Studentska posla

Hajde da toj deci ne tovarimo teret koji ne mogu da iznesu. Recimo to odmah – studenti neće srušiti Vučića, bar ne sad. Što zapravo nije ni cilj tekućih protesta, ko god da trenutno protestuje, a utisak je da protestuju bezmalo svi. Najduži staž u ovom poslednjem talasu demonstracija imaju nastavnici (mislim dakle na sve koji rade u školama). Tu su i žitelji Beograda: oni ne daju most. Tu su i žitelji Kraljeva (po stažu su blizu nastavnicima) što ne daju gradske apoteke.

O Novom Sadu i njegovim žiteljima se, s pravom, najviše priča – tamo imamo barem tri grupe u protestu: žitelje Novog Sada (na ulicama), političke stranke, to jest njihove visoke funkcionere (oko zgrade suda) i decu ispred škola. Deca, nekako po prirodi stvari, imaju najkraći „demonstrantski“ staž. Ali su ta deca, srednjoškolci dakle, izgleda podstakli studente. I sad se Srbijom šire studenti u protestu/štrajku/demonstracijama…

Sve bi to moglo da zaliči na koncentrične krugove ili – ako hoćete – talase koji se, nesreća je to tako zacrtala, šire oko novosadske železničke stanice i sad već, zahvaljujući studentima, stižu do Niša i Kragujevca. Ili samo na jedan krug: počeli su nastavnici, a završavaju đaci i studenti. Bezmalo pa perfektan obrazovni proces. Samo što nam se dogodio slučajno. I kao i prošle godine, razlog mu je masovna pogibija.

Sad još možemo samo da se nadamo da će se stvari odvijati drugačije nego prošle godine i bez poraznog epiloga koji smo na odloženom kraju prošlogodišnjeg procesa gledali početkom juna ove godine. Jeste, velika je razlika to što prošle godine nismo imali studente kao posebnu i aktivnu grupu unutar protestnog bloka kao što ih imamo danas. Ali to nije kap koja će preliti čašu i potopiti Vučića. Vučić će pasti na izborima, kad god da oni dođu.

Biće poražen i prisiljen da se povuče. Posle čega bi se odmah morale preduzeti mere tranzicione pravde (namerno to tako kažem da bih nervirao prema protestima inače blagonaklonog čitaoca: ovde i na pomen tranzicije odmah izbija pena na usta, a kamoli kad se priča o tranzicionoj pravdi; e pa, moraće, al do toga ima još da protestujemo). Ili neće biti poražen. To ćemo znati i pre nego što se izbori održe. Ako budu slobodni i fer, gotov je. Ako ne, gledaćemo ga i dalje.

Zato kažem da ne treba da opterećujemo studente. Oni su sad usred ogledne nastave, pustimo ih da na miru uče i stiču znanja iz prve ruke u kakvom društvu žive. Čitalac, moj vršnjak, zna da je naše vreme prošlo. I da će ta deca – dobro, dobro, neka bude – dakle, da će ovi mladi ljudi praviti nove političke i društvene aranžmane u Srbiji. Zbog toga je važno da stiču neposredno iskustvo u borbi za… ne znam kako bih to drugačije rekao, a da ne bude krajnje patetično – dakle, u borbi za slobodu.

Mi još možemo samo da ih opomenemo, jer nekada smo i mi bili mladi, u dalekim devedesetim, pa smo se i mi sasvim nenadano izborili za nešto što je zaličilo na oslobođenje i onda mimo svake pameti uspeli to epohalno da prokockamo za samo desetak godina. (Ja bih rekao – zato što nam je bila mrska tranziciona pravda, ali nije to sad, nažalost, više važno.) Neka ova deca uče na našim greškama, to hoću da kažem.

Ali, umesto da ih zaštitimo kako znamo i umemo, umesto da prihvatimo odgovornost – jer mi smo krivi što su oni sada morali u štrajk, zbog naših propusta i slabosti oni ispravno zaključuju da je važnije da budu na ulici nego da sede u učionici – i ispričamo im sve o svojim greškama, mi ih isturamo ispred sebe i podvriskujemo da je Vučiću došao kraj. Nije. Ali, doći će. Na prvim slobodnim i fer izborima. A kad će to biti, to i dalje više zavisi od nas nego od studenata.

