Nema tog događaja kojeg tabloidi Aleksandra Vučića ne mogu prikazati na svoj originalni način, koji nema mnogo dodirnih tačaka sa stvarnošću
Piše: Tomislav Marković
Predstavnici Pokreta slobodnih građana i Građanskog bloka 381, na čelu s liderom Sašom Jankovićem, već neko vreme redovno demonstriraju ispred Predsedništva Srbije u centru Beograda. Kad god se okupe na protestu, tu se pojavi i Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, sa svojim pristalicama, u nekoj vrsti mini kontramitinga.
Do sada su se njihovi susreti završavali verbalnim čarkama, ali je na poslednjem skupu došlo do incidenta. Ovog puta ekipa Sime Spasića bila je pojačana Mišom Vacićem, bivšim vođom desničarske organizacije “SNP – 1389”, a sadašnjim liderom stranke Srpska desnica. Kad su Janković i ostali demonstranti krenuli prema zgradi Predsedništva, kontramitingaši su napravili kordon, onemogućujući im prolazak, a potom je došlo do koškanja i manjeg fizičkog obračuna.
Incidentu je prisustvovala i grupa policajaca, ali nisu bili previše zainteresovani da rade svoj posao, uprkos tome što je PSG uredno prijavio skup i više puta od policije tražio da “udalje osobe koje ih ugrožavaju”. Vučićevi tabloidi su čitav događaj izvrnuli naglavce, optužujući za nasilje Jankovića i njegove pristalice koji su “napali mirne građane”.
Mirni građani su, inače, bili predvođeni još mirnijim vođama, takoreći uzornim građanima. Simo Spasić je odslužio zatvorsku kaznu u trajanju od četiri godine i tri meseca zbog silovanja bivše supruge i ugrožavanja bezbednosti, a Miša Vacić je osuđen na uslovnu kaznu od godinu dana zbog širenja diskriminacije protiv LGBT osoba, nedozvoljenog držanja oružja i ometanja službenog lica u vršenju dužnosti. To nije smetalo Marku Đuriću da Vacića zaposli u Kancelariji za Kosovo i Metohiju kao savetnika, rugajući se zakonu. Vacić je svoj mandat iskoristio da ugosti britanskog fašistu Džima Dosona. S tog mesta je uklonjen tek nakon pritiska javnosti.
Izgleda da je Vacić u međuvremenu raspoređen na novo radno mesto, koje bi se moglo nazvati “živi zid za opozicionare”. Spasić i Vacić naprednjačkoj vlasti služe kao neka vrsta ljudskog pendreka kojim treba tući političke neistomišljenike. Gde god se ukaže potreba za odbranom patriotskih vrednosti od izdajnika, tu je i Simo Spasić: na skupu Inicijative mladih za ljudska prava povodom Srebrenice, na otvaranju festivala “Mirdita, dobar dan”, na Skupštini Odbojkaškog saveza Srbije (da protestuje protiv predsednika OSS-a jer je bio uzdržan prilikom primanja Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju)…
Vacić je zadužen za pretnje Mariniki Tepić, Draganu Đilasu, ali i svim roditeljima odraslih mladića kojima je pretio da će im lično mobilisati decu i poslati ih na Kosovo. Patriotizam je zaista poslednje utočište hulja. Tačnije – osuđenih silovatelja i kriminalaca.
