Kako su lokalni mediji poslužili Luki Petroviću da “podsjeti” Banjaluku da se o kadrovskim rješenjima u Elektroprivredi RS ne može odlučivati bez njega

Primarna uloga javnih preduzeća možda nikada nije bila razvojna. Moguće je da su oduvek korištena za uhlebljenje rodbine i zaslužnih pojedinaca, za zapošljavanje stranačkih aktivista i simpatizera i za finansiranje vladajućih. Možda je to razlog zašto se direktori u njima biraju prema partijskim, a ne stručnim kriterijumima. Verovatno se u svemu tome krije i odgovor na dva pitanja: kako je Elektroprivreda Republike Srpske dospela na tako niske grane i zašto je tako važna političarima?

Poklonjenje kad mu vreme nije

Gužva pred Dodikovim vratima je stvorena gotovo odmah nakon zatvaranja birališta, jer se ispostavilo da su bivše perjanice opozicije doživele prosvetljenje, pa su prepoznavali “njegovu snagu i energiju” (Obren Petrović) ili nisu (više) hteli da budu politički Don Kihoti (Dragan Čavić). Baš su Čavićeva najava o ulasku u pregovore sa SNSD-om i poznate aspiracije prema elektroenergetskom sektoru upalile alarm u kabinetu trebinjskog gradonačelnika, generalnog sekretara SNSD-a i predsednika GO ove stranke, Luke Petrovića.

Petrović je, možda u nevreme, početkom novembra, podlegao svojim željama i sa najbližim saradnicima se otisnuo put Jerusalima na poslovno-privatno-pokloničko putovanje. Prateći ono što se kasnije dešavalo, možemo zaključiti da je opuštanje ipak bilo prerano i donekle nesmotreno jer se dešavalo u momentu kada je u Banjaluci “vrilo” od kadrovskih kalkulacija.

Vest da je Dodik najavio provetravanje i u ERS-u zatekla je Petrovića u povratku sa poklonjenja. Dodik je, naime, 7. novembra izjavio, a mediji preneli, da je koncepcija Vlade da “uvede jedan broj novih ljudi u strukture kako bismo dobili novu energiju za rešavanje problema”.

Istog dana je lider NDP-a potvrdio da ova stranka počinje pregovore sa SNSD-om. Budući da je jedan od najistaknutijih članova NDP-a Zdravko Krsmanović viđen kao direktor ERS-a u slučaju da pobedi Savez za pobjedu, čiji su bili član, jasno je da su trebinjski funkcioneri bili zabrinuti ovim razvojem situacije. Možda je preambiciozno bilo očekivati da će Dodik ponuditi ministarstvo energetike NDP-u, ali je mesto generalnog direktora ERS-a bio već realniji scenario.

Za Luku Petrovića bilo je to zvono za uzbunu i mobilizaciju lokalnih resursa, medijskih i partijskih, pre svega.

Jer, iz njegove perspektive, neprihvatljivo je da o kadrovskim rešenjima u ERS-u i zavisnim preduzećima drugi odlučuju iz najmanje tri razloga. Prvo, sa skoro 16 hiljada osvojenih glasova, šampion je u svojoj stranci. Potom, gradonačelnička funkcija u gradu u kome je sedište ERS-a mora da ima težinu kao i mesto generalnog sekretara stranke na koje je, uzgred budi rečeno, svojevremeno i imenovan kako bi se zadovoljili hercegovački kadrovi koji su ostali kratkih rukava pri raspodeli fotelja u ERS-u. I, na kraju, uticaj njegovog rođenog brata, Rada Petrovića, koji je predsednik OO SNS Čukarica i saradnik Aleksandra Vučića, nije stvar koju treba potceniti s obzirom na to koja je vrata stranci otvorila.

