Neposlušni mediji, opozicija i nevladine organizacije ponovo su optuženi da ugrožavaju bezbjednost Srbije, iako su najaktivniji elementi ugrozbe skriveni na drugoj strani
Piše: Tomislav Marković
U Beogradu je održana konferencija “Ka bezbednijoj Srbiji”, na kojoj se svojim nastupom posebno istakao predstavnik Bezbednosno-informativne agencije Marko Parezanović. U telo dotičnog se uselio duh Ilije Čvorovića, objašnjavajući preko svog zaposednutog medijuma odakle Srbiji preti najveća opasnost.
Najintenzivniju pretnju predstavlja, očekivano, “prikriveno delovanje spoljnog faktora koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi”. Zli strani agenti “stavljaju u neku destruktivnu i subverzivnu funkciju” pojedine delove opozicije, medija, NVO sektora i sindikata, a “posebno destruktivnu ulogu imaju određene negativne pojave na društvenim mrežama”.
Ukratko, po Parezanoviću, najveća opasnost po ustavni poredak Srbije su svi oni koji su kritički nastrojeni prema aktuelnim vlastima, svi jeretici koji ne veruju da je u Srbiji nastupilo zlatno doba, svako ko misli svojom glavom umesto da lepo sluša zvanična Vladina saopštenja. Lov na izdajnike, strane plaćenike i ostale – što reče neumrli Slobodan Milošević – “domicilne ništarije”, ponovo je otvoren. Još jednom se ispostavilo da BIA čuva bezbednost građana Srbije, ali samo pod uslovom da su ti građani na vlasti.
Da je Parezanoviću zaista stalo do otkrivanja pretnji po bezbednost građana koji ga plaćaju, ne bi morao da neprijatelje traži u redovima onih koji kritički misle. Dovoljno je bilo samo da se osvrne oko sebe. Konferenciju na kojoj je govorio, a u kojoj je učestvovao državni vrh – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i ministar odbrane Aleksandar Vulin – organizovala je malo poznata udruga “Nacionalna avangarda”. U programu ove organizacije stoji da je “istorijski cilj srpske nacije oslobođenje i ujedinjenje”, ukratko – stvaranje Velike Srbije. Taj cilj, kao što znamo, podrazumeva pripajanje teritorija susednih država Srbiji, a to bez rata ostvarljivo nije. Takav cilj je sam po sebi pretnja po bezbednost u regionu, ali i po bezbednost građana Srbije.
Međutim, ni najvišim državnim funkcionerima, ni predstavniku BIA-e to nije nimalo zasmetalo, pa nisu imali problem da uzmu učešća na konferenciji koju organizuje ovakva militantna udruga. Parezanovićev govor zato nije imao za cilj da otkrije koje su stvarne pretnje po ustavni poredak Srbije, već da zastraši kritički nastrojene pojedince. On je svoj partijski zadatak uspešno obavio. Pa ako ga se sete na Dan bezbednosti – sete se. Ako ne, nikom ništa. To je bila njegova dužnost.
