Branislav Ristivojević postao je dekan uprkos tome što je bio osuđen zbog govora mržnje protiv LGBT osoba
Piše: Tomislav Marković
Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu dobio je novog dekana. Na tu funkciju izabran je Branislav Ristivojević, doktor pravnih nauka, profesor na tom fakultetu i šef katedre za krivično pravo. Pored naučnog rada, Ristivojević se ranije, kao kadar Koštuničine Demokratske stranke Srbije, bavio i politikom, pa je od 2007. do 2008. obavljao dužnost savetnika predsednika Vlade Srbije za pravna pitanja, a 2012. je izabran za poslanika u Skupštini Vojvodine.
Sve bi to bilo divno i krasno da se Ristivojević u slobodno vreme ne bavi kršenjem zakona. Pre nekoliko meseci Ristivojevića je Viši sud u Novom Sadu osudio za govor mržnje protiv LGBT osoba. Osuđen je zbog toga što je u tekstu “Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom”, objavljenom na sajtu Nove srpske političke misli, optužio Paradu ponosa i nekakav “homoseksualni lobi” za povećanje nasilja u porodici. Ristivojević je napisao da je za povećanje obima porodičnog nasilja možda kriva i “policijska zaštita svečanim šetnjama homoseksualaca na gradskim ulicama”. Viši sud je utvrdio da je ovakvim neutemeljenim optužbama Ristivojević prekršio Zakon o zabrani diskriminacije.
Ristivojević je i inače poznat po kreativnom i maštovitom dovođenju u vezu nespojivih pojava, pa je tako, kao protivnik obavezne vakcinacije, uporedio NATO bombardovanje sa vakcinacijom, napisavši da smo 1999. godine “prinudno vakcinisani osiromašenim uranijumom”. Povezivanje Parade ponosa sa nasiljem u porodici i vakcinacije sa bombardovanjem više liči na sadržaj nekog satiričnog teksta, ali eto – kod nas se to vodi kao ozbiljna analiza jednog doktora prava i friškog dekana Pravnog fakulteta.
Udruženje “Da se zna!”, koje je i podnelo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog širenja homofobije u Ristivojevićevom tekstu, što je na kraju rezultiralo pomenutom presudom, saopštilo je da je uznemireno činjenicom da je Ristivojević izabran za dekana. Udruženje se zapitalo “da li Savet Pravnog fakulteta u Novom Sadu razmatra stavove, a najpre istoriju kršenja zakona, kada bira dekana”, da bi potom konstatovalo da je “tako nešto pri izboru profesora Branislava Ristivojevića evidentno izostalo”.
Znajući koliko su razne srpske institucije ogrezle u antiliberalizam, antizapadnjaštvo i svakovrsno mračnjaštvo, ne bi nas čudilo da je kršenje Zakona o zabrani diskriminacije Ristivojeviću uzeto kao prednost prilikom imenovanja na mesto dekana. Ako osuđeni ratni zločinci mogu da budu predavači na Vojnoj akademiji, zašto jedan osuđeni homofob ne bi mogao da bude dekan Pravnog fakulteta?