Umesto što se nadamo da će baš studenti (samo smo na njih čekali, je l da) srušiti Vučića, treba se nadati nečemu drugom – da će studenti podstaći svoje nastavnike da krenu u štrajk. Nije stvar samo u tome na koliko će fakulteta studenti zaustaviti rad, treba brojati i fakultete na kojima su nastavnici stali uz svoje studente i njihove zahteve prihvatili kao svoje i formalno ih postavili pred vlasti – koliko je takvih fakulteta i nastavnika, je l znamo?

Ako je čitalac sad pomislio da ja strepim da će se profesori oglušiti o svoje đake, pogrešio je. Verujem da će oni svesrdno stati iza studenata. Delimično svakako i zato što su zahtevi studenata ispravni i prihvatljivi sa stanovišta elementarne pameti. Ali i zato što je ovaj režim u proteklih par nedelja ne samo oštro krenuo protiv univerziteta predlogom izmene zakona o visokom obrazovanju, nego je još i teško uvredio sve koji rade na fakultetima (isto onako kao što vređa i nastavnike u školama).

Čitalac nije zaboravio s kakvim je prezirom Vučić govorio o profesorima na univerzitetu, netom pošto je povučen predlog izmene zakona o visokom obrazovanju. Nije zaboravio, ali ga to nije ni nešto posebno pogodilo. Bože moj, ima li iko u Srbiji a da ga Vučić nije sočno pljunuo. I ništa, živimo. Samo, profesori na univerzitetu su nešto drugo. Oni tu uvredu neće oprostiti Vučiću. A deca su se zgodno namestila, i sad se profesori razračunavaju s Vučićem preko njihovih leđa.

Što nas vraća na početak: profesori, nemojte to da radite. Pustite decu da biju svoju po svemu egzistencijalnu bitku – za svoju budućnost u Srbiji pristojnijoj od ove današnje. A vi pak tucite svoje bitke. Hoću da kažem – stupite u štrajk, zaustavite nastavu, izađite na ulicu. Studenti će vas u tome, tako stoje stvari, svesrdno podržati i pozdraviti. Pokažite deci svojim primerom kako se čuva pravo na dostojanstven život i rad. Jer, od koga će drugog to da nauče ako ne od svojih profesora. (Dejan Ilić, Peščanik)

Raj za pranje novca: Zašto FBiH još uvijek nije zakonski prepoznala kriptovalute

Federacija BiH još uvijek niti jednim zakonom nije regulisala tržište kriptovaluta. Sve dok se to ne dogodi, tržište procijenjeno na dvije milijarde KM ostaje utočište za pranje novca stečenog nelegalnim aktivnostima

Kriptovalute su, ukratko rečeno, vrsta digitalnog novca. One su stvorene s idejom da budu decentralizovane, neovisne i zaštićeni sistemi plaćanja. Njih ne izdaje državna centralna banka, one se generišu isključivo digitalno. Jedna od najpopularnijih kriptovaluta danas je Bitcoin, a pored njega jedne od najpopularnijih trenutno su Ethereum, Cardano, Solana i slično. Kriptovalute imaju vrijednost jer ih ljudi kupuju, a poslije ih mogu razmijeniti za robu, uslugu ili čak novčanu valutu koju je izdala država.

U ovako decentralizovanom sistemu koji je bio izvan kontrole i nadzora države, nakon masovne popularizacije kriptovaluta, države širom svijeta počele su da uvode zakonske regulative kako bi na neki način uspjele da kontrolišu taj protok koji se odvija u digitalnom svijetu.

Kada je u pitanju Evropska unija, tu je donijeta Uredba o tržištima kripto imovine (MiCA) kako bi se iskoristili potencijali i ograničili rizici kripto imovine. Cilj novih pravila jeste pružiti pravnu sigurnost, podržati inovacije, zaštititi potrošače i ulagače te osigurati finansijsku stabilnost. S druge strane, Rusija želi da nametne zabranu općeg prometa kripto imovinom kao što je Bitcoin, dozvoljavajući samo digitalna finansijska sredstva izdata u njenoj nadležnosti.

