Hteli, ne hteli, ne možemo pobeći od izbora koji su u nedelju.

A kako se oni odražavaju na svakodnevicu prosečnog Hercegovca?

Otprilike, kao da se nekom drugom dešava.

Izborni ciklusi u protekle tri decenije su ljude klasifikovale u dve kategorije.

Tu su najpre birači i oni koji se biraju.

Ovih prvih je sve manje i sve su stariji, mada ih je više nego što zaista punoletnih građana trenutno živi u Hercegovini. S obzirom na to kako biraju, mogu da se podele na nekoliko skupina.

Zahvalni birači − oni koji glasaju za već učinjenu uslugu − kandidat ili njegova stranka su mu pomogli da se zaposli ili da zaposli nekog svoga, Možda su dobili neku povlasticu − preskočili listu čekanja kod specijaliste ili otišli na banjsko lečenje. Dug je spisak usluga koje bi inače imali da žive u uređenom, civilizovanom društvu. Ovako, svoju zahvalnost za povlasticu plaćaju glasom.

Birači na lancu − oni koji daju glas za uslugu koja je trenutno oročena (angažovani na osnovu ugovora o delu ili na privremenim poslovima) ili tek treba da se ostvari. Neretko se dešava da se taj lanac protegne na više godina, obuhvati nekoliko izbornih ciklusa, ukoliko je glasač (lako)veran I strpljiv.

Neupućeni birači − oni koji glas daju onome ko ih zamoli ili se vode najzanimljivijim imenom liste ili kandidata. Uglavnom ističnu da su apolitični, a od izbora im ništa ne zavisi.

Birači na prodaju − oni koji pravo glasa tretiraju kao robu. Ukoliko su strpljivi, cena u nedelju posle 15 časova može da skoči i na nekoliko stotina maraka. Naravno, može se desiti i da glas (koji je novac) propadne, ako ne uspeju na vreme da ga unovče. To rade iz nužde (izbori im obezbede zimnicu) ili zbog odsustva osećaja da njihov glas ima neki uticaj na ishod izbora.

Ostrašćeni birači − oni koji slepo veruju i slede lidera i stranku. Ređe konkretnog kandidata na lokalnom nivou, mada su i takvi slučajevi poznati.

Njih treba razlikovati od aktivista stranaka koji su glasači na jednom drugom nivou. Osim što koordiniraju ostrašćenim glasačima i pregovaraju sa ovima na prodaju, oni komuniciraju i sa onima koje u teferu vode kao dužnike. U zamenu za gas briše im se određeni iznos pozajmice − u novcu ili robi. Glasače pod svojom “kontrolom” posmatraju kao stado koje poziva ako kasni na biralište i proverava kako je glasalo. Rezultate prosleđuje u izborni štab.

Drugih, za koje se glasa, je sve više, a više je i lista koje se nude da odlučuju u kom smeru treba ovaj brod ploviti. U ovom ciklusu u izbornoj jeedinici 9 ih je preko 60.

I oni se mogu svrstati u više grupa.

Večiti kandidati − oni koji su u politički život ušli kao članovi Saveza komunista još kao omladinci. U svakom vremenu su bili oni za koje se glasa. I kao opozicionari su znali da unovče svoj talenat. Imaju konekcije na svakoj strani, ono što ne ide vezom, završe novcem. O penziji ne razmišljaju jer uvek imaju neki interes koji treba zaštititi ili progurati. Njihovom zaslugom je politika ovde stekla reputaciju najstarijeg zanata.

Profiteri − oni koji su slabost ili odsustvo sistema iskoristili da steknu materijalno bogatstvo. Sa njim su uporedo sticali i samopouzdanje, pa su neki umislili i da su gospodari. Politiku vide kao granu koja zaokružuje njihov proces proizvodnje ličnog bogatstva. U nastupima najčešće pominju reči: kompromis, zajedništvo, opšti interes, spremnost na dogovor, a na umu im je samo milionski tender ili javni posao.

Stručnjaci − lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti i drugi formalno obrazovani kandidati koji su spremni da interese profesije podrede partijskim. Tokom vremena to postaje izraženije tako da se naše društvo može komotno svrstati među ona koja kvare ljude. Nije mali broj lekara ili inženjera koji su obećavali, pa čak bili i veoma cenjeni u struci, a koje je politika od korisnih članova društva pretvorila u štetočine i parazite. Kada uđu u “politiku” ona im postaje primarna. Lansira ih ne samo u skupštinu, nego i u mnogobrojne odbore, komisije, tela, grupe u kojima provode veći deo vremena. Ipak, svoj posao ne napuštaju. Pojavljuju se kad ugrabe priliku da se spuste sa tog oblaka, a ego im hrani ljubaznost koja naginje ka servilnosti ljudi iz bivšeg kolektiva.

Mladi lavovi − raznovrsne inteligencije i obrazovanja, ali sa izrazitom ambicijom da u budućnosti pređu  u neku grupu iznad. Često pate od kognitivnog poremećaja poznatog i kao Daning − Krugerov efekat. Introspekcija i samokritika su im strani. “Sve što uvećava moć i vlast je ispravno primenjivati” − njihovo je geslo, iako mnogi za Makijavelija i nisu čuli.

Ikebana ili kandidati iz nužde − oni koji popunjavaju listu. Često su to rođaci “vlasnika stranke” koji nema druge članove ako ih ne nađe u familiji. Ili su to ženske osobe koje su potrebne da zadovolje kvotu.

Naivni ili Zoro kandidati − oni koji u stranku, a tako i u politiku, uđu iz revolta ili potrebe da menjaju sistem. Shvataju da to mogu samo iznutra što ih otrezni ili razočara. Ishod je sledeći: ili ih sistem izmeni i podvede pod svoje ili oni sami odustanu.

Reklo bi se da se ni hercegovačka bašta ne razlikuje mnogo od drugih u BiH. Ima cveća, ali je, čini se, mnogo više cvećki. Hoće li glasači prepoznati razliku, znaćemo u ponedeljak.