PODELJENA ZEMLJA: Obeležavanje Dana pobede u BiH istovremeno je slika o dualnoj prirodi ove zemlje, razlikama i podelama koje prožimaju celo društvo. I dok su u Banjaluci stupali u Besmrtnom puku, dotle su u Sarajevu organizovali šetnju podrške Ukrajini.

Potrudili su se i da gledaocima daju informaciju više kada je u pitanju predstavljanje izveštaja Christiana Schmidta  u Savetu bezbednosti UN-a, ne samo šta je bila suština njegovog obraćanja nego i kako to pozicionira visokog predstavnika u očima sveta, kao i kakve će konotacije imati po unutrašnje odnose u BiH.

IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNJA: HDZ je i prošle nedelje bio u žiži javnosti i informativnih emisija zbog zahteva za promenom Izbornog zakona. Na kraju su rekli da bi šteta bila da ne učestvuju u izborima iako će se o promenama zakona pričati nakon izbora, koji su zakazani za drugi oktobar. FTV je dosta prostora dao Željku Komšiću, koga u HDZ-u nazivaju “bošnjačkim članom Predsedništva”. On je obišao Hrvate u Posavini s namerom da pokaže da Zapadna Hercegovina nema tapiju na hrvatske interese u BiH.

 OSAMDESET DANA RATA: Spoljnopolitičke teme su se uglavnom ticale rata u Ukrajini i njegovih efekata na regiju i svet. A koliki je taj uticaj vidi se i kroz Dnevnik 13. maja, u kome su prve tri vesti – iz sveta. Pored početka prvog suđenja 21-godišnjem ruskom poručniku za ratni zločin, tu su pretnje Rusije upućene Finskoj ukoliko uđe u NATO, kao i represija policije u Izraelu prilikom sahrane novinarke Al Jazeere koja je ubijena na zadatku. Iako nije iz dalekog sveta, javljanje novinara Dejana Kožula, koji je iz Beograda izveštavao o sednici Saveta za nacionalnu bezbednost povodom zahteva Kosova za prijem u Savet Evrope, bilo je koncizno, informativno i zanimljivo.

 ŽIVOT IZVAN POLITIKE: Federalna televizija je i u proteklih sedam dana u žižu javnosti stavljala priče od izuzetnog društvenog značaja: od položaja lica s invaliditetom, preko stanja u obrazovanju, do pitanja abortusa – pod kojim uslovima je dozvoljen u našoj zemlji.

Ocena: 7

BHT1: Odmereno i uravnoteženo

 9– 15. maj 2022.

 NISU PAMETNI, ALI SU NEMORALNI: U centralnoj informativnoj emisiji, BHT1 je i proteklih sedam dana nastojao da nepristrasno govori o političkim temama koje su u fokusu našeg društva. Problematizovali su obraćanje Schmidta i Džaferovića u Savetu bezbednosti UN-a i o tome javnosti prezentovali stavove svih političkih snaga. Pitanje finansiranja izbora kao i kandidati za izborne funkcije su u žiži javnosti, pa je BHT pokušao da predstavi ko će sve u trku za fotelje. S druge strane, većina tih imena je odavno u vlasti, čija je karakteristika i rasipništvo budžetskim novcem. BHT je kroz priču o hiljadama maraka potrošenih za desetak minuta provedenih u aerodromskim VIP salonima pokazao i kakav je odnos najviših zvaničnika prema javnoj kasi, a samim tim i prema državi.

SANJAMO RAZVOJ, A ŠTRAJKOVI SE DEŠAVAJU: Dnevnik BHT-a je i u proteklih sedam dana u fokusu imao privredu – od snova do realnosti. Snove i nadanja smo mogli da otkrijemo na Sarajevo biznis forumu, čija je poruka da BiH krizu treba da iskoristi za privlačenje investicija. Ipak, naša realnost su štrajkovi radnika “Zraka”, koji su radikalizovali svoj protest i prešli na štrajk glađu. Kažu, bez struje ne mogu da ispune ugovorne obaveze, što bi bio kraj. Ministar Nermin Džindić obećava da će smiriti stanje. Štrajkuju i u goraždanskom “Ginexu”. Jedan od radnika zaključuje: “Posle svakog sastanka kada su rekli da će biti bolje, nama je bilo gore. A sad smo ostali i bez struje”.

BUDŽET KAO NIČIJI NOVČANIK: Od javnog servisa se očekuje da u fokus stavlja teme od izuzetnog društvenog značaja i javnog interesa. BHT ni u proteklih sedam dana nije razočarao u tom pogledu. Od nesposobnosti vlasti u BiH da građanima pomognu u vreme inflacije smanjenjem PDV-a i talasa poskupljenja koji se očekuje na jesen, preko priče o korupciji i trošenju javnih sredstava čak i na kupovinu “za odlazak na žalost”, do Zakona o obrazovanju u Tuzlanskom kantonu koji će budžet oštetiti za najmanje tri miliona maraka jer je svaka vlada postavljala svoje direktore u obrazovnim ustanovama.

Ocena: 7

Komparativna analiza: Nedelju iza nas obeležile su vesti o neizvesnosti finansiranja izbora, obraćanju zvaničnika Savetu bezbednosti UN-a, obeležavanju Dana pobede, ali i vesti o štrajkovima.

I BHT I FTV su problematizovali važne teme, od evaluacije znanja školaraca u BiH do demografskog sloma koji je više nego očigledan. Prilično ujednačeno i uravnoteženo su izveštavali o najvažnijim događajima u protekloj sedmici. Ipak, za razliku od BHT-a koji je pomalo uštogljen, Dnevnik 2 FTV-a je neposredniji i samim tim atraktivniji za širi auditorijum.

Plus sedmice

BHT1 

Izdvajamo prilog novinarke Lejle Čeljo o populističkim merama kojim političari pribegavaju pred izbore. Sledeći praksu Aleksandra Vučića, i Milorad Dodik je obećao “helikopter-novac” za mlade, borce i penzionere. Novinarka kroz razgovor s analitičarima, ali i s penzionerima, akcenat stavlja na to da političar koji obećava nije u poziciji da daje novac. Stoga je potpuno opravdano pitanje da li se ovde radi o populizmu ili cinizmu.

FTV

Prilog o nepostojanju registra pedofila. Kroz priču iz Banjaluke i Doma za nezbrinutu decu “Rada Vranješević”, FTV u fokus javnosti stavlja nepostojanje registra pedofila na nivou države. RS je, u tom smislu, ispred Federacije BiH. Ne samo da ima registar nego su i ustanove koje se bave decom u obavezi da provere radnike koje angažuju. Ovaj globalni problem novinarka Brankica Smiljanić stavlja u domaći kontekst i ukazuje na propuste u bh. praksi.

Minus sedmice

BHT1

Iako su neke teme, kao na primer Dan pobede ili Schmidtovo i Džaferovićevo obraćanje u Savetu bezbednosti UN-a, mogle biti kvalitetnije (pre svega konciznije) obrađene, nijedan prilog ne zaslužuje negativnu ocenu.

FTV

Iako je bio veliki fudbalski stručnjak, posvetiti više od trećine Dnevnika sahrani Ivice Osima teško da može da se opravda na javnom servisu, pa makar to bio i FTV. Centralna informativna emisija je format koji ne podržava ovakve priloge.