Turisti kojih nema kao prethodnih godina, skupoća, sezonski rad u Dubrovniku, nešto zabave, sporta, kulture i tek malo privrede, teme su kojima se ovih dana bave mediji u istočnoj Hercegovini.
Ako je Džordž Orvel bio u pravu kada je tvrdio da je novinarstvo zapravo pisanje o onom što je zabranjeno, dok je sve drugo PR, opravdano je pitanje ima li novinarstva na ovim prostorima, pa tako i u Hercegovini?
Ili slika koju mediji stvaraju sledi slogan jednog od njih: “Pozitivni uprkos svemu!” Bez razmatranja šta to tačno uprkos i znači. Šta nam sreću kvari i kako da te negativne okolnosti prevaziđemo, a ne ignorišemo?
Desetine portala, što sa impresumom, što bez njega, svakodnevno u onlajn prostor plasiraju na stotine vesti o događajima koji daju takt životu u istočnom delu Hercegovine. A vesti su slične. Iskopiraj i nalepi je preovlađujući recept koji portal održava u životu. Kratko i šareno, način je da zainteresujete čitaoca.
Juli je u medijima Hercegovine, koja pretenduje da bude turistima poželjna destinacija, u znaku kulturnih i sportskih događaja.
Parastosi i promocije
Promocije knjiga, pozorišne predstave, festivali, koncerti i turniri, sadržaji su koji preovlađuju u lokalnim medijima. Kao izrazito tradicionalna regija, udarne su i vesti sa parastosa, osveštanja bogomolja i bratimljenja.
Vesti iz industrije gotovo da nema, iz poljoprivrede tek poneka. I politički život je stavljen na stand-by, verovatno do kraja avgusta, kada bi Hercegovinu poslovično obišao neki od funkcionera pri povratku sa mora.
Prenose se obraćanja, saopštenja, ne ulazeći u pozadinu i suštinu istih.
Doduše, u društvu u kome odavno nema odgovornosti za obećano, a neispunjeno, i sami novinari su bez motivacije da se zvaničnici podsete na sve ono čemu je prošao rok i što se opet pokreće.
Osim resursa u uglju, vetru i suncu, prednost Hercegovine je što ima manje-više nezagađenu prirodu i zdravu hranu. Ono što fali su ljudi.
Od Foče do Trebinja, na prostoru koji zauzima oko četiri hiljade kvadratnih kilometara, prema zvaničnim podacima iz 2013. živi oko 65,5 hiljada stanovnika. S obzirom na trendove poslednjih godina, sada ih je u najboljem slučaju za 5 hiljada manje.
I to je ono što je uočljivo i ovog leta. Komentarišu ljudi prolazeći kroz Gacko, Nevesinje, Bileću da je malo naroda na ulici, malo ga je uveče na šetalištima. Porede to sa proteklim godinama kada je sve vrvelo tokom odmora. I na benzinskim pumpama kažu da je sezona loša uprkos medijima koji “bilduju” optimizam. Ni prineti prethodnim godinama.
Signal je to za nova obećanja, pa iz “Puteva RS” najavljuju rekonstrukciju saobraćajnica koje su žile kucavice, a smatraju se preprekom za dolazak turista.
Gacko – Foča i Foča – Šćepan Polje, koja iz BiH vodi ka Crnoj Gori, prve su na redu.
Niko nikom ne veruje
Kao što ne veruju političarima, Hercegovci ne veruju mnogo ni medijima.
Komentarišu mahom sa lažnih profila.
Oni što primaju platu u javnim preduzećima ne žele da menjaju stvari (dok traje, traje). Drugi su samo na noćenju ovde. Posao u Dubrovniku im daje određenu nezavisnost, ali takođe i nezainteresovanost za dešavanja, poteze vlasti i trošenje javnog novca.
Sveprisutna je rezignacija: uvek su tako radili, svugde toga ima i treba gledati sebe. Kad nema kontrole, moćni se razmašu i postanu bahati. Svedočimo tome godinama.
A ovde, em što su usvojili izmene kojima su kriminalizovali klevetu, em što su odlučili da milione javnog novca, tačnije, novca iz javnih preduzeća, potroše da bi od medija napravili svoj PR.
Tako će Elektroprivreda RS zajedno sa zavisnim preduzećima dati 10 miliona za promociju. Ako su i propali, imaju naše milione da plate medije da im govore da su sjajni i uspešni. Uoči izborne godine, to je od presudne važnosti.
A naši političari koji su i listom direktori javnih preduzeća dobro znaju da nijedna cena nije previsoka za kvalitetnog apologetu i evet-efendiju.
Ovaj tekst je izrađen/a uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Norveške.
Sadržaj teksta je isključiva odgovornost Analiziraj.ba i ne odražava nužno stavove Centra za promociju civilnog društva, Center for Research and Policy Making (CRPM), Institute for Democracy and Mediation i Ministarsvta vanjskih poslova Kraljevine Norveške.
