„Гранд трејд“ напријед, „Аутопревоз“ стоп!

Бањалучка фирма „Аутопревоз“ више од петнаест година води спор са Градском управом Бања Лука о праву власништва над атрактивним земљиштем некадашње Старе аутобуске станице у Бањој Луци у најужем центру града на Врбасу. Послије низа пресуда Основног и Окружног суда у Бањој Луци, потом Вишег привредног суда Бања Лука и Врховног суда РС и на крају пресуда Уставног суда БиХ, на крају је посебан печат […]

„Гранд трејд“ напријед, „Аутопревоз“ стоп!
Foto: Izvor.ba

Бањалучка фирма „Аутопревоз“ више од петнаест година води спор са Градском управом Бања Лука о праву власништва над атрактивним земљиштем некадашње Старе аутобуске станице у Бањој Луци у најужем центру града на Врбасу.

Послије низа пресуда Основног и Окружног суда у Бањој Луци, потом Вишег привредног суда Бања Лука и Врховног суда РС и на крају пресуда Уставног суда БиХ, на крају је посебан печат дала Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове која је извршила незаконит упис дијела спорног земљишта на Град Бању Луку.

При томе је постало кристално јасно да политика има посљедњу ријеч када се ради о правосудним органима, а посебно о раду РУГИПП-а, као и да у градској управи Бања Лука имају двоструке аршине када је у питању заштита имовине која припада граду.

Генеза неријешених имовинско-правних односа у овом случају стара је пуне четири деценије, а правосудни спор између Града и „Аутопревоза“ траје од 2004. године. Тада је Град поднио тужбу тражећи да се утврди правна ваљаност „Уговора о регулисању међусобних односа у вези са дислокацијом Старе аутобуске станице у Бањој Луци који су њихови правни претходници закључили још 16. октобра 1979. године“.

Град је у тужби тражио да се сходно том уговору та имовина упише као власништво Града. Поменутим уговором из 1979. године договорена је размјена земљишта: некадашња Самоуправна интересна заједница – СИЗ (њихов правни насљедник је Завод за изградњу Бања Лука – ЗИБЛ) дала је „Аутопревозу“ плац гдје се сада налази нова аутобуска станица, а заузврат се „Аутопревоз“ уз додатну новчану накнаду одрекао предметне парцеле у центру, односно земљишта познатог као Стара аутобуска станица.

Међутим, цијели спор је постао интересантан када се испоставило да ЗИБЛ не посједује оригиналан примјер уговора из 1979. године, као и да уговора нема ни у РУГИПП-у, што је пред судовима дало сасвим другу димензију цијелом случају. То је правним заступницима „Аутопревоза“ послужило као основ за тврдњу да тај документ заправо никада није ни постојао и да је спорна земља, па чак и зграда Музеја савремене умјетности РС, заправо њихова.

Основни и Окружни суд у Бањој Луци је уважавао аргументе “Аутопревоза”, Виши привредни суд касније је пресуђивао у корист Града, потом је Врховни суд РС доносио пресуде у корист и једне и друге стране, да би на крају Уставни суд БиХ уважио апелацију „Аутопревоза“, након чега је цијели поступак враћен на почетак.

Аргументи у корист Живка БабићаСладомира Ђурића и Вида Дубочанина који су 2002. године у поступку приватизације постали већински власници „Аутопревоза“ јесте чињеница да је у приватизационој маси овог предузећа као његово власништво наведено и земљиште око кога се већ деценију и по воде судски спорови.

Њихови правни заступници тврде да су Бабић, Ђурић и Дубочанин ушли у процес приватизације „Аутопревоза“, између осталог, и због атрактивног земљишта у центру града, додајући да је потпуно неприродно да држава нешто продаје, а касније купцима оспорава право власништва над оним што им је продала, као у случају „Аутопревоза“ и земљишта Старе аутобуске станице.

Међутим, правници који су укључени у овај случај наводе други проблем у цијелој ствари за који јавност до сада није знала, а који, како они тврде, показује двоструке аршине градске управе.

„Аутопревоз“ је дио спорног земљишта, прецизније катастарске честице 2424/14 и 2424/14, 2424/16, 2424/17 и још двије честице, а све су из истог земљишно књижног извадка, тј. ЗК 7453, у јулу 2012. године продала аустријској фирми „Bewo Real Estate“. Купопродајни уговор под бројем ОПУ-11384/2012 овјерен је код нотара Горана Голића, а Град Бања Лука од тада оспорава право власништва аустријској фирми над купљеним парцелама и до дан данас се води спор.