Upravo je Evropska unija u sklopu MiCa uredbe 2023. podržala pravila za praćenje i identifikaciju prijenosa kriptovaluta, kako bi se spriječila njihova upotreba u pranju novca, finansiranju terorizma i drugim kaznenim djelima. Zakon također omogućuje blokiranje sumnjivih transakcija. Pravilima su obuhvaćene transakcije s kripto imovinom u vrijednosti većoj od hiljadu eura.

Pranje novca, finansiranje terorizma i drugih kaznenih djela, ali i zaštita potrošača jedan su od glavnih razloga zbog čega se treba uspostaviti nadzor nad transakcijama kriptovaluta.

Nema potrebe za regulacijom?

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, kriptovalute su zakonski prepoznate samo u entitetu Republika Srpska, i to 2022. godine u sklopu Zakona o tržištu hartija od vrijednosti Republike Srpske.

U tom zakonu definisano je da je virtuelna valuta “digitalni zapis vrijednosti koji nije emitovala i za čiju vrijednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javnog sektora, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvaćaju kao sredstvo razmjene i može se kupovati, prodavati, razmjenjivati, prenositi i čuvati elektronskim putem”.

Pravna ili fizička lica koja pružaju usluge za virtuelne valute prepoznata su pod nazivom “Pružalac usluga povezanih sa virtuelnim valutama”, a ukupno je dosad registrovanih njih šest na području entiteta RS.

Federacija BiH, s druge strane, nije zakonski prepoznala kriptovalute, što su nam potvrdili i iz Ministarstva finansija FBiH, gdje su na upit portala Tačno.net kratko kazali kako “Federalno ministarstvo finansija/financija ne regulira rad kriptomjenjačnica, niti poznaje kriptovalute kao sredstvo plaćanja u FBiH”.

Vlasti u FBiH očigledno ne smeta činjenica da su u nedavnim akcijama Tužilaštva BiH upravo i na teritoriji FBiH zaplijenjene mašine za rudarenje kriptovaluta, a i da je Tužilaštvo BiH u dva predmeta s dokazima iz Sky i Anom aplikacija, uz naredbu suda blokiralo sredstva povezana s kriptovalutama, što su nam potvrdili i iz Tužilaštva BiH.

“U jednom predmetu radi se o kriptovalutama u višemilionskom iznosu, koje su blokirane uz naredbu Suda BiH u okviru istrage kaznenog djela pranja novca, a u drugom predmetu radi se o mašinama koje se koriste za rudarenje kriptovaluta u okviru kaznenog djela organiziranog kriminala. Zakon o kaznenom postupku precizira na koji način sudovi blokiraju određenu imovinu u okviru predmeta”, odgovor je Tužilaštva BiH.

Podsjećamo, 2023. godine provedena je akcija “Start” Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, gdje je, između ostalog, pronađeno čak 248 mašina za rudarenje kriptovaluta koje su bile stacionirane u Vogošći. Vrijednost samih uređaja iznosi oko 1,2 miliona dolara, a uz mašine zaplijenjena je i značajna količina sredstava u kriptovalutama. Upravo se smatra da je jedan od vlasnika tih mašina Elmedin Karišik, a u toj akciji uhapšeni su i bivši načelnik Općine Stari Grad Ibrahim Hadžibajrić, njegov sin Seid Hadžibajrić i Alma Destanović, sekretarica organa državne službe.

Akcija “Start” odnosi se na više od deset fizičkih i pravnih osoba koje se sumnjiče za organizirani kriminal i zloupotrebe u višemilionskim iznosima. O radu Hadžibajrića tokom njegovih načelničkih dana Tačno.net pisao je još 2020. godine.

Međutim, izvori portala Tačno.net iz Federalne uprave policije navode da se kriptovalute ne mogu oduzeti u FBiH jer nisu prepoznate u zakonu kao vrijednost.

No, da stvar bude još nejasnija, početkom prošle godine u medijima kružila je vijest kako se na području Sarajeva otvara prvi bitcoin bankomat i to na lokaciji Kranjčevićeva 33. Tada je, prenosi portal Klix.ba, naglašeno iz firme Virtual Planeta, koja stoji iza tog projekta, kako je “projekat u završnoj fazi s licencama. Što se nas tiče, sve je spremno”.

