Од свих ТВ емитера који егзстирају на подручју БиХ, бањалучка Алтернативна телевизија (АТВ) прави је магнет за јавне паре. Као да има тапију на медијску промоцију јавних предузећа, општина и установа у РС. Са друге стране, чак 75 одсто уговора са овом медијском кућом је склопљено директним споразумом или преговарачким поступком без објаве обавјештења. Већина тендера је скројена тако да одговара само једном понуђачу.

Добитна форма за тендере

Да је за сарадњу АТВ и МХ ЕРС са зависним предузећима Закон о јавним набавкама тек пука формалност, показује и стандардна форма тендера којом се, мање или више прикривено, протежира један понуђач. Но, право питање је сврсисходност рекламирања предузећа која имају монопол на тржишту.

Од средине 2015. до половине 2016. ова бањалучка ТВ станица је добила тендере у висини од око 250.000 марака. Највећи дио тог колача за АТВ су платили град Добој и то 110.000 за двогодишње представљање и МХ ЕРС са својим зависним предузећима скоро исто толико.

Но, ни године које су услиједиле нису прекинуле успјешан низ за приватну ТВ станицу из Бање Луке.

Тако је у 2017. години, груба рачуница укупног износа новца који су јавна предузећа, општине и установе издвојили за медијску презентацију на овој телевизији, износила 220.000 марака.

Крај те године доноси званичну промјену у власничкој структури АТВ-а будући да контролни пакет акција купује фирма „Интегра инжењеринг“ Славице Станковић.

„Интегра“ је предузеће повезано са старијом и познатијом фирмом „Интеграл инжењеринг“ у власништву Слободана Станковића, супруга поменуте. „Интеграл“ је извођач најважнијих грађевинских радова који се финансирају јавним новцем у РС, а сада и у Србији, а Слободан Станковић јавности познат по блиским везама са породицом Додик.

Према подацима портала Акта.ба поменуте фирме брачног пара Станковић су у 2017. години имале профит од готово 20 милиона марака. Од тога је лавовски дио од 18 милиона остварила „Интегра“, фирма Славице Станковић. На познатији, „Интеграл инжењеринг“ је отишла тек мрвица од добити у износу 1,3 милиона марака. Незнатно је то у односу на 2010. када је фирма забиљежила профит од готово 17,5 милиона.

Но, са промјеном власника АТВ промијенила се, тачније, интензивирала потреба да се општине, установе и јавна предузећа медијски прате и промовишу баш на овој станици. Тако су у 2018. години приходи АТВ-а готово удвостручени.

Од 228.000 из 2017 стигло се до 480.000 у 2018. Од тога је четвртина или 163.000 уплаћено од стране МХ ЕРС и њених зависних предузећа. Остатак се махом односи на општине и установе.

На питање зашто један монополиста, као што је Електропривреда, има потребу да се промовише на овај начин и то баш на АТВ-у, из организације Transparency International (ТИ БиХ) кажу да одговор може бити само један – извлачење јавних пара.

– Свакако није најјаснија сврха промоције јавних предузећа која имају монопол на тржишту, изузев наравно примјера оглашавања који су неопходни попут оглашавања јавних позива, конкурса и слично. Јавна предузећа годинама кроз набавке рекламних услуга издвајају значајна средства појединим медијима, притом користећи различите поступке јавне набавке – каже за Директ Милена Мастало из ТИ БиХ.

– У највећем броју случајева медијско оглашавање је нетранспарентно, јер се користе мање транспарентни поступци на основу којих се закључују уговори између предузећа и понуђача, те тако имамо примјер појединих медија који преко 75% закључених уговора проведу путем директних споразума, а у случајевима када се проводе отворени поступци уговорни органи наводе критеријуме који само одређене медијске куће могу задовољити или се чак у опису јавне набавке помиње име медијске куће – појаснила је она ситуацију која влада у овој области.

Хлеба и реклама

Медијски колач од пола милиона марака који је дарован АТВ-у је, помислило би се, у 2018. био толики због избора. Будући да је већина директора јавних предузећа истовремено била и у трци за неки од парламената, нису штедили јавне паре за самопромоцију, што је, на жалост, постала устаљена пракса.

Међутим, подаци за првих шест мјесеци 2019. говоре да би, по приходима од тендера, ова година за АТВ могла да буде и берићетнија од претходне. Списак општина које траже медијску промоцију АТВ-а је све дужи. Од Добоја који издваја 80.000, преко Требиња, Бање Луке, Градишке, Лакташа, Мркоњић Града до Калиновика који је из скромног буџета издвојио 4.200 за промоцију. Вјероватно под паролом: „За хљеб може и да фали, али за рекламу не“.

