Trebinje će 17. februara birati gradonačelnika. U trci za prvog čoveka grada su dva kandidata − Mirko Ćurić i Saša Borjan. Prvi je aktuelni  zamenik gradonačelnika, adut SNSD-a i još osam koalicionih partnera, a drugi odbornik PDP-a podržan od nejake opozicije u Hercegovini. Lokalni mediji se, na prvi pogled, uopšte ne bave izbornom kampanjom. Ipak, poslednjih sedam dana posredni akter većine njihovih vesti je zamenik gradonačelnika. U međuvremenu, grad na jugu RS-a su posetili Dodik, Cvijanovićeva i Višković. Tri najznačajnije političke figure entiteta su stale uz Ćurića. Svi resursi su upregnuti da pobedi jedan kandidat.

Javna preduzeća kao garant pobede

Kada je u novembru prošle godine Luka Petrović imenovan za v.d. direktora Elektroprivrede RS, fotelja gradonačelnika Trebinja je ostala upražnjena. Privremeno, do narednih izbora, to mesto je zauzeo njegov zamenik, takođe i kum, Mirko Ćurić.

Istini za volju, za Petrovića je to bio pomalo iznuđen prelazak budući da mu je bilo prijatno u fotelji gradonačelnika u kojoj se već učvrstio i kojoj je pridodao poslanički mandat. Prvobitna ideja je bila da na čelo preduzeća, žile kucavice elektroenergetskog sektora, postavi nekog od bliskih saradnika i tako zaokruži kontrolu svih privrednih, finansijskih i političkih kretanja u Istočnoj Hercegovini. Budući da je, pisali smo pre nekoliko meseci, aspiracija novih koalicionih partnera bila fokusirana na Elektroprivredu RS (ERS), Petrović je morao da spreči upliv novih snaga nad kojim, možda, ne bi imao kontrolu.

Prihvatio je mesto direktora Elektroprivrede svestan da se sa te pozicije, a koristeći sve raspoložive resurse, može postarati za gradonačelnički mandat za svog kuma preko koga će zadržati uticaj u gradskoj administraciji.

I, mada je matrica osvajanja vlasti potpuno jasna, institucije (koje suštinski ne funkcionišu) ostaju slepe na eksplicitno podrivanje demokratskih principa.

Odavno se javnim novcem ili potencijalima javnih preduzeća, dakle trgovinom uticajem, ostvaruju politički ciljevi. I tu Trebinje nije izuzetak. Kroz brigu o porodicama ili pojedincima u stanju socijalne potrebe, osigurava se, tačnije, kupuje njihova naklonost. Isto se čini i zapošljavanjem u ustanove i javna preduzeća. Otuda, ne čudi što su skoro svi poslanici iz Hercegovine istovremeno i direktori u elektroenergetskom sektoru, kao ni to da je Luka Petrović osvojio najviše glasova od svih SNSD-ovih kandidata.

Po već oprobanom receptu, ako nećete šargarepu, dobićete štap, uz dozu suptilnosti, oponenti se degradiraju, oko njih se gradi nevidljiva mreža neodobravanja, koja sužava prostor delovanja na društvenom, ali i na profesionalnom planu.

Tako je, recimo, odbornik Saša Borjan, na prvi znak da će na izborima biti protivkandidat Mirku Ćuriću, sa mesta lekara u Hitnoj pomoći prebačen u nemedicinski sektor. Revoltiran degradiranjem na radnom mestu, doktor Borjan je pred kamerama pocepao svoju diplomu. Iako je vest obišla regiju, pritisak javnosti je izostao, kao i podrška kolega. Direktor Doma zdravlja je negirao da se radi o kažnjavanju. Naprotiv, tvrdio je da je Borjanu namenio mesto bliskog saradnika. Iako u nesuvislo objašnjenje niko i nije poverovao, Borjanu je onemogućeno da radi sa pacijentima, smanjena mu je plata, i gotovo da nema zaduženja.

I dok se ovaj mladi stručnjak suočava sa “sindromom praznog stola”, metodom mobinga koji se često primenjuje u javnim preduzećima, štetu ne trpi samo on, već i cela zajednica. Ne treba posebno objašnjavati ulogu i značaj za zdravstveni sistem jednog doktora sa iskustvom. Ipak, preovladali su partijski interesi, pa vlast nije prezala od ovako nepopularnog i nerazumnog poteza.