Skoro godinu dana nakon rada tog bankomata, na toj lokaciji, novinari portala Tačno.net zatekli su zapečaćen objekat od Federalnog ministarstva finansija/Porezne uprave FBiH. Tačno.net je pokušao stupiti s nekim legalnim predstavnikom Virtual Planeta, a koja je operater Shitcoins bankomata, da pokušamo saznati ko je dao licence za rad na području FBiH. Dobili smo odgovor da će nam se javiti s kontakt-osobom, što do objave ovog teksta nismo dobili.

Iako je ovaj bankomat u Sarajevu zapečaćen, to nije slučaj s njihovim bankomatom u Mostaru, koji se nalaze u Mepas Mallu, u šta smo se mogli uvjeriti dolaskom na mjesto lokacije samog bankomata.

Pored Sarajeva i Mostara, na stranici se navodi kako se njihovi bankomati nalaze i u Brčkom te Tuzli. Na listi koja se nalazi na zvaničnoj stranici Komisije za hartije od vrijednosti Republike Srpske u dijelu o pružaocima usluga povezanih s virtuelnim valutama ne nalazi se Virtual Planeta na spisku licenciranih lica.

Prema podacima iz Akte, Virtual Planeta d. o. o. Banja Luka ostvarila je ukupno 0 KM prihoda u 2023. godini, a odgovorno lice, odnosno direktorica je Beata Sparzak, koja prema daljnjim informacijama dolazi iz Slovačke. Firma je, prema Akti, osnovana 2022. godine.

Iz Porezne uprave FBiH na upit portal Tačno.net vezano za rad kriptomata u Tržnom centru Mepas Mall odgovorili su kako u Federaciji BiH oporezivanje trgovine kriptovaluta nije propisano posebnim zakonom.

“S poreznog aspekta shodno odredbama Zakona o porezu na dohodak, u Federaciji BiH propisano je oporezivanje prihoda/dohotka koji ostvare fizička lica (samostalni poduzetnici i građani) na teritoriji Federacije BiH. U članu 12. stav 1. Zakona propisano je da se dohotkom od samostalne djelatnosti smatra dohodak koji fizičko lice ostvari samostalnim trajnim obavljanjem djelatnosti kojom se bavi kao osnovnim ili dopunskim zanimanjem s ciljem ostvarenja dohotka, a u koje se ubrajaju dohoci od: obrta i djelatnosti srodnih obrtu, poljoprivrede i šumarstva, slobodnih zanimanja i drugih samostalnih djelatnosti”, pojasnili su.

Također su naveli da slijedom navedene odredbe u vezi s tretmanom trgovine kriptovalutama, prema mišljenju Federalnog ministarstva finansija, od 14. 1. 2022. godine i 29. 3. 2022. godine, radi se o obavljanju samostalne djelatnosti s ciljem sticanja dohotka koja može biti osnovna ili dopunska djelatnost.

Svjesno kreiranje haosa?

Govoreći o veličini platnog prometa kriptovaluta u BiH, Darko Šljivar, jedan od osnivača DCX Exchange za Tačno.net, istakao je da je ogromna razlika tradinga i konačne isplate.

“Vi možete da trgujete kao u svim ostalim zemljama na berzi, milioni se neki vrte, ali se ‘ne spušta lopta na zemlju’. Negdje su u vazduhu ti novci. Kroz trading je prošlo dvije milijarde maraka u prethodnom periodu, u zadnje neke dvije godine, ali ne znači da su te dvije milijarde ostale u BiH. Vi možete kupiti i prodati u svom kriptonovčaniku 50 puta, tu se ostvaruje neki promet, ali to nije realnost oporezivog dijela”, pojašnjava Šljivar.

U potrazi za odgovorom iz nadležnih institucija za nadgledanje rada mjenjačnica povezanih s kriptovalutama obratili smo se pojedinim ministarstvima, komisijama i agencijama.

