Duško Radović je još pre četiri decenije primetio da su nam budućnost verovatno zamislili bez kvarova pošto je zanatlija sve manje.

Budućnost je u tom pogledu potpuno podbacila, ali se drugi deo ostvario − neki zanati potpuno su nestali. Ukoliko, recimo, živite u Gacku, cipele na pendžetiranje ćete morati da nosite, na primer, u Bileću.

Asfalt se ovde ne miluje sa štiklama. Pre bi se reklo da im je izlokani trotoar dušmanin. Flekice traju do prve izbočine za koju zapnete. Gotovo se nikad ne istroše od trenja. Uglavnom otpadnu. A onda se dovijate, tražite nekoga ko zna nekoga ko dolazi iz Bileće da ga zamoli da odnese cipele do obućara. Ili, jednostavno, sačekate da vam se nakupi obuće za popravku i odneste sami.  Da odete i da se vratite, to je oko 100 kilometara.

A kako za obuću, tako i za druge stvari. U Gacku nema zlatara, nema ni sajdžije, ovlašteni serviser za veš mašine takođe stiže iz Bileće. Jedini tapetar je već u penziji, presvuče poneku fotelju ili garnituru, kad mu zdravlje dozvoli. Nema ni stolara koji će da vam napravi vrata. Ili prozor. Ili barem sto. Doduše, malo ko se odlučuje da pravi. Ali, ni sobna vrata ne možete da kupite u Gacku. U najboljem slučaju možete da poručite da vam donesu. Pa šta god da dobijete.

Neki za takvo stanje krive termoelektranu.

“Da nje nije, ljudi bi morali da se snalaze, da otvaraju neke svoje radionice. Ovako, svako gleda šta mu je lakše. Zaposli se na Termi, još ako je u stranci aktivan, ne mora mnogo da radi. A neki ne moraju ni da dolaze na posao”, tipično je obrazloženje.

Vulkanizera i mehaničara još ima i imaju pune ruke posla. Ali je njihova muka drugačija. Taman što obuče radnika, on preko stranke ode tamo gde mu je bolje i lakše − na Termu. A oni opet na početku.

“Posla je toliko da ne mogu da osvojim, a na oglas mi se skoro niko i nije javio”, priča majstor.

Ako nema obućara, frizera i kozmetičara ne fali. I svi imaju posla. I zvanični i oni priučeni.

Kod muških frizera, takozvanih brica, je neophodno zakazivanje. Računam, većina muškaraca često ide na šišanje, pa je možda i logično.

Kod ženskih frizera je odavno zakazivanje ultimativno. I to najmanje nekoliko dana unapred. Ako su neke veće svadbe ili proslave, a niste zakazani, frizuru ćete morati da pravite same.

Vrlo slično je i sa salonima lepote koje nude najnovije usluge kao što su puder obrve, svilene trepavice, ruske usne i drugi zahvati bez kojih “moderna” žena danas izgleda ne može. 

“Sve se traži”, kratak je odgovor kozmetičarke na pitanje koju uslugu najčešće traže mušterije.

Procentualno, možda sređivanje noktiju. Stavlja se nadogradnja, pa otpada ili izrastu, pa se turpijaju i stavljaju novi. I tako ukrug.

Posledica je da u Gacku, pa i u celoj Hercegovini zaista možete da sretnete lep i stilizovan svet.

“Ovde se žene baš doteruju”, komentarisala je jedna Beograđanka kojoj je u oči upalo da je u prepodnevnim časovima, običnog radnog dana, srela iznenađujući broj sređenih individua ženskog pola.

Pogled joj je zastao na licu i figuri. U obuću nije gledala. Uostalom, u budućnosti koja nam se smeši jedni će nositi samo novo, a drugi će ići bosi.