Упркос томе што судски спор није окончан, РУГИПП је недавно комплетно спорно земљиште, рачунајући и наведене парцеле које је „Аутопревоз“ продао фирми „Bewo Real Estate“ укњижио на Град Бању Лука. Притом постоји пресуда Врховног суда РС број 11 0 У 014988 16 Увп од 11. јануара прошле године која је у посједу портала ИЗВОР која онемогућава и прецизно каже да „правни субјект ’Bewo Real Estate’ не може да трпи правне посљедице по основу пресуде Вишег привредног суда Бања Лука у спору између ’Аутопревоза’ и града Бања Лука“.

– У тој пресуди Врховног суда РС наводи се и да је Уставни суд БиХ поступајући по апелацији „Аутопревоза“ одлуком број АП-2560/14 од 1. децембра 2016. године укинуо пресуду Вишег привредног суда која је послужила као извршна исправа за укњижбу предметног земљишта на Град Бања Лука – објашњава правник одлично упућен у цијели случај који је инсистирао на анонимности.

Међутим, он објашњава да је Град на овом случају показао дупле аршине који зависе од тога с ким се води спор око земљишта и у цијелу причу уводи фирму „Гранд трејд“ чији је власник Миле Радишић био у затвору због малверзација акцијама „Медицинске електронике“.

– „Аутопревоз“ је дио спорног земљишта, прецизније катастарске честице 2424 и 2424/13 продао у јуну и септембру 2009. године фирми „Гранд трејд“. Уговори под бројем ОПУ 771/09 и ОПУ 769/09 овјерени су код нотара Маринка Плавшића. Дакле, ријеч је о катастарским честицама из истог ЗК као и онима које су касније продате „Bewo Real Estate“ и због којих је Град Бања Лука покренуо спор против „Ауторпевоза“. Међутим, Град је имао потпуно супротан приступ када је у питању земљиште, односно катастарске честице које су продате „Гранд трејду“, јер не само да није покренуо спор због продаје тог земљишта фирми Миле Радишића, већ је „Гранд трејду“ издао грађевинску дозволу за изградњу пословног комплекса – објашњава наш саговорник.

Он додаје да ће то сигурно узети у обзир Уставни суд БиХ пред којим је још једна апелација „Аутопревоза“ и чију цијену би, уколико буде у корист тог предузећа, могли да плате грађани Бање Луке и Републике Српске због двоструких аршина бившег градоначелника Бање Луке Драгољуба Давидовића и његових сарадника.

Упркос томе, наш сагоровник каже да су Аустријанци Reinhard Herzog и Bernhard Kaufman који су власници „Bewo Real Estate“, због маратонског судског спора и мрцварења од стране правосуђа на корак од одлуке да се повуку из цијеле приче, јер не желе више да плаћају адвокате зато што се плаше политичког утицаја на правосудне органе.

Наш саговорник подсјећа и да је Уставни суд БиХ поступајући по ранијој апелацији „Аутопревоза“ навео да је Виши привредни суд који је пресуђивао у корист Града Бања Лука пресуду донио примјеном Закона о стварним правима, иако је у овом случају требао да поступа по Закону о својинско-правним односима.

– Поступак је покренут 2004. године, дакле прије него што је Закон о стварним правима уопште ступио на правну снагу, који се примјењује тек од 1. јануара 2010. године. Очигледно је да је Виши привредни суд у том дијелу произвољно примијенио материјални пропис – објашњава наш саговорник, додајући да је то наведено и у пресуди Уставног суда БиХ.

Из РУГИПП-а ни послије истека рока од 15 дана прописаног Законом о слободи приступа информацијама нисмо добили одговоре на питања у вези са овим случајем.

Посебан куриозитет у цијелој причи је то што цијели посао књижења земљишта Старе аутобуске станице на Град Бања Лука одрађује бивши замјеник Правобраниоца РС Мирко Стојчиновић који ради у РУГИПП-у, а који је првостепеном пресдуом осуђен на четири и по године затвора због малверзација са некретнинама у предметима „Наш дом“, „Грађа“ и „Пољопривредна школа“ у којима је оштећена страна Града Бања Лука.

Постоје озбиљне индиције да Стојчиновић све садашње незаконитости против „Аутопревоза“, а у корист Града Бања Лука чини како би се додворио градским властима и придобио њихову политичку подршку прије изрицања правоснажне пресуде у поступку против њега пред Врховним судом РС.

Г. Дакић / izvor.ba

Текст је произведен у оквиру медијског poola Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

About The Author