Suptilna medijska podrška

Sa druge strane, prateći lokalne medije na jugu RS-a, gotovo da se ne može zaključiti da će za manje od sedam dana Trebinjci birati gradonačelnika. Skoro da nema vesti vezane za kampanju i izborne aktivnosti kandidata.

Izuzetak je Hercegovinapress – prvi hercegovački biznis portal čiji je impresum godinama u pripremi. Nezvanično, iza pomenutog glasila stoji vrh SNSD-a, a samim tim i ERS-a u Hercegovini. Preneli su oni istraživanje koje je “radila jedna beogradska agencija za potrebe jedne partije”, a čiji su rezultati u posedu agencije SRNA. Potpuno očekivano, narečeno istraživanje pokazuje da je kandidat vladajuće stranke u odnosu na svog oponenta u prednosti od 28%.

Bez naročitog truda da se zamaskira stranački interes, u samo nekoliko dana, od četvrtka do ponedeljka, Trebinje su posetili premijer Višković, predsedavajući Predsedništva Dodik i, na kraju, Željka Cvijanović, malo u svojstvu potpredsednice SNSD-a, a malo kao predsednica RS-a, sve u zavisnosti od sagovornika.

Potpuno očekivano, svi su se sastali sa zamenikom gradonačelnika Mirkom Ćurićem, razmatrali projekte koje će republika podržati, susreli se sa privrednicima, opet u pratnji “svog kandidata”, prošetali Trebinjem, da li je suvišno napomenuti, opet sa Ćurićem. Iako se izbori ne pominju, u svim vestima, od četvrtka naovamo, u drugom planu, ali uvek prisutan i uvek u kadru je prvi kandidat.

Tako je i Radio Trebinje u stopu pratilo goste iz Banjaluke i kandidata Ćurića u ulozi domaćina koji stiže sve. Posećuje sportsku dvoranu, sastaje se sa Viškovićem kroz nekoliko vesti, pije kafu sa Dodikom, obilazi mlade preduzetnike, od predsednice RS-a prima pohvale za pregalaštvo u vođenju grada, prati je prilikom audijencije kod vladike Dimitrija.

Iako je Dodik, na putu za Mostar, samo nakratko “sleteo” u Trebinje da popije kafu u nedeljno jutro, Radio Trebinje je uspelo da zabeleži događaj.  Potom su “vest” preneli i ostali portali. Sama informacija kaže da je predsedavajući Predsedništva “iskoristio nedeljno jutro” za kafu pod platanima i da će se predsednik SNSD-a tog dana u Mostaru sastati sa Draganom Čovićem. Tu je, naravno, i slika koja govori više od hiljadu reči. A na njoj je kandidat Ćurić pored Dodika.

Bilo je i gafova koji mogu da se stave “na dušu” domaćinu. Ipak, uviđavni mediji su prenebregli propuste i ni jednom rečju nisu pomenuli da su pozitivni primeri poslovanja koje je izdvojila i pohvalila Željka Cvijanović u stvari firme koje imaju samo po jednog zaposlenog.

Ipak, Cvijanovićeva je dala bezrezervnu podršku kandidatu Ćuriću ističući da je u njegovu pobedu sigurna sto posto, jer je najbolji kandidat. “Ako opozicioni kandidat i nakupi malo glasova, to će biti iz razloga samo zato što ljudi osećaju određenu obavezu”, preneli su mediji njenu prognozu.

Jasno je da granica nije brana političkim trendovima, kao što je očigledno da se praksa angažovanja svih resursa kako bi se pobedilo na lokalnim izborima iz Srbije prelila u Republiku Srpsku. U javnosti vlast pokazuje sigurnost u pobedu, minimizira značaj izbora naglašavajući svoju superiornost.

Ipak, pomnija analiza pokazuje da se malo šta prepušta slučaju, da su svi resursi, materijalni i kadrovski, angažovani u podršci izabranom kandidatu. Pritom se, bez reakcije institucija i bez otpora u društvu, državni resursi koriste u stranačke svrhe. Difamacija, pritisci, pa i mobing protivnika se posmatraju kao legitimni metodi u borbi za vlast. Pobeda je proklamovana kao vrhunski cilj i vrednost, dok su kvalitet i sposobnost kandidata od drugorazrednog značaja.