Samo njega žele

Već sutradan, 8. novembra uveče, zakazana je sednica GO Trebinje. Nešto posle 22 časa, najpre Trebinjelive, a potom i ostali lokalni portali prenose gotovo identičnu vest: da je GO Trebinje predložio Luku Petrovića za novog direktora ERS-a, da su za njega glasali svi mesni odbori i da bi na dužnost direktora trebao da stupi veoma brzo. Mada se ni jednom gradskom odboru ne može osporiti pravo da predlaže kadrovska rešenja, sigurno je da su članovi, a i novinari koji su dalje preneli ovu vest, svesni da je od predloga do “stupanja na dužnost” dug put i da je ova vest neskriveni, ili preciznije, nespretni spin u korist Petrovića. Način da se Banjaluci da do znanja kakvo je raspoloženje na jugu Hercegovine i da se podseti na to čiji glas mora da se uvažava. Već sutradan su vest preuzeli i gotovo svi mediji u RS-u, od kojih su neki otišli i korak dalje, pa su najavili izbore za gradonačelnika Trebinja u roku od 90 dana. Petrović, sa svoje strane, uz osmeh i opasku da je to samo predlog, odbio je da komentariše vest.

Devetog novembra oglasila se i dr Ljubica Miljanović, potpredsednica GO, koja je za Radio Trebinje izjavila da je Petrović zaslužio mesto generalnog direktora “uspešnim radom, a posebno rezultatima postignutim na opštim izborima, koji su u istoriji najuspešniji”, i za narednu sednicu GO najavila definisanje ostalih kadrovskih rešenja za koja je ovaj odbor zainteresovan.

Nakon dvodnevne medijske pompe koja je Petrovića prikazala kao jedinog kandidata prihvatljivog za jug, usledila je tišina. U međuvremenu je za mandatara predložen Radovan Višković, SNSD se pokazao kao politički partner sa kojim svi hoće, pa se razrešenje direktora ERS-a, a potom i zavisnih preduzeća, očekuje u danima koji dolaze.

Bespoštedna borba za pozicije

Iako je SNSD oko sebe okupio širu koaliciju nego ranije, za mnoge funkcionere, pa i članove stranke, to nije vest kojoj su se obradovali pošto ona znači i mnogo više kompromisa koji će morati da se naprave i više kandidata u trci za ograničeni broj funkcija. Jedna od najprimamljivijih je, svakako, fotelja prvog čoveka ERS-a, preduzeća koje od prodaje električne energije godišnje prihoduje preko 400 miliona maraka. Naravno, uz privilegije treba da idu obaveze i odgovornosti, ali su se one uglavnom svodile na odgovornost prema stranci. Jer, dok je partija zadovoljna, negativno poslovanje nije mana ili bar ne tolika da dođe do smene.

U promenjenim okolnostima reakcija trebinjskog gradonačelnika je bila sasvim očekivana. Stacioniran na jugu, daleko od Banjaluke u kojoj se donose sve odluke, opuštanje u danima kada se formira Vlada i vrši raspodela funkcija može skupo da košta.

Iako bi mu trenutno možda više odgovaralo da ostane na mestu gradonačelnika ukoliko bi za prvog čoveka ERS-a mogao da nametne nekog od bliskih saradnika od poverenja, Luka Petrović je svestan da je tako nešto malo verovatno. Stoga je iskoristio lokalne medije da Banjaluci pošalje suptilnu poruku da Hercegovina ovaj put neće pristati na kadrove iz Krajine zarad interesa stranke ili koalicionih dogovora. Računa da će iz fotelje prvog čoveka ERS-a lako kreirati kadrovska rešenja u gradu. Uostalom, njegov najbliži saradnik i kum Miko Ćurić bi ga menjao u tehničkom mandatu, a veoma je izvestan i kao kandidat u trci za načelnika. Pored oslabljene opozicije, značajnih resursa koje kontrolišu, prvenstveno budžeta ERS-a i grada, kao i stranačke infrastrukture, izbori za načelnika Trebinja bi mogli biti puka formalnost.

Dakle, osnovno pravilo političkog uspeha tamo gde je moć centralizovana je da budete u centru gde se odluke donose. Ukoliko je, pak, sistem privatizovan tako da najvažnije odluke zavise od volje/simpatija/interesa ili, naprosto, hira jednog čoveka, onda mu morate biti “na očima” da vas ne previdi. Jer, dug je red onih koji mu se preporučuju. Primer iz Trebinja pokazuje da, u tom smislu, kao efikasan alat mogu biti upotrebljeni mediji.