ubijao ljude, a Radeta nije. Bar ne svojom rukom.
Radeta je begunac od zakona i uživa zaštitu države Srbije koja je godinama odbijala da je izruči Haškom tribunalu po optužbi iz 2012. za nepoštovanje suda, odnosno za podmićivanje, ucenjivanje i pretnje svedocima u procesu protiv Vojislava Šešelja. Zvaničnici Srbije uporno negiraju genocid, te podržavaju rehabilitaciju ratnih zločinaca tako što im daju mesta predavača na Vojnoj akademiji, pozivaju ih da učestvuju u unutrašnjem dijalogu o Kosovu ili da prisustvuju visokim državnim skupovima. Odnos najvećeg dela političke, intelektualne i verske elite prema žrtvama genocida u Srebrenici suštinski se ne razlikuje od odnosa Vjerice Radete. Razlika je samo u tome što je Radeta taj odnos dovela do krajnjih, najmorbidnijih konsekvenci.
