PRELETAČICA U BORBI PROTIV PRELETAČA

Preletači su postali ozbiljan politički problem Srbije. Dobiju povjerenje građana kao pripadnici jedne stranke i onda pređu u drugu. Toj praksi sad se suprotstavlja političarka s bogatim iskustvom

PRELETAČICA U BORBI PROTIV PRELETAČA

Piše: Tomislav Marković

Predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković odlučila je da stane na put velikoj pošasti u našem političkom životu. Reč je o poslanicima koji prelaze iz jedne partije u drugu, u narodu poznatim pod kolokvijalnim nazivom preletači. Gojković je najavila promene Poslovnika Skupštine kojima će biti onemogućeno poslanicima da prekrajaju izbornu volju građana. Kad napuste jedan poslanički klub neće imati pravo da pređu u drugi, već će ostati u statusu samostalnih poslanika.

Dobro je što se ovog nezahvalnog posla prihvatila baš Maja Gojković, pošto ona fenomen promene stranačkih dresova poznaje u tančine, zahvaljujući svom bogatom preletačkom iskustvu. Političku karijeru započela je početkom devedesetih u Narodnoj radikalnoj stranci koja se potom ujedinila sa Srpskim četničkim pokretom i tako je formirana Srpska radikalna stranka. U SRS-u Gojković je provela najbolje godine političkog života, obavljajući brojne funkcije. Kad je zvezda SRS-a počela da tamni, napustila je brod koji tone i 2008. formirala udruženje “Grupa građana – Maja Gojković”. Iste godine osnovala je Narodnu partiju koja se dve godine kasnije priključila Ujedinjenim regionima Srbije. Predsedništvo URS-a je izbacilo Maju Gojković iz svoje političke organizacije nakon parlamentarnih izbora 2012. godine, jer je nudila mandate Narodne partije Demokratskoj stranci.

Pošto je Demokratska stranka definitivno krenula putem propasti, Gojković je krajem 2012. svoju Narodnu partiju utopila u vladajuću Srpsku naprednu stranku, gde je odmah postala članica Predsedništva. Nakon što je konačno pronašla sigurnu luku za svoje političke ambicije, u okviru najmoćnije stranke u Srbiji, Gojković je krenula u obračun sa preletačima.

Česte promene stranaka kojima pribegavaju poslanici zaista jesu problem. Građani glasaju za jednu partiju, a onda njihovi predstavnici pređu u neku drugu stranku, iz lukrativnih i karijerističkih razloga, kao da su sami sebe postavili na poslaničko mesto. Činjenica da je inicijativu za rešavanje ovog problema pokrenula osoba koja je na preletanju napravila političku karijeru samo govori o orijaškim razmerama cinizma koji politička kasta ispoljava prema građanima.

Ovakve političke igrice će se nastaviti sve dok građani ne razviju mehanizme kontrole svojih izabranih predstavnika i dok ne počnu da kažnjavaju one koji zloupotrebljavaju njihovo poverenje. Do tog dalekog i neizvesnog trenutka kad će građani shvatiti da uređenje društva u kojem žive zavisi isključivo od njihove volje, što bi onemogućilo i preletanje iz stranke u stranku, ostaje nam da pratimo kozmetičke promene sistema u kojem politička kasta radi šta joj se prohte, a građani igraju ulogu statista u vlastitim životima.

About The Author