Iz Ministarstva sigurnosti BiH kazali su nam da shodno odredbama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti (Sl. glasnik 13/24) nadležni organ za nadzor nad radom kriptomjenjačnica jesu: Komisija za hartije od vrijednosti RS, Komisija za vrijednosne papire FBiH i Direkcija za finansije BD BiH (Poreska uprava BD BiH).

Iz Komisije za vrijednosne papire FBiH nisu nam odgovorili na upit da li Komisija nadgleda rad kriptomjenjačnica u FBiH i na koji način.

Prof. dr. Nedžad Korajlić s Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu za Tačno.net istakao je kako nepostojanje jasnog zakonskog okvira u Federaciji Bosne i Hercegovine za regulisanje kriptovaluta predstavlja značajan problem, posebno u svjetlu mogućnosti njihove zloupotrebe za pranje novca i finansiranje terorizma.

“Bez adekvatnog nadzora, transakcije s kriptovalutama ostaju uglavnom nevidljive za tradicionalne finansijske i regulativne institucije, što otvara prostor za njihovu zloupotrebu. Ova situacija može potencijalno ugroziti financijsku stabilnost i sigurnost zemlje, te je stoga hitno potrebno uspostaviti odgovarajuće regulative koje će omogućiti efikasan nadzor i kontrolu ovog sektora”, pojašnjava prof. Korajlić.

S obzirom na to da su zabilježeni slučajevi gdje su osobe uhapšene za organizovani kriminal, prof. Korajlić ističe kako ovi slučajevi ilustruju potencijalne rizike i veze između kriptovaluta i kriminalnih aktivnosti.

“Pronalazak mašina za rudarenje u kontekstu organizovanog kriminala naglašava potrebu za jačim nadzorom i boljom regulacijom ovog sektora kako bi se spriječila njihova zloupotreba”, dodao je.

U labirintu nadležnosti između različitih institucija na nivou FBiH nije jasno da li i ko se bavi nadzorom nad kriptovalutama i njihovim zakonskim okvirom, usprkos već postojećim poveznicama između kriptovaluta i pranja para te organizovanog kriminala.

Kalašnjikov, speed ili prostitutka

Da su se kriptovalute, unatoč nepostojanju zakonske regulative, normalizovale, govori i činjenica kako pojedine kladionice na području BiH pružaju podršku za različite kriptovalute i njihove transakcije. Jedna je od tih i Wwin, koja navodi kako je moguće da jednostavno odaberete opciju Crypto prilikom uplate/isplate sredstava na svom WWin računu te slijedite brz i jednostavan postupak koji će omogućiti sigurno obavljanje transakcija.

Međutim, kladionice nisu jedine koje u BiH, tačnije u FBiH, nude transakcije s kriptovalutama. Na najvećem sajtu za prodaju i kupovinu stvari OLX moguće se i tu trgovati sa stvarima u zamjenu za kriptovalute.

Ako odemo malo dalje, dobro poznati dark web većinskim je dijelom zasnovan kroz transakcije kriptovalutama.

Portal Tačno.net zanimao se i za stav banaka u BiH povodom kriptotržišta u BiH, pa smo se obratili i Udruženju banaka BiH kako bi saznali njihov stav o kriptovalutama.

Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH, navodi kako Udruženje banaka Bosne i Hercegovine nema jedinstven stav po pitanju poslovnih modela i potencijalnih rizika vezanih za trgovinu kriptovalutama.

“Ovo je uglavnom zbog nepostojanja adekvatnog zakonskog okvira koji bi regulirao ovo područje. U odsustvu jedinstvenih pravnih smjernica svaka banka pojedinačno procjenjuje rizike i donosi odluke o strukturi svojih proizvoda i usluga unutar vlastitog poslovnog modela. S obzirom na trenutnu regulatornu prazninu u oblasti kriprovaluta, banke se oslanjaju na postojeće zakonodavstvo, kao što su Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, kao i druge relevantne podzakonske i interne akte, kako bi upravljale rizicima i donosile odluke u okviru poslovnih modela koji će osigurati zaštitu klijenata i poslovanja banke”, pojašnjava Ražanica te dodaje kako banke samostalno procjenjuju rizičnost klijenta, kao i transakcije koja se obavlja.

