Otkad su počeli građanski protesti širom Srbije, Aleksandar Vučić je više puta izrazio spremnost da razgovara s pobunjenim građanima, da vidi šta to tišti narod, dočim s onim “lopovima iz opozicije” nema nameru da vodi bilo kakve dijaloge. Do obećanog susreta predsednika i nezadovoljnog naroda nije došlo, izgleda da je Vučićeva agenda prenapučena, a i taj šetajući narod mu se ne sviđa baš previše. Uostalom, kakav je to narod koji sumnja u predsednikove reči da je u Srbiji nastupilo zlatno doba, da se nikad nije živelo bolje i da srpsko rukovodstvo čini sve za dobrobit građana – i to samo zato što ništa od toga nije istina.

Budući da se sa skeptičnim narodom sklonom bunama ne može razgovarati, predsednik je odlučio da se uputi diljem Srbije, da pronađe pravi narod kako bi s njim porazgovarao u tri-četiri oka i kako bi mu podneo izveštaj o radu. U tu svrhu Vučić je pokrenuo kampanju “Budućnost Srbije” i krenuo u obilazak čitave zemlje.

Pravi narod iza metalnih rešetaka

Ispostavilo se da taj pravi narod iz predsednikovih mentalnih konstrukcija uopšte nije lako pronaći, pa su se lokalni aktivisti Srpske napredne stranke vredno bacili na sakupljanje i dovođenje naroda na informativni razgovor s predsednikom. Naprednjaci nisu mogli lako da pronađu oduševljene građane raspoložene za mitingašenje čak ni među svojim pristalicama, pa su tako u brojnim gradovima morali da pribegnu pretnjama otkazom radnicima javnih ustanova koji se ne bi pojavili na svečanom dočeku predsednika. Tu je najeksplicitnija bila glavna medicinska sestra iz Zdravstvenog centra Vranje koja je na svom FB profilu poručila kolegama da se pojave na dočeku ili više neće morati da se pojavljuju na poslu.

Teškom mukom skupljeni pravi narod partijski aktivisti razvozili su autobusima od grada do grada i smeštali ga u unapred pripremljen i metalnom ogradom zamandaljen prostor. U javnost je procureo snimak iz Pančeva na kojem jedan pripadnik pravog naroda pita kad će moći da napusti ograđeni deo, a onda se čuje ženski glas koji kaže “kad se završi”, te da će, ukoliko dotični napusti naprednjački tor, morati da ga fotografiše.

Država kao naprednjačka prćija

Osim što u kampanji “Budućnost Srbije” građani bivaju zastrašivani otkazom i privremeno lišeni prava na slobodu kretanja, ima još mnogo spornih aspekata ove predsedničke turneje. Vučić je na putešestvije po okruzima krenuo kao predsednik Srbije, ali to je trajalo samo dok nije počeo da drži govore u kojima se obračunava s opozicijom. U toj partijskoj raboti pomaže mu premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić, a oboje su kao okosnicu svojih nastupa pred “spontano” okupljenim građanima uzeli tezu da opozicija sprovodi “politiku vešala”, dočim njih dvoje i njihovi podređeni rade za budućnost Srbije. Jasno je da se ovde radi o klasičnoj partijskoj predizbornoj kampanji, uprkos tome što vanredni izbori još nisu raspisani.

Uprkos svakoj očiglednosti, Vučićeva savetnica za medije Suzana Vasiljević kaže da se ne radi o stranačkoj kampanji, već je u pitanju “regularan obilazak gradova u sklopu predsedničkih aktivnosti”. S druge strane, visoki funkcioner i poslanik SNS-a Vladimir Đukanović kaže da skupove organizuju opštinski odbori SNS-a. Logično pitanje “ko tu laže” ovde nije na mestu. Ispravan odgovor glasi – oboje govore istinu, što je lako shvatljivo ukoliko prihvatimo koncept dvomisli iz Orvelovog romana “1984”.

Postavlja se i pitanje ko finansira Vučićev obilazak Srbije. Na to pitanje mediji pokušavaju da dobiju odgovor otkad je kampanja počela, ali bez ikakvog uspeha. Ana Brnabić na pitanje o finansiranju “Budućnosti Srbije” kaže da se “pravi tema od nečega čega nema” i da se kampanja “finansira u skladu s onim što su ustavna ovlašćenja Vlade i predsednika”. To bi značilo da svi građani Srbije finansiraju kampanju predsednika Srbije koji tu priliku koristi za obračun s političkim protivnicima, uključujući i deo građana koji se ne slaže s naprednjačkom politikom.

Javnost s pravom postavlja pitanje o finansiranju kampanje, samo što je to pitanje dozlaboga naivno. Ono bi imalo smisla u nekoj zemlji u kojoj zakoni nisu mrtvo slovo na papiru. U Srbiji je realnost potpuno drugačija – Vučićeva partija je sve državne resurse preuzela u svoje ruke i od Srbije napravila sopstvenu prćiju.

Nepodobna srednjoškolska pesma

Sudeći po svemu navedenom, kampanja “Budućnost Srbije” pokazuje da će budućnost Srbije s naprednjacima biti vrlo mračna, autoritarna i zastrašujuća. Tome u prilog govori i do sada najbizarniji detalj kampanje, iz Srednje škole “Milutin Bojić” u Trgovištu. Prilikom priprema za predsednikov dolazak, partijski aktivisti su utvrdili da se na školskom zidu nalazi pesma koja bi mogla da uznemiri Vučića, pa su naložili hitno uklanjanje nepodobne lirike.

Pesmu pod naslovom “Apokalipsa” napisala je učenica te škole koja je za svoj poetski uradak dobila nekoliko nagrada. Evo i nekoliko uznemirujućih stihova: “Čovek se ubio zbog kredita./ Šef radnika ništa ne pita/ Otkazi lete na sve strane/ Kada će bolje jutro da svane?/ Nije bitna diploma fakulteta,/ Važno je da si silikonska starleta./ To što si učio, nikog ne zanima./ Više se tako na posao ne prima./ Danas se cene drugi kvaliteti,/ Zato avionom što pre odleti,/ Dok svuda vlada siromaštvo i beda,/ Na stolovima nema ni hleba. (…) Sve ovo danas nema smisla,/ Ovo je velika apokalipsa.”

Uzalud su Vučiću sve kampanje, Potemkinova sela i propagandne floskule kad budućnost Srbije oličena u srednjoškolki više veruje svojim očima nego njegovim rečima. Budućnost Srbije jasno je poručila predsedniku šta misli o učincima njegove politike, a predsednikovi čauši su brže-bolje pohitali da poruku uklone, jer u predsednikovom svetu za istinu nema mesta. Da je predsedniku stalo do istine, dao bi drugačije ime svojoj kampanji. Recimo – Srbija bez budućnosti.

___________________________

Tekstove s portala analiziraj.ba uz obavezno navođenje linka na izvorni tekst, dozvoljeno je prenostiti tek 24 sata nakon objavljivanja