Fontane niču širom Beograda i Srbije. Slaba utjeha i još slabija zamjena za obećane bolnice i druge objekte koji nedostaju građanima. Ali, za razliku od Bukurešta, Beograd se ne buni
Piše: Tomislav Marković
U Rumuniji građani ponovo protestuju. Ovog puta razlog protesta su preskupe multimedijalne fontane u Bukureštu koje su koštale sedam miliona evra. Okupljeni građani izrazili su nezadovoljstvo zato što je silan novac uložen u 44 fontane, umesto da se grade bolnice i škole. Jedan demonstrant nosio je transparent s natpisom koji sažima razloge za protest: “Da, imamo fontane, ali obećali ste nove bolnice”.
Kad posmatra gibanja u Rumuniji, pošten žitelj Beograda prosto ne zna šta da misli. Može samo da se čudi tim Rumunima koji protestuju za svaku sitnicu, čak im ni fontane ne valjaju. Umesto da se lepo ugledaju na svoje susede koji nemaju nikakvog razloga za nezadovoljstva, budući da žive u najboljem od svih mogućih svetova.
Kad je prošle godine na Trgu Slavija, na mestu gde se nekad nalazila bista Dimitrija Tucovića, nikla šarena, raspevana fontana, nikakvih protesta nije bilo. Jedino su se malo pobunili žitelji okolnih ulica, jer im smeta preglasna muzika koju fontana emituje, vrteći nekoliko pesama u krug. Arhitekta Slobodan Maldini nazvao je fontanu “ruglom na Slaviji”, bilo je i nekih nezadovoljnika na Twitteru, i tu se protest okončao.
U aprilu ove godine predsednik Aleksandar Vučić najavio je fontanizaciju Beograda, u kojem će biti izgrađene još 54 nove fontane. Neće samo prestonica dobiti nove vodoskoke, već će se fontanirati širom Srbije: u Nišu će biti sagrađeno 10 fontana, u Novom Sadu 12, a biće ih i po drugim mestima.
Vučićevu inicijativu odmah je prihvatio zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je rekao da će svaka nova fontana biti “pravo umetničko delo, koje će se uklopiti u okolni prostor”. Ako je suditi po fontani na Slaviji, koja em je školski primer kiča, em se u okolni prostor uklapa kao so u kafu – Beograd će dobiti čitav niz umetničkih dela koja će biti teško gledati.
Zašto su predstavnici vlasti toliko fascinirani baš fontanama, pa ih čičkaju gde god nađu zgodno mesto, teško je racionalno objasniti. Izgleda da je za njih vrhunac estetike posaditi na što više lokacija šarene predmete koji žubore. A estetski užitak je još jači ako gradiš fontane tamo gde nedostaju bolnice, domovi zdravlja, škole i vrtići.
U Bukureštu su se građani pobunili protiv rasipanja novca na raznobojne vodoskoke. U Beogradu se građani ne bune ni kad im ukidaš železničku i autobusku stanicu, pa nije pametno očekivati da će protestovati zbog tričave 54 fontane. Sve teče, sve se menja, čak i voda u fontanama, jedino podanička svest odoleva i ne pomera se ni za jotu.