Kada su u pitanju banke i kriptovalute, u javnosti je poznat spor između Unicredit banke Banja Luka i firme za rudarenje kriptovaluta “Bitminer”. Naime, “Bitminer” je preko računa skupljao novac za svoje projekte, do momenta dok se Unicredit banka nije umiješala i počela vraćati novac investitorima, pravdajući se internim aktima koji im brane poslovanje s preduzećima u oblasti kriptovaluta. Viši privredni sud u Banjaluci donio je odluku kojom Unicredit banka neće morati platiti 256 miliona maraka firmi “Bitminer Factory”, koja se bavila rudarenjem kriptovaluta zbog gašenja poslovnog računa.

Admir Čavalić, predsjednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku u Predstavničkom domu FBiH, za Tačno.net kazao je kako su oni na Odboru predložili zaključak Predstavničkom domu i da je taj zaključak usvojen da Vlada FBiH krene s predlaganjem zakona kojim će se urediti ovo tržište.

“Ideja je da se uključi Komisija za hartije od vrijednosti, po uzoru na entitet RS, i da se jednostavno novi zakon donese ili proširi postojeći zakon gdje ćemo prepoznati te kriptovalute. Šta je sada problem? Naši građani u FBiH sigurno kupuju navedene, međutim, zbog svih tih blokada bez ikakve regulative koja bi u konačnici čuvala njihova prava i slično. A znamo da su kriptovalute sasvim normalna stvar, koja se može posmatrati s jedne strane kao novac, kao sredstvo razmjene, a s druge strane kao mogućnost da se plasira kao štednja i investicija”, pojašnjava Čavalić.

I dok Federacija BiH čeka s usvajanjem zakona koji se tiče kriptovaluta, siva zona u kojoj se nalazi trenutno s jedne strane onemogućava građane da budu u toku sa svjetskim trendovima kada je digitalna valuta u pitanju, a s druge strane omogućava pojedincima da nastave zloupotrebljavati prednosti bezakonja.

“Uopće nije bitno da li je sjedište medija u Banjoj Luci ili Sarajevu, jer će se sudski procesi voditi tamo gdje je podnesena krivična prijava…. (Elmedina Šabanović, Tačno.net)

Članovi partije kao saučesnici: Čim ste u bandi, odgovorni ste

Ujavnost je procurio snimak koji pokazuje modus operandi naprednjaka, pripadnika razbojničke bande koja se lažno predstavlja kao politička stranka. Poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić objavila je snimak telefonskog razgovora u kojem funkcioner Srpske napredne stranke i potpredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica daje uputstva partijskim kolegama kako da izazivaju incidente na građanskim protestima.

Na snimku dotični komandant naprednih SA trupa kaže: „Ove lokacije će biti blokirane. Treba pratiti da li će još neke od lokacija biti blokirane. Imamo zadatak da na svim ovim lokacijama, sem Železničke stanice, raskrsnice kod Železničke stanice u Novom Sadu obezbedimo ljude koji nisu prepoznatljivi, koji nisu funkcioneri, koji će doći da vređaju ove ljude i da se bune što se blokira tj. da se vređaju opozicioni lideri. Neka budu kreativni… Sve to mora da se snimi i da se meni šalje snimak, da bih ja mogao da prosleđujem medijima”.

Veštačka inteligencija i prirodna glupost

Lepo je čuti kako naprednjaci prilagođavaju taktiku u skladu sa tekućim događajima. Nakon što su njihovi stranački funkcioneri, među kojima su bili i predsednici beogradskih opština, napadali demonstrante koji su odavali poštu pobijenima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te bili prepoznati – naprednjačka pamet je smislila da na iste nečasne aktivnosti pošalje ljude koji nisu prepoznatljivi, dakle manje ugledne članove dobrovoljnog pljačkaškog društva poznatog pod skraćenicom SNS.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nezvanični šef naprednjaka (italijanski: capo di tutti i capi), prvo je rekao kako mu je Zobenica posvedočio da se ne radi o autentičnom snimku, već o rezultatu rada veštačke inteligencije. Inženjer zvuka Dejan Tomka je potom detaljno objasnio zašto veštačka inteligencija ne može da napravi ovako uverljivu kopiju nečijeg glasa, te da se radi o autentičnom snimku. Skinuo je ljagu sa veštačke inteligencije, lep i neophodan gest, pogotovo ako znamo da se naprednjaci uglavnom oslanjaju na prirodnu glupost kombinovanu sa nezajažljivom pohlepom.

Dozvoljeno gaženje

U međuvremenu je održana još jedna serija simultanih protesta na kojima su se ponovo pojavili naprednjački jastrebovi, maltretirali građane, vređali i klevetali, baš po onom receptu iz snimka za koji predsednik kaže da nije autentičan. U narednom obraćanju javnosti, Vučić je i dalje tvrdio da se radi o podmetačini, klevetao je ChatGPT ili neki slični softver, ali je otišao i korak dalje.

Tvrdio je da ništa ne bi bilo sporno čak i da je Zobenica naredio partijskim aktivistima da banu na proteste, vređaju opozicionare i prave incidente. Sasvim razumljiva argumentacija za starog radikala. Pa nekad je njegova partija organizovala paravojne formacije koje su išle po susednim zemljama da pale, ubijaju i pljačkaju, malo vređanja i guranja sa nekim tamo pobunjenim građanima njima dođe kao uzorno ponašanje pristojne Srbije, takoreći po bon-tonu.

Nastavio je Vučić da gusla kako nema većeg nasilja od blokade saobraćaja, te kako vozač koji je odneo čoveka na haubi na protestu u Požarevcu nije ništa kriv. Predsednik je praktično dao dozvolu svojim partijcima da gaze građane kolima, legalizujući već uspostavljenu praksu. Konstataciju o blokadama kao najvećem nasilju besmisleno je i komentarisati, pogotovo kad dolazi iz usta učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, obožavaoca Ratka Mladića i svakog drugog masovnog ubice iz srpskog tabora.

Udri po gimnazijalcima

Ove nedelje komemorativnim skupovima pridružili su se i srednjoškolci, pa su naprednjaci i na njih poslali svoje falangiste. Učenike Karlovačke gimnazije maltretirali su lokalni naprednjaci predvođeni predsednikom opštine, govorili su im da su nenormalni, vređali ih, jednom učeniku prvog razreda su čak i pretili smrću. U Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu takođe je odata pošta stradalima, ali je na to oštro reagovao premijer Miloš Vučević. Premijer je optužio profesorku filozofije Danijelu Grujić da je prisilila njegovog sina, učenika te gimnazije, da napusti čas i učestvuje u protestu koji se sastojao od 15 minuta ćutanja za 15 poginulih.

Naravno, na profesorku se potom okomila čitava tabloidna mašinerija, u klasičnoj kampanji lova na veštice. Međutim, učenici gimnazije su vrlo brzo demantovali glupu naprednjačku propagandu. Napisali su kratko saopštenje i sve objasnili: „Naša profesorka Danijela Grujić predaje filozofiju, predmet koji imamo u trećoj i četvrtoj godini, kako je onda Danilo Vučević imao čas kod nje kad je on drugi razred? Ovo je politička osveta profesorki koja krajnje profesionalno radi svoj posao“.

Očigledno je premijerov sin izašao na protest sa drugarima, iz iskrenog poriva ili ne želeći da se izdvaja iz društva, a Vučević je tu nezgodnu činjenicu morao nekako da objasni svom šefu Vučiću. Uprava gimnazije nije imala ni mrvu dostojanstva koje su pokazali učenici. Zapretili su nastavnicima disciplinskim postupcima zbog navodne zloupotrebe dece, optužujući ih za „nezakonito i nemoralno političko delovanje“, te izrazili „duboko izvinjenje predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću“. Srednjoškolci su imali priliku da se lično uvere kakvi im bednici vode državu i sve institucije, uključujući školstvo.

Nepostojeća lustracija

Cinik bi mogao reći da sve ovo predstavlja napredak, što je i logično kad državu vode naprednjaci. Onomad su vojne snage koje su imale političku podršku radikala i socijalista, kao i svaku vrstu logističke pomoći – decu ubijale snajperima i granatama, trpale ih u hladnjače i sahranjivale u masovnim grobnicama. Danas decu samo verbalno zlostavljaju, nazivaju ih pogrdnim imenima i prete im smrću. Kad smo dozvolili da zlikovci prođu nekažnjeno za sva zločinstva iz devedesetih, da ostanu van dometa lustracije, na slobodi, ovo je logična posledica nesprovođenja pravde.

Sve jednom prođe, pa će tako proći i Vučićev režim, ali posle njegovog svrgavanja biće neophodno sprovesti radikalne korake i temeljnu reformu društva, ako mislimo da se ikada uljudimo. Za početak, trebalo bi vratiti na snagu Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji pod popularnim imenom Zakon o lustraciji. Taj pravni akt je ukinut 2013. godine, a da nijedan jedini put nije primenjen u praksi. Cilj tog zakona je bio da spreči ljude koji su u Miloševićevom režimu kršili ljudska prava da ponovo zauzmu položaje i da nastave da prave štetu. Da je bio primenjen, ne bismo danas gledali sve ove aveti prošlosti kako nam stoluju, okružene brojnim novim kandidatima za lustraciju.

Lustracija bi trebalo da obuhvati širok spektar javnih funkcionera, državnih i lokalnih, od predsednika, premijera, ministara, pa sve do gradonačelnika, predsednika opština, sudija, tužilaca, direktora javnih preduzeća i medijskih kuća, rektora i dekana, službenika civilnih i vojnih Službi… Koliko god bila široko postavljena, lustracija neće moći da obuhvati sve prestupnike. Biće neophodno primeniti i druge pravne lekove.

Prošle godine pojavio se spisak od 14.000 botova koji su trovali javno mnjenje za račun Srpske napredne stranke. Tim povodom novinar Miša Brkić je napisao kako je jedini efikasan lek za tu pošast “oduzimanje građanskih prava naprednjačkim botovima na (najmanje) 20 godina”, posle kratke istrage i procesa. Kazna podrazumeva “zabranu glasanja na izborima, učestvovanje u javnom životu i rad u javnoj službi”. Nije loša ideja, valjalo bi je razmotriti u nekoj, nadam se, bliskoj budućnosti.

Članovi bande

Ni to ne bi obuhvatilo sve izgrednike, ali teško je sprovesti pravdu u potpunosti, to ni Nemcima nije uspelo, većina nacista se jednostavno izvukla, jer nema pravosudnog sistema te veličine koji bi mogao da procesuira toliku količinu zlikovaca. Pa ipak, vredi pokušati, ne valja se predavati bez borbe. U filmu “Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” Martina Makdone, glavna junakinja Mildred Hjuz (koju igra Fransis Mekdormand) podseća jednog sveštenika koji bi da joj pruži lažnu utehu zbog toga što nije uhvaćen silovatelj i ubica njene ćerke – na zakone donete osamdesetih za borbu protiv uličnih bandi.

Veli Mildred: “Ako se dobro sećam, u suštini su ti zakoni značili, ako se pridružiš tim bandama, ako si sa njima, a jedne noći u ulici, mimo tvog znanja, neki od tvojih Kripsa ili Bladsa puca ili izbode nekoga, čak i ako možda ništa nisi znao o tome, samo si stajao na ćošku i gledao svoja posla, po novom zakonu si i ti bio odgovoran. Svejedno si odgovoran zbog same činjenice da si član tih Kripsa ili Bladsa”.

Slična logika mogla bi da se primeni na socijaliste, radikale i naprednjake, šanse da bi neko nevin bio oštećen ravne su nuli. Jer u te nazovi partije niko nije ušao iz iskrenog političkog ubeđenja, iz želje da popravi društvo, da učini nešto dobro za svoje okruženje, već isključivo iz pohlepe, krvožednosti ili šovinističke mržnje. I svi znaju šta rade visoki funkcioneri, svi su saučesnici u razaranju države i društva. Pošteno bi onda bilo da članovi zločinačkih partija odgovaraju za svoje postupke. Što reče Mildred: “Čim ste u bandi, odgovorni ste”. (Tomislav Marković, Žurnal.info)