U Srbiji status heroja uživaju ratni zločinci, odgovorni za  hiljade ubijenih. Na one koji su spašavali ljude gleda se kao na izdajnike

 

Piše: Tomislav Marković

Inicijativa mladih za ljudska prava uputila je zahtev gradskim vlastima Beograda da podignu spomenik generalu Vladimiru Trifunoviću. General Trifunović je 22. septembra 1991. godine predao hrvatskim snagama opkoljenu kasarnu u Varaždinu da bi spasao živote 220 vojnika i 37 oficira koji su bili pod njegovom komandom, a koje je Vrhovna komanda JNA ostavila bez pomoći, u ratnom okruženju.

Cilj ove inicijative je “da novim generacijama ostanu u sećanju ljudi koji su spasavali živote i bili oličenje poštenja i ljudskog dostojanstva u najgorim vremenima”, a izgradnja ovakvog spomenika bi “predstavljala početak kulture sećanja koja bi u fokus stavila poštovanje žrtava i mir kao najveću vrednost”. Inicijativa mladih smatra da treba “ljude koji su štitili ove vrednosti slaviti kao istinske heroje našeg društva”.

Trifunović je zbog svog herojskog postupka u Srbiji godinama nosio žig srama. Vojni sud u Beogradu ga je osudio na zatvorsku kaznu zbog podrivanja vojne i odbrambene moći zemlje. Pod pritiskom demokratske javnosti 1997. godine abolirao ga je tadašnji predsednik SR Jugoslavije Zoran Lilić. Vrhovni sud Srbije je tek u januaru 2010. ukinuo presudu protiv Trifunovića i grupe njegovih oficira. Trifunović je u zatvoru proveo 547 dana između ostalog i zato što mu je stavljeno na teret da nije srušio branu u Varaždinu, čime bi potopio ceo grad, uključujući i sopstvene vojnike.

U jednom intervjuu iz 2010. godine Trifunović je objasnio razloge svog postupka: “Ljudi koje sam spasio, to su deca sirotinje. Oni koji su imali vezu i šansu, svi su povučeni iz opasnih garnizona, a ja sam spasao one koji nisu imali nikoga. Moja prva misao bi ponovo bila da spasavam ljude kojima ja komandujem. Vode se ratovi koji nemaju nikakvog smisla. Ubijaju se komšije, zavađa se narod, a ja to nisam želeo. Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju.”

Ne zvuči baš kao neko kome bi srpske vlasti podigle spomenik. Pogotovo što je nedavno donet Zakon o ratnim memorijalima s namerom da se falsifikuje agresorska uloga Srbije u ratovima devedesetih, da se negiraju ratni zločini, a Miloševićev režim proglasi za nevinašce. U Srbiji status heroja uživaju ratni zločinci koji su uništavali hiljade ljudskih bića, dok se na one koji su ljude spasavali i dalje gleda kao na izdajnike. Za prave heroje, za generale žive vojske, nema mesta tamo gde vladaju militarizam, poricanje genocida i prezir prema ljudskom životu.