“Jeste li živi. Da li je poplava blizu vas” zvala je rodbina u sredu Gačane sa svih strana.

“Kako ništa? Evo, na televiziji kažu da je alarmantno stanje u Gacku. Malopre smo čuli”, insistiraju, sumnjičavi da Hercegovci minimiziraju problem.

“Ma, ništa, evo, jutros i sunce. Neka rečica nadošla, poplavilo oko tri kuće u nekom selu, u jednoj izgleda niko i ne živi. A ostali se povukli na sprat. Nije im prvi put, dešava se to kad se ne održava korito, baca smeće i onda se kao iščuđavamo kada jači pljusak napravi problem”, odgovaraju Gačani iznenađeni tolikom rodbinskom i medijskom pažnjom.

A zbog te tri kuće se u Fojnicu, selo koje, kao i većina drugih polako nestaje, danas sjatilo čak pet televizijskih ekipa da snimi desetak centimetara vode koja je ušla u prizemlje. Da li im se učinilo da je malo što su tri kuće ugrožene, tek, neki mediji su dodali još dve. “Pet bolje zvuči od tri”, mora da je bio rezon kojim su se vodili.

“Zamisli čuda, kiša i vetar u januaru u Trebinju”, sa ironijom komentariše jedna koleginica iz jedinog mesta sa statusom grada u istočnoj Hercegovini.

“Od štete izdvajam nekoliko crepova i drvo komada jedan koje je vetar oborio u parku”, kaže u šali i dodaje da joj je sve ovo suludo uključujući i reakciju ljudi.

“Kao da smo svi bez pameti ostali. Niti je nezapamćena oluja, niti kiše koje već nisu 100 puta padale. Valjda treba skrenuti pažnju na vreme umesto na novčanike i cene”, zaključuje.

A i bilo je sumnjivo čim su se zvaničnici na čelu sa predsednikom i premijerom uzvrteli po televizijama da upozoravaju na oluju i moguće poplave.

Koliko juče je Dodik rekao da klimatske promene nisu uzimali u obzir kada su odlučivali o ski-centru na Manjači u koji će da utuku milione javnih para da bi odjednom, na sva zvona, digli uzbunu, svim opštinama naložili da se formiraju krizni štabovi i da se pripreme pred nadolazećom pošasti.

Cinici su u tome videli bacanje prašine u oči javnosti koja treba da bude u uverenju da postoji neka dinamika i sistematičnost u radu zvaničnika.

Oni još iskusniji su, u kakofoniji apela da se pripremimo za poplavu, videli nameru da se pažnja skrene sa nekih važnijih procesa ‒ raspodele resora u vladama na svim nivoima.

“Zar će se naći neko da problematizuje kvalitet bezbednosnih provera i ko može da bude ministar, sad kad nam poplave prete”, otprilike je bio rezon zvaničnika koji su u medijima uglavnom plasirali priču o potopu.

Ipak, čak i u Hercegovini, (ne)vreme je razočaralo. Jeste da je u Gacku od utorka do srede palo 128 litara kiše po metru kvadratnom, ali ona nije izazvala veće probleme. Najbliže istini koju smo mogli da čujemo sa TV kanala je izrekao čovek sa Tjentišta koji po ko zna koji put gleda kako se voda razliva. “Sve je to ljudski faktor”, ojađeno i nemoćno je komentarisao.

A svi znamo da bi korisnije, a i poštenije bilo da oni koji su plaćeni izvrše sve pripreme kako ni stogodišnje kiše ne bi mogle da ugroze objekte i puteve.

Ovako se skoro svake godine iščuđavamo fenomenu rečice koje leti nema, a tokom jačih kiša toliko nadođe da parališe magistralni put Gacko – Nevesinje. Biće da je manje do snage reke, a više do nerada i nemara.

Dok se stanje ne promeni saniraćemo posledice.

Jer, nadležni ne vole kad se pita zašto krov nisu popravili, mada smo platili. Od nas očekuju da se čudimo što krov prokišnjava i, eventualno, budemo zahvalni ako imamo kabanice.

Ako još budemo imali sreće, uvek će biti tu i novinarske ekipe da snime priče o nezapamćenoj kiši i nadležnima koji su u stanju pripravnosti i na usluzi stanovništvu.