Rodno zasnovano nasilje nije više tabu i iskoračilo je ispod vela privatnosti, a što je prvi i ključan korak. No, zbog dubljih uzroka ovoj temi se ne pridaje adekvatna pažnja u smislu kontinuiranog izveštavanja, povezivanja različitih oblika nasilja sa strukturama koje diskriminišu žene i izlažu ih riziku. O samoj temi se najčešće izveštava povodom određenih dana ljudskih prava ili kada se dese najdrastičniji slučajevi kao što je femicid odnosno ubistvo žene zato što je žena (kao što je bio nedavni slučaj ubistva žene od strane partnera u Bihaću).

Najviše se izveštava o fizičkom nasilju, dok su npr. ekonomsko, psihološko, kombinovano medijska  nasilja nepoznanica. Određeni pomaci svuda u svetu pa i kod nas se ogledaju u porastu svesti u društvu o značaju prevencije i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja i posebno nasilja u porodici. Ova tema se više u glavama ljudi ne tretira kao privatni problem žene a što je značajan doprinos našeg ženskog pokreta i njegove saradnje sa institucijama i bar nekim medijima. S druge strane, još se nije doseglo stanje razvoja u kojem bi se ovo pitanje tretiralo kao jedno od ključnih društvenih problema.

Pozitivni pomaci u medijima

Profesionalno izveštavanje je uglavnom prisutno u neprofitnim medijima, a ima određenih pomaka i u elektronskim i štampanim medijima. No i dalje su zabeleženi slučajevi kršenja novinarskog kodeksa kao što je direktno ili indirektno otkrivanje identiteta žrtve i maloletnih lica, stereotipno izveštavanje (npr. uzimanje izjava od komšija koji govore kako je nasilnik uvek bio dobar, miran i povučen čovek), nepraćenje slučaja do kraja a što je ključno s obzirom da jedan od problema predstavljaju sudovi koji i dalje izriču blage kazne i fokus stavljaju na počinioca (da li je kriv ili nije) a ne na prava žrtve na pravdu i dostojanstven život.

Posebno je neprihvatljivo izveštavanje u okviru rubrika crna hronika. O nasilju nad ženama koje pripadaju marginalizovanim grupama − Romkinje, žene sa invaliditetom, pripadnice LGBTIQ populacije se minorno izveštava. Ove grupe su i inače nedovoljno vidljive u medijima, pa se i nasilje nad njima proizvodi kao manje važno. Ovakav način tretiranja marginalizovanih grupa žena  je takođe jedan oblik nasilja i simboličkog poništavanja.

Pomaci koje imamo su u najvećoj meri zasluga ženskih organizacija i ženskog pokreta u Bosni i Hercegovini, posebno kada je reč o pomoći žrtvama, unapređenju rada institucija i podizanju svesti u društvu, ali ostaju brojni nerešeni problemi. Neki od njih su neregulisano finansiranje sigurnih kuća u Federaciji BiH, problemi s finansiranjem u Republici Srpskoj posebno u nerazvijenim lokalnim zajednicama, potkapacitiranost, nedovoljan broj sigurnih kuća pri čemu neke regije i delovi zemlje ostaju „nepokriveni“, činjenica da država ne finansira različite oblike pomoći iako je dužna (npr. zastupanje i pravna pomoć, rad SOS telefona koji su dostupni 24 sata dnevno itd.), nastavak podrške žrtvi nakon izlaska iz skoništa i posebno njenom ekonomskom osamostaljivanju itd. Kontinuirano izveštavanje medija o ovim brojnim problemima na terenu bi zasigurno stvorilo okvir i klimu u društvu za poboljšanje stanja.

Društvena odgovornost

Mediji stoga trebaju biti svesni svoje ključne uloge u društvu i važnosti novinaske profesije kao ključnog faktora u daljoj demokratizaciji, senzibilizaciji ali i odgovornosti društva i posebno nadležnih institucija u sferi rodne ravnopravnosti. Mnoge žene Bosne i Hercegovine su postigle brojne uspehe u svojim profesijama, zanimanjima, u aktivističkom i političkom delovanju, i bore se na različitim frontovima i sa velikim brojem prepreka.

S druge strane, postoje brojne marginalizovane grupe žena koje ne traže sažaljenje i empatiju kratkog daha već konstantnu podršku i sistemska rešenja, i sve one zaslužuju medijsku pažnju. Jednom prilikom mi je aktivisktinja iz organizacije žena s invaliditetom rekla da smo svi i sve potencijalno osobe sa invaliditetom. Tu bih dodala da smo svi izloženi (ako već nismo) različitim oblicima diskriminacije i nasilja, a žene posebno zato što su žene. Profesionalnim i senzibilnim izveštavanjem bi se ovi brojni rizici bar ublažili i prevenirali, a mali koraci preduzeti sistemski i na vreme i skupa sabrani u veliki iskorak mogu danas ili sutra spasiti potencijalnu žrtvu i žrtve.