Што од општина, што од установа и, незаобилазне Електропривреде, за првих пола године се накупило тендера у вриједности од преко 300.000.

Бесмисленост издвајања за промоцију предузећа која су у тешкој финансијској ситуацији, са минусима у пословању, указује да се ради о, у пословном смислу, штетним и неетичним мотивима за склапање поменутих уговора. Но, протежирање кроз одредбе тендера није једини начин на који се јавни интерес повлачи пред приватним.

Испод радара пролази још један начин исисавања јавног новца у, када је конкретан случај у питању, џепове приватне ТВ станице. Иако се оглашавање плаћа за ударни термин и најгледаније емисије, оно се реализује у мање гледаним терминима.

– Имамо примјере издвајања стотина хиљада марака за прилоге који би наводно требали представити рад јавног предузећа, а емитују се у емисијама врло упитне гледаности. Ови уговори најчешће иду на штету јавних предузећа како би се погодовало приватним и/ли политичким интересима – истиче Мастало и додаје да је безброј начина за злоупотребу .

– Поред медијске промоције јавна предузећа се често рекламирају и истицањем визуелних обиљежја на појединим јавним догађајима, чиме се кроз плаћање услуга рекламе донирају разна удружења, спортски клубови и вјерске заједнице, а чиме се покушава заобићи Закон о донацијама, који у Републици Српској дозвољава донације у максималном износу 10 одсто добити из претходне године. Генерално, трошкови промоције јавних предузећа су бесмислени у случајевима када јавна предузећа немају средства за покривање основних потреба и уколико су у великим губицима – наглашава Мастало из ТИ БиХ.

Од директора телевизије до менаџера Електропривреде

А кад добро иде телевизији, не иде лоше ни њеном бившем директору Ведрану Шкору.

Власничка трансформација је донијела промјене и у уредништву и његовој политици. За директора АТВ-а је постављен Ведран Шкоро. Иначе, ако је вјеровати Википедији, поменути новинар, по вокацији грађевински инжењер, поред ауторске емисије „Апостроф“, познат је и по свом модном стилу који је изграђивао годинама.

Након што је засјео у фотељу директора АТВ-а тај особени стил је испољио кроз смјене у информативној редакцији након чега су поједини новинари напустили ову медијску кућу.

Судећи по даљем развоју ситуације, нови власници нису били задовољни радом Шкора. Па су га почетком маја ове године замијенили Драганом Дошен. Како су тада медији преносили, један од њених захтјева је био и укидање поменутог ауторског Шкоровог дјела „Апостроф“.

Шкоро се по овом питању није оглашавао у јавности, али је, по свему судећи, интензивно трагао за новим ухљебљењем. Оно је искрсло, да ли је сувишно помињати, у Електропривреди РС.

Потражили смо га у сједишту у Требињу, али су тамо љубазно одговорили да је Шкорово ново радно мјесто у „испостави“ у Бањој Луци.

На упит, из ЕРС-а су одговорили да се, упркос мораторијуму на запошљавање “када је то неопходно ради несметаног обављања процеса рада, врше попуњавања радних мјеста у складу са Правилником о систематизацији”.

Дакле, поменутом правилнику је дато првенство у односу на мораторијум.

Са друге стране, мјесто које је било упражњено је од круцијалног значаја за сам процес рада Електропривреде. Ваљда је онда логично што су под ноге ставили не само мораторијум, него и закон, па су без конкурса, а “с обзиром на извјесне инвестиције и повећану потребу за стручним кадром”, запослиле Ведрана Шкора, објашњавају у МХ ЕРС.

Тако се он из директорске фотеље АТВ-а телепортовао на мјесто „Менаџера за промоцију, комуникацију и сарадњу са електропривредама у окружењу“.

Да ли је сувишно рећи да су очигледна кршења закона, мораторијума, па и интерних аката предузећа остала без санкције? Свакако је то охрабрење за све оне који доносе пословне и политичке одлуке, да у гажењу свих правних норми не само да могу да наставе, него да то чине из све снаге и потпуно отворено. Закон и јесте да се крши, како је својевремено мудро примијетио један од директора Електропривреде.

М. Ковачевић / www.direkt-portal.com/

*Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)*