ĆIRILICA OD MILION DINARA

IZDVAJAMO

Ministar kulture je od ćirilice napravio centralnu temu svoje kulturne politike, mada za to nema nikakvog realnog razloga, osim lične opsesije. Čitava kampanja za odbranu i zaštitu ugroženog pisma odiše jezivim duhom lova na latinične veštice i nekim bizarnim fetišizmom. Vukosavljević se ponaša kao da veruje u magijska svojstva ćirilice, kao da je ćirilica nekakav talisman koji će srpski narod sačuvati od pošasti modernog doba koje mu prete sa svih strana.

ĆIRILICA OD MILION DINARA

U Srbiji od sada samo ćirilica. Ministar kulture je od pisma napravio centralnu temu kulturne politike, mada za to nema nikakvog realnog razloga osim lične opsesije

Piše: Tomislav Marković

Sa ćirilicom više nema šale! Vlada Srbije odlučila je da formira savet za srpski jezik koji će budno, takoreći policijski, paziti na službenu upotrebu jezika i ćirilice. Na ovu ideju došlo je Ministarstvo kulture na čelu s Vladanom Vukosavljevićem, velikim borcem za prava ugroženog ćiriličnog pisma. Ministar je spremio čitav niz izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koje predviđaju znatno strožu upotrebu ćirilice i drakonske kazne za one koji se drznu da ne poštuju zakon.

Ukoliko neko preduzeće latinicom ispiše naziv robe i usluge, uputstvo za upotrebu, deklaraciju, račun, potvrdu ili garantni list – biće odrapljeno kaznom u iznosu od pola miliona do milion dinara (između 4.234 i 8.468 evra). Odgovorno lice u preduzeću moraće da plati kaznu u iznosu do 70.000 dinara (oko 600 evra).

Svi državni, pokrajinski i lokalni organi, obrazovne i naučne ustanove, državni mediji, sve ustanove i preduzeća s državnim kapitalom, svi elektronski mediji, sva profesionalna i strukovna udruženja – moraće da komuniciraju isključivo ćirilicom. To znači da će svako iz navedenih ustanova, ukoliko napiše poslovni mejl latinicom, morati da snosi sankcije po zakonu.

Ministar kulture je od ćirilice napravio centralnu temu svoje kulturne politike, mada za to nema nikakvog realnog razloga, osim lične opsesije. Čitava kampanja za odbranu i zaštitu ugroženog pisma odiše jezivim duhom lova na latinične veštice i nekim bizarnim fetišizmom. Vukosavljević se ponaša kao da veruje u magijska svojstva ćirilice, kao da je ćirilica nekakav talisman koji će srpski narod sačuvati od pošasti modernog doba koje mu prete sa svih strana.

U realnosti – građanima Srbije prete razne opasnosti, na primer od siromaštva, nezaposlenosti, nepoštovanja njihovih prava, diskriminacije, dužničkog ropstva, deložacije iz stana, nemogućnosti da školuju decu, nedostatka para za lečenje… I tu ćirilica ne može da pomogne. Za dobar deo tih stvarnih životnih opasnosti odgovorni su upravo Vlada Srbije i Vukosavljević kao njen deo. Pošto su nesposobni da reše realne probleme građana, ministri su se bacili na rešavanje nepostojećih problema. I stvaranje novih, jer će rigorozna ćirilična politika samo dodatno zakomplikovati život brojnim pojedincima i pravnim subjektima.

Ipak, nije sve tako crno. Ministar Vukosavljević je u februaru ove godine velikodušno najavio da “prema onima koji upotrebljavaju strane reči neće biti represije”. Bar za sada.

About The Author