U rat protiv turskih naziva gradova patrijarh je krenuo od Kuršumlije. Neka se pripreme Ćuprija, Novi Pazar, Vladičin Han… Ali i Karaburma, Topčider, Tašmajdan…
Piše: Tomislav Marković
Patrijarh SPC-a Irinej krenuo je u krstaški rat protiv mrskih turcizama, a pohod je započeo od juga Srbije. Irinej je podneo inicijativu da Kuršumlija promeni ime, te da se tom malom gradu vrati srednjovekovni naziv Bele Crkve. Rečeno – učinjeno! Dovoljno je da patrijarh nešto samo poželi, pa da to i ostvari, jer je Srbija sekularna država.
“Opština Kuršumlija je prihvatila inicijativu srpskog patrijarha Irineja da Kuršumlija promeni ime u Bele Crkve. To ime je iz srednjeg veka, dok je Kuršumlija tursko ime, iz turskog doba. Već su dogovori postignuti, sada nam ostaje da ispoštujemo zakonsku proceduru, i vratimo našem gradu srpsko ime”, objasnio je predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić zašto je patrijarhova inicijativa prihvaćena po hitnom postupku.
Pa valjda patrijarh najbolje zna kako šta treba da se zove, ipak je on Božji predstavnik na zemlji. Žitelje Kuršumlije, naravno, niko nije pitao da li žele da njihov grad promeni ime. Zašto bi se oni bavili takvim bagatelama? Njihovo je da plaćaju porez državi i dažbine Crkvi, a ima ko će da razmišlja i odlučuje umesto njih.
Jasno je zašto je patrijarh krenuo u obračun s turcizmima, pošto je u srpskom nacionalističkom imaginarijumu “Turčin” figura arhineprijatelja, ali nije jasno zašto je udario baš na Kuršumliju. Možda zato što je Kuršumlija jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, zaposlena je tek jedna četvrtina stanovništva, i to s prosečnom platom od 300 evra, pa su tu šanse za otpor najmanje. Uostalom, koga briga za te zemaljske, odveć zemaljske probleme kad varoš ima tursko ime? Čim promeni naziv i tim magijskim obredom egzorcira zle osmanske duhove, Kuršumlija će odmah procvetati.
Pošto je patrijarhova inicijativa glatko prošla u Kuršumliji, neka se pripreme i drugi gradovi koji imaju turska imena: Ćuprija, Novi Pazar, Vladičin Han… Takođe, pod hitno bi trebalo promeniti nazive brojnih delova Beograda kao što su Karaburma, Terazije, Tašmajdan, Dorćol, Kalemegdan, Topčider.
Zašto se zaustaviti na toponimima? Ako akcija uzme maha, valjalo bi iz srpskog jezika proterati i kafu, kafanu, rakiju, ajvar, đuveč, ćevape, ćufte, kajmak, sarmu, pekmez, kajsije, jastuk, jorgan, čarape, komšije…
Dobro, proterivanje komšija koje smo proglasili za Turke – to smo već probali; bilo je nekih rezultata, ali nedovoljno. Pošto je sezona etničkog čišćenja ljudi završena, bar za sada, iskoristimo intermeco da bar etnički očistimo jezik od turcizama.
