Piše: Tomislav Marković
Ambasadori u Srbiji načisto su se izbezobrazili, pa su počeli da zastupaju stavove zemalja koje predstavljaju. Najsvežiji slučaj diplomatske drskosti dogodio se pre koji dan, i to usred Vlade Srbije, na potpisivanju memoranduma za izgradnju moravskog koridora.
Na pitanje novinara koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa takozvanom Vladom Kosova, američki ambasador Kajl Skat je odgovorio: “Nije takozvana Vlada Kosova već Vlada Kosova, mi posmatramo Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.”
Ovakav diplomatski izliv realnosti u mozak nije mogao da prođe nekažnjeno. Prvi se oglasio ministar odbrane Aleksandar Vulin, zgrožen Skatovim rečima. On je odmah izdao saopštenje u kojem je ambasadoru poručio kako je “zaboravio da Srbija nije kolonija i da ne može da gazi njeno dostojanstvo”. Potom je izrazio i žaljenje “što ambasador Skat svoju bahatost nije pokušao da pokaže na nekom događaju s predsednikom Vučićem, jer bi tada naglavačke leteo iz Vlade”. Na kraju se pozvao i na narodnu mudrost: “Za takvu bahatost naš narod kaže – što je tikva praznija, to je bezobraznija.”
Premijerka Ana Brnabić se solidarisala sa pravedničkim gnevom svog ministra, ocenivši da je Skatova izjava “neprimerena ne samo diplomatski, nego neprimerena poštovanju domaćina, a posebno kad je data u zgradi Vlade Republike Srbije”. Na kraju se oglasio i prozvani predsednik Vučić koji je za Skata imao poruku lične prirode, blago pedagošku, kojom je pokušao da ambasadora dovede u red: “Za nas je takozvana Vlada Kosova i nisi ti tu, ambasadore, da ispravljaš novinare, nego da odgovaraš na pitanja.”
Kajl Skat je kritičarima odgovorio preko Tvitera, podsetivši ih na dobro im znane činjenice koje su odjednom zaboravili: “Svestan sam da je ovo osetljiva tema, ali politika SAD u vezi sa Kosovom nije novost.”
Stiče se utisak da je državni vrh Srbije potpuno izgubio kompas, jer je teško drugačije objasniti to što su se teškim, nediplomatskim rečima obrušili na američkog ambasadora zato što je zastupao – američke stavove. Naši politički funkcioneri se ponašaju kao da misle da bi ambasadori stranih zemalja trebalo da zastupaju stavove i interese srpske administracije, a ne zemalja koje su ih u Srbiju poslale. Mnogi će u neprimerenom ponašanju srpskih funkcionera pronaći neku strategiju, politički smisao ili logiku, ali bojim se da toga odavno nema. Radi se o običnom gubljenju veza sa realnošću koje je počelo da poprima orijaške razmere.
