Čitanje zakona Republike Srbije često dovodi do začudnog utiska da je reč o štivu koje više podseća na književnu fantastiku nego na nešto što ima veze sa stvarnošću. Takav je, primera radi, Zakon o radiodifuziji. U njemu stoji da su emiteri koji imaju nacionalnu frekvenciju dužni da “obezbede slobodno, potpuno i blagovremeno informisanje građana”. Čak i letimičan pogled na programe srpskih televizija pruža dovoljno osnova za zaključak da namera uredništva nije da poštuje zakon, već da ga izvrgne ruglu.

Gledalac koji redovno prati informativni program TV Pink lako bi mogao da pomisli da uopšte nema posla sa informativnim sadržajima, već da su informativne emisije na ovoj televiziji tek produžena ruka PR službe vladajuće Srpske napredne stranke. Neumerene pohvale predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i fantastičnim uspesima Vlade Srbije, presečene blaćenjem i satanizacijom opozicije, čine okosnicu ružičastog informativnog programa. Prateći program drugih televizija s nacionalnom frekvencijom – RTS, O2, Prva i Happy – gledalac bi došao do sličnog zaključka, jedina razlika je u količini, ali ne i u uređivačkoj politici.

Udarnički rad za vladajuću stranku

Da takav utisak nije tek puka varka, već surova realnost, svedoče brojna istraživanja i neumoljive brojke. Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pratio je centralne informativne emisije na šest televizija od 15. jula do 12. avgusta 2017. godine, a rezultati njihovog monitoringa bili su poražavajući. Zaključak je da je TV Pink u funkciji Aleksandra Vučića, o čemu svedoči i činjenica da u informativnim emisijama predsednik dobija trećinu ukupnog vremena. I na ostalim televizijama s nacionalnom frekvencijom slična je situacija, razlika je – kao što je naš hipotetički gledalac već utvrdio – samo u kvantitetu. Tako je Vučić u centralnim informativnim emisijama RTS-a imao 9,5 odsto vremena, na Prvoj 9,9 odsto, na TV Happy 5,1 odsto, a na tadašnjoj B92 (danas TV O2) pet odsto.

Istraživanje koje je napravio BIRODI prošle godine pokazalo je da u centralnim informativnim emisijama na televizijama s nacionalnom frekvencijom opozicije ili uopšte nema ili je predstavljena u izrazito negativnom svetlu. U tom udarničkom radu za vladajuću stranku dominira TV Pink koja ima duplo više priloga o opoziciji od svih ostalih televizija zajedno. Ako imamo u vidu gledanost TV Pink, postaje jasno da upravo ova televizija kreira sliku opozicije u javnosti.

Vladajuća garnitura, pogotovo funkcioneri zaduženi sa rad s medijima, pažljivo prate ove izveštaje. Tome u prilog govori činjenica da su i druge televizije počele da se popravljaju, pa su od ignorisanja opozicije uznapredovale do pravljenja serijala o njenim liderima. Na TV O2 emituje se dokumentarni serijal pod prigodnim naslovom “Fotelja”, koji je posvećen liku i delu opozicionih vođa poput Vuka Jeremića i Boška Obradovića.

Raznolikost udvoričkih stilova

Nije sporno bavljenje ovim živopisnim likovima naše političke scene, nisu ni oni cvećke, daleko od toga da se radi o nekakvim uzornim junacima našeg doba. Nije problem u tome, već u neravnopravnom tretmanu koji dobija i prizvuke apsurda. Jer je pomalo bizarno i nehotično humorno da se emisija koja se zove “Fotelja” bavi isključivo onima koji su u funkcionerskim foteljama sedeli ili tek planiraju da svoje pozadine u njih udobno smeste, dok su jedine ličnosti za koje nema mesta u serijalu – oni koji sede u foteljama evo već sedam godina. Izgleda da uredništvo TV O2 nije pažljivo čitalo Zakon o radiodifuziji, pogotovo onaj deo koji govori o potpunom informisanju. U svakom slučaju, kupovina TV Prve i TV O2 se isplatila, njihov novi vlasnik Srđan Milovanović, vlasnik korporacije Kopernikus i brat poverenika Srpske napredne stranke za Niš, opravdao je poverenje partijskih šefova.

Lepo je videti da televizije s nacionalnom frekvencijom, uprkos tome što im uređivačka politika potiče iz jedne glave, i to one koja ima najveću moć u Srbiji, ipak neguju raznolikost u kreiranju informativnog programa. TV Pink sklonija je živoj reči, u njihovom studiju svakodnevno defiluju politički analitičari naprednjačkog usmerenja poput Nebojše Krstića ili Dejana Vuka Stankovića, novinari i urednici bliski Vučiću poput Dragana J. Vučićevića (vlasnik i urednik Informera), često se u goste pozovu i državno-partijski funkcioneri poput ministra policije Nebojše Stefanovića, a i sam predsednik Vučić se neretko ukaže da odgovori na pitanja koja su mu odnekud bliska i poznata. Za razliku od gostoljubivih ružičastih voditelja koje personifikuje Predrag Sarapa, TV O2 je očigledno sklonija istraživačkom novinarstvu, doduše selektivnom.

Održavanje velikosrpske ideje u životu

TV Happy takođe neguje žive emisije s gostima, ali je na ovoj televiziji za tu vrstu programa zadužen njen glavni i odgovorni urednik Milomir Marić. On uređuje i vodi emisiju “Ćirilica”, koja takođe povremeno ugosti predsednika Srbije, ali najčešće se bavi ključnim pitanjima vaskolikog srpstva kao što su “Zašto niko nije odgovarao za nestanak Krajina”, “Ko drma ugled Srba i Srbije, osim teroriste sa Novog Zelanda”, “Ko hoće da otcepi Vojvodinu i Sandžak”, “Da li je Rusija spremna na sukob sa Zapadom zbog Kosova i Srbije”, “Da li nam Putin vraća Kosovo” i slično. Marić ima nešto veću slobodu u odabiru gostiju, sasvim je moguće da neke i sam bira, pa se tu ponekad začuje i pokoji disonantni glas, ali osnovni ton “Ćirilici” daju provereni borci za srpstvo – kako tvorci idejnih rešenja Velike Srbije tako i izvođači radova na terenu.

Ređaju se zaslužni vitezovi poput vođe “Belih orlova” Dragoslava Bokana, medijskog štitonoše srpstva Ratka Dmitrovića, čuvara Srba u dijaspori Čedomira Antića, ljubitelja srpskih zločinaca Srđe Trifkovića, prvoborca protiv autošovinizma Zorana Ćirjakovića, Miloševićevog ministra Vladislava Jovanovića, jurišnika na duh samoporicanja i Radomira Konstantinovića – Mila Lompara, raznih osuđenih i neosuđenih ratnih zločinaca i ostalih patriota. Dok su živa gostovanja na TV Pink rezervisana za dnevne obračune s političkim protivnicima i za povremeno izazivanje opšte opasnosti (tipičan primer: gromoglasno upozorenje Dragana J. Vučićevića na predstojeći državni udar iz 2015. godine), TV Happy je zadužena za održavanje velikosrpske ideje u životu.

Dovoljno je setiti se “Ćirilice” iz jula prošle godine u kojoj su gostovala dva osuđena ratna zločinca – Vojislav Šešelj i Vinko Pandurević, dva advokata ratnih zločinaca i Tomo Kovač, koji se u “Ćirilici” krije od Suda Bosne i Hercegovine koji ga je optužio za ratni zločin. Gosti su se satima iživljavali nad žrtvama pokolja, relativizovali su i negirali genocid u Srebrenici, izlagali najfantastičnije teorije i odali se divljanju najstrašnijih šovinističkih strasti koje je voditelj Marić dodatno raspirivao. Poricanje kao poslednja faza genocida tu je viđeno u punom sjaju, takoreći školski primer.

Homo Zappiens

Za razliku od privatnih televizija koje su pretvorene u propagandna glasila SNS-a, javni servis povremeno pokušava da glumi objektivnost. U Dnevniku RTS-a mogle su se videti i neke nezapamćene stvari, na primer izveštaj sa šetnje kojom su opoziciono nastrojeni građani odali poštu Oliveru Ivanoviću, koji je trajao čak 53 sekunde. Međutim, takve slobodarske tendencije nisu ostale bez posledica, čitava naprednjačka mašinerija obrušila se na RTS, na čelu s Nikolom Selakovićem, generalnim sekretarom predsednika Srbije. I sam predsednik Vučić povremeno kritikuje RTS, kuka kako opozicije ima previše, a on nije dovoljno zastupljen, što dodatno utiče na to da svaki pokušaj uravnoteženog informisanja bude sasečen u korenu. Doduše, ni RTS se ne trudi previše, što bi sebi remetili udoban život i rizikovali radna mesta.

Informativni program televizija sa nacionalnom frekvencijom u potpunosti je usklađen sa željama i zamislima vladajuće partije i njenog predsednika, što znači da je u potpunoj suprotnosti sa odredbama zakona. Kad se malo pažljivije pogleda, postaje očigledno da je reč o dezinformativnom programu i televizijama s naprednjačkom frekvencijom. Zato onaj naš hipotetički gledalac ovih pet televizija tretira kao tipičan pripadnik vrste Homo Zappiens: malo prošara programe na daljinskom, na svakom se zadrži po nekoliko sekundi, a onda se zahvali kablovskom Bogu na stotinama kanala i pređe na ozbiljnije sadržaje.

Tekstove s portala analiziraj.ba uz obavezno navođenje linka na izvorni tekst, dozvoljeno je prenositi tek 24 sata nakon objavljivanja