Mada je Hercegovina sazdana od malih mesta u kojima svako svakog poznaje ili je svako svakome rod, kum ili makar, prijatelj, izborna kampanja ipak ne izgleda ni malo naivno. A od ciklusa do ciklusa, sve je ostrašćenija. Iako je zvanično tek počela, suštinski, predizborna kampanja ulazi u završnicu jer tiha agitacija nikad ne prestaje.

“Muka mi je od ovih koji gledaju samo svoj lični interes”, u blagom očajanju je uzviknuo jedan predsednik Skupštine zgrožen spoznajom da su ih koalicioni partneri pobedili u beskrupuloznosti i da su spremni da pogaze dogovor ukoliko im se ne ispune lukrativni zahtevi. Pritom, sve to rade potpuno otvoreno. Jer, oni koji su vlast, da bi to i ostali, moraju da zapošljavaju. Prvo sa liste, ako ko ima nezaposlen, a onda i one koji bi mogli da budu glasačko telo.

“Ugovor ti neće biti produžen, imamo viška radnika, a kriza je. I sam vidiš kakva je situacija. Doduše, kad bi se učlanio u našu stranku, nešto bismo već smislili”, predlaže rukovodilac ustanove modus da bude dobro i zaposlenom i stranci. Njemu se produžava ugovor na tri meseca, a stranka ima člana koji je uvek u strahu za svoju egzistenciju, mora da ide na mitinge, da skuplja glasove i da u svemu tome izgleda kao da to radi iz sveg srca.

Što se kandidata tiče, rad se uglavnom bazira na terenu. Prvo se računa na rodbinu. Podrška bliže se podrazumeva, a dalja se, nakon četiri godine, sa kafom, keksom i sokom u rukama, obilazi. Ako je tetka sama na selu, doći će već neko da joj iscepa drva ili da se nađe kod vađenja krtole. Na dan izbora, zna se, auto dolazi po nju i to je jedini trenutak kada se tetka oseća da ima na nekog da se osloni jer i one slabe pokretljivosti transportuju tog dana do glasačkog mesta.

Jedan kandidat je, posebno bolećiv prema humanitarnim akcijama i ranjivim kategorijama, obznanio da će svoju kampanju iskoristiti da animira javnost da pomogne onima kojima je najpotrebnije. Pitanje je koliko takva taktika uopšte etična i da li će više pomoći onima koji traže pomoć za lečenje ili kandidatu koji na ovaj način prikuplja poene i “udara” na emociju i empatiju birača.

Oni koji imaju resurse- na čelu su institucija ili javnih preduzeća, ovih dana šalju mašine, pomažu svakome ko zatraži, pa se kopaju kanali i temelji, sređuju korita reka, asfaltiraju seoski putevi, obezbeđuju službena vozila za odlazak na pregled ili u bolnicu.

Čini se da ni sportski klubovi nemaju problem da budu upotrebljeni u izbornoj kampanji. Tako je jedan kandidat u pratnji posilnog, obišao, a tvrde i parama okitio, nekoliko klubova što je sve uredno slikano i promovisano na mrežama i u medijima. Niko ne vidi ništa sporno ni u tome što su prisutni bili maloletni članovi klubova. Pa se može zaključiti da je sport u malim sredinama u takvom stanju da mu svaka crkavica znači i da se vode parolom: “Ko plati, može sve da traži”.

Ni studenti nisu zaboravljeni, pa im se, osim dodatnih 100 maraka, nudi prevoz na izbore iz Novog Sada ili Beograda. Stoga će 1. oktobra put Hercegovine, osim redovnih linija, krenuti i stranački autobusi.

Oni koji nisu opredeljeni, mada je takvih zaista malo, mudruju i ne izjašnjavaju se mnogo. “Situacija je takva da pametan čovek gleda kakvu korist da izvuče za sebe, kad već ništa nema od nekog opšteg napretka”, razmišlja prosečan Hercegovac za koga su često lukavost i mudrost ista stvar.

Kad se sve sabere, nameće se zaključak da je Hercegovina zaista ceo svet naselila, ali najboljim